Zoran Stojiljković iz Ujedninjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ kaže da sindikati nisu zadovoljni povećanjem minimalca, jer će i sa povećanjem minimalna zarada biti 200 evra, a, kako je rekao, istraživanja pokazuju da ne može da se živi bez 500 evra.

Predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta dogovorili su se da minimalna cena rada bude povećana na 143 dinara po satu.

Stojiljković objašnjava da su poslodavci prihvatili da povećanje bude na 154 dinara, ali da ne dođe do povećanja neoporezivog dela plate. Stojiljković kaže da niko normalan ne može da bude zadovoljan ovim povećanjem.

„Pristali smo jer je minimalna cena rada ista svuda i u Beogradu i u Trgovištu. Ovo nije ni polovina potrošačke korpe. Veći minimalac će značiti 2000-2500 više i niko ne može da oseća trijumfalizam, kod nas je radna snaga jeftinija nego u većini afričkih zemalja. Komparativana prednost nam je dobra, a jeftina radna snaga. Pristali smo, jer je više nego ranije, a manje od dovoljnog“, kaže Zoran Stojiljković.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je ministar izašao sa cifrom i da su poslodavci prihvatili. Kaže da je stav bio da se prihvati povećanje minimalne zarade jer je to korisno, i dodaje da su poslodavci tražili da im se u septembru ne kaže da će u januaru imati lošije uslove poslovanja, jer im se, kako je rekao, godinama obećava da će im se poboljšati položaj.

„Podržali smo zahteve sindikata, jer veće plate predstavljaju veću mogućnost na tržištu, ko ima više – više će i da troši. Prihvatili smo i zahtev sindikata baziran na potrošačkoj korpi, bio je uslov da ne bude na teret privrede. Hteli smo da povećamo zarade, jer bismo dobili zadovoljnije radnike, ali ne da povećavamo prihod budžetu. Obećali su da će da to bude budžetski neutralno povećanje, da neće od toga budžet da prihoduje, dobije zaposleni više, ali u tom delu dobije i budžet više. Poslodavci treba da ostanu na istim davanjima kao što smo mi tražili“, kaže Atanacković.

Zoran Stojiljković kaže da su naše zarade i stopa rasta na dnu u poređenju s celim regionim i dodaje da smo „toliko postali jeftini, da je to neisplativo za razvoj, jer ne možemo da trošimo“.

„Nema trajnih strukturalnih faktora da rast bude 4 odsto da bismo se izvukli. Nema kvalitetnih fakotra rasta proizvodnje. Patriotsko ponašanje je da plaćate troškove krize, sve su vlasti vodile neoliberalnu politiku, činjenica je da smo tu gde jesmo. Ta nova zaposlenost je trenutna, privremena i loša, ne govori o tome da su mnogi ljudi obeshrabreni pa ne idu na zavod, ne govori o onima koji idu u inostranstvo. Naša stopa nezaposlenosti će se smanjivati, jer se smanjuje radni kontgingent“, rekao je on.

Izvor: N1

Atanacković smatra da je teško izaći iz ovog nivoa siromaštva, jer smo, kako je rekao, evropska zemlja s evropskim potrebama, koja ima privredu na nivou afričkih zemalja.

„Privreda je slaba da bi dala više, ako se privredi uzme, ne možemo da govorimo o investicijama. Ako se sve uzme privredi, ne možemo govoriti o drugim investicijama sem o stranim koje dolaze jer smo toliko jeftini. Teško je biti dovoljno pametan i reći šta je izlaz. Svaka vlada bi želela da nađe rešenja, ali nije ih lako naći“, kaže Atanacković.

Reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca Srbije odbili su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podrže Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer smatraju da je nejasan i da nije moguće primeniti odredbu da u strukturi zaposlenih žene budu zastupljene 40 odsto.

„Sukob lobista unutar iste partije u istoj Vladi. Sukob ministarstva rada u čijem je domenu zakon i grupa oko ministarke Mihajlović. Nije bilo dogovora, zakon se tiče rodnih i socijalnih prava žena, niko do nas nije bio uključen. Mi smo se založili da se sat vrati unazad i da se raspravlja, na osnovu analize smo se pitali da li se to može implementirati. Išli su toliko daleko da se zapošljava po tim kvotama“, navodi Zoran Stojiljković.

„Kod svih takvih zakona su uključeni i sindikati i poslodavci. Važna tema koja se ne može ovako sprovesti, naši stručnjaci su imali primedbe da mnoge odredbe međunarodne organizacije rada nisu uvažene. Otpočetka su tri strane morale da budu uključene, poslodavcima su smetale neke kazne od milion i po dinara, što nisu kazne ni za prekršaje u privredi. Stvari su zbrkane, jedan poslodavac kaže da se na njega vrši pritisak da poveća broj muškaraca, ne može se napraviti jedan odnos“, poručio je Nebojša Atanacković.