I ove godine Međunarodna konfederacija sindikata predstavila je na redovnom zasedanju Međunarodne konferencije rada u Ženevi (jun 2019.) Globalni indeks prava, dokument koji predstavlja prikaz stanja sindikalnih prava širom sveta. Indeks se kreće od 1 do 5+ i znači:
5+ – Ne garantuju se sindikalna prava kao posledica nepostojanja vladavine prava; 5 – Ne garantuju se prava; 4 – Sistematsko kršenje prava; 3 – Redovno se krše prava; 2 – Kršenje prava se ponavlja; 1 – Bez redovnih kršenja prava.
Srbija kao i prošle godine, zauzima neslavno mesto u Indeksu 4 koji okuplja zemlje u kojima se sistematski krše sindikalna prava zajedno sa: Angolom, Argentinom, Beninom, Bosnom i Hercegovinom, Botsvanom, Kamerunom, Čadom, Čileom, Kongom, Obalom Slonovače, Džibutijem, Etiopijom, Fidžijem, Haitijem, Kenijom, Libanom, Severnom Makedonijom, Malezijom, Malijem, Mauricijusom, Meksikom, Mijanmarom, Nigerijom, Omanom, Pakistanom, Panamom, Paragvajem, Peruom, Rumunijom, Senegalom, Šri Lankom, Tanzanijom, Trinidadom i Tobagom, Tunisom, Ugandom, Sjedinjenim Američkim Državama, Venecuelom i Zambijom.
Najbolje rangirane zemlje sa samo sporadičnim kršenjem prava su: Austrija, Danska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Holandija, Norveška, Slovačka, Švedska i Urugvaj.
Najlošije rangirane zemlje sa indeksom 5+ su: Burundi, Centralno-Afrička Republika, Libija, Palestina, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Sirija i Jemen.
Izveštaj iznosi opoštu ocenu demokratije u krizi, porast kršenja sindikalnih sloboda i prava na globalnom nivou, kao i sve nasilnije metode koje se primenjuju protiv sindikalnih aktivista, fizičko nasilje, hapšenja i ubistva. Drastično visok je i procenat država koje su kršile pravo na štrajk i iznosi 85 odsto. Navode se primeri Čada gde su štrajkovi i demonstracije zabranjivani, kao i primeri Hrvatske, Gruzije, Kenije i Nigerije gde su sudovi donosili odluke o zabrani štrajka. Neznatno manji (80%) je procenat zemalja koje su kršile pravo na kolektivno pregovaranje, uključujući i kompanije u evropskim državama kao što su Estonija, Holandija, Norveška i Španija. U 52 zemlje radnici su zbog svog angažovanja bili izloženi nasilju. Širom sveta ubijeno je 53 radnika i sindikalista, od čega 34 u Kolumbiji, dok su radnici hapšeni i pritvarani u 25 odsto država Evrope.
MKS zastupa 207 miliona radnika u 163 države i teritorije i ima 331 nacionalnu članicu.
