Da bi Evropa ponovo procvetala mora se ponovo investirati u njenu ekonomiju – pravedno i odgovorno, utemeljeno u socijalnom dijalogu, istakli su sindikalni lideri na sastanku sa socijalnim partnerima u Briselu
„Evropska ekonomija danas liči na polje koje se stalno žanje a da se zemljište ne obnavlja, jer se iz profita premalo vraća“, slikovito je opisala ekonomsku sadašnjicu Ester Linč u obraćanju na Makroekonomskom dijalogu u Briselu. Generalna sekretarka EKS-a je socijalnim partnerima – predstavnicima institucija EU i biznis zajednice predložila osnivanje Evropskog investicionog pakta, koji će „obnoviti ravnotežu kapitala i rada, podržati realnu ekonomiju i osigurati da se profit vraća u produkciju“.
Timovi socijalnih partnera
Najviši predstavnici Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropske centralne banka razgovarali su prošle srede sa evropskim socijalnim partnerima o aktuelnim ekonomskim dešavanjima na prostoru. Radna tema Makroekonomskog dijaloga održanog u sedištu Evropske unije u Briselu bila je „Značaj reformi tržišta rada i izgradnje ljudskog kapitala u poboljšanju konkurentnosti EU“.
Evropske sindikate su predstavljali generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč, konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet i zamenica generalnog sekretara IndustriAll Europe Izabel Bartes.
U razgovoru socijalnih partnera učestvovali su u predstavnici poslodavačkih asocijacija BusinessEurope (konfederacija poslovnih federacija iz 36 zemalja EU) i SGIEurope (asocijacija poslodavaca u sektoru javnih usluga u članicama EU).
Fiskalna štednja guši oporavak
U delegaciji institucija Evropske unije bili su predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, evropski komesar za ekonomiju i produktivnost Valdis Dombrovskis, predsednik Evrogrupe (19 zemalja evrozone) Paskal Donahju, i ministarka ekonomije Danske, zemlje koja trenutno predsedava Evropskim savetom Stefani Lose.
Komesar Valdis Dombrovskis izjavio je da evropska ekonomija „postepeno vraća zamah, čak i usred tekućih geopolitičkih izazova i povećane neizvesnosti“, ali da nedostatak veština i nedovoljno inovacija i dalje opterećuju konkurentnost i potencijal dugoročnog rasta.
Osigurati prosperitet
„Moramo sarađivati sa socijalnim partnerima kako bismo odlučno delovali i rešavali ove izazove. Ulaganje u veštine ljudi nije samo društveni prioritet, već i ekonomski imperativ. Istovremeno, moramo ubrzati naš rad na produbljivanju jedinstvenog tržišta i smanjenju birokratije kako bismo olakšali inovacije, stvorili visokokvalitetna radna mesta, podržali mala i srednja preduzeća i osigurali naš dugoročni prosperitet“, kazao je Dombrovskis, kako je preneo sajt Evropskog saveta.
Predsednik Evrogrupe Paskal Donahju naveo je da ta grupacija ističe važnost podsticanja investicionih mogućnosti i sprovođenja dobro osmišljenih strukturnih reformi, uključujući programe za usavršavanje i prekvalifikovanje, veću fleksibilnost i mobilnost tržišta rada i privlačenje i zadržavanje talenata radi unapređenja inovacija.
Ester Linč je naglasila da su u ekonomskim debatama „plate predugo tretiraju kao problem koji treba obuzdati, a ne kao temelj zajedničkog prosperiteta“, što se vidi u svakodnevnoj stvarnosti radničkih porodica.
„Skoro 37 procenata vrednosti stvorene u našim ekonomijama sada je zarobljeno u kapitalu a samo mali deo prihoda se reinvestira. Korporativne investicije čine jedva 12 procenata BDP-a, što je otprilike jedna trećina prihoda koji zarobljava kapital. To znači da se dve trećine kapitalnog prihoda ne reinvestira u proizvodne kapacitete Evrope“, ukazala je Linč, prema saopštenju Evripske konfederacije sindikata.
Profit brži od plata
Dodala je da se previše kapitalnih prihoda preusmerava na finansijska tržišta, u otkup akcija i spekulativne balone – uključujući trenutni bum veštačke inteligencije – umesto u realnu ekonomiju. Ukazala je i da su dividende porasle za 155 odsto od početka 2000-ih, daleko brže od plata koje su u istom periodu povećane za samo 112 procenata.
„Restrukturiranje i otpuštanja se šire i na druge sektore. Kada investicije stagniraju, zaposlenost i inovacije opadaju, a rizik je da se gubitak radnih mesta u kritičnim sektorima proširi po celoj ekonomiji. Ali ovo nije samo društveni problem – to je makroekonomski. Kada udeo plata padne, pada i domaća tražnja. Kada se profit gomila umesto reinvestira, Evropa gubi sposobnost da raste pod sopstvenim uslovima, da inovira i da bude otporna na šokove“, istakla je generalna sekretarka EKS-a.
Zato, kako je kazala, Evropska centralna banka, kada analizira dinamiku inflacije, mora da prati profit jednako pažljivo kao što prati plate. U suprotnom, ignorisanjem rasta cena vođenog profitom predstavlja rizik za pogrešnu dijagnozu i primenu pogrešnog leka.
Linč je naglasila da radnici, iako nisu izazvali inflaciju, njenu cenu plaćaju dva puta: prvo kroz više cene, a zatim kroz politike koje u ime navodne stabilnosti ograničavaju plate. Tome svedoči činjenica da su u mnogim zemljama realne plate ispod nivoa na kome su bile pre aktuelne ekonomske krize. Linč je upozorila i na nove pretnje deregulacijom kao navodna rešenja za jačanje konkurentnosti, u vidu predloga za slabljenje zakona o radu, smanjenje zaštite ili zaobilaženje socijalnog dijaloga.
Očekivanja sindikata
Generalna sekretarka EKS-a je navela očekivanja sindikata od Evropske centralne banke i Evrogrupe:
Da prepoznaju da je pravedan rast plata deo rešenja za podsticanje domaće potražnje;
Da podržavaju javne i privatne investicije koje pokreću produktivnost i zelenu i digitalnu tranziciju;
Da prate korporativne profite jednako pažljivo kao i plate prilikom procena dinamike inflacije;
Da osiguravaju da fiskalna pravila podstiču dugoročna ulaganja – u energetsku infrastrukturu, pristupačno stanovanje i projekte koji jačaju konkurentnost i socijalnu koheziju Evrope;
Da promovišu pravednije oporezivanje i usprotive se smanjenju poreza na preduzeća koje bi moglo da dodatno smanji prihode potrebne za investicije i javne usluge širom Evrope.
Generalna sekretarka EKS-a je zaključila da su sindikati spremni da odigraju svoju ulogu, ali da se od radnika, zajedno sa penzionerima i onima koji zavise od socijalne zaštite, ne može tražiti da sami nose teret transformacije Evrope.
Priredio: S. R.
