ANALIZA
ŠTRAJK U RGZ – PORUKE I POUKE
U prethodnih petnaest godina zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu su u šest navrata morali da se za svoja prava izbore stupanjem u štrajk. Poslednji štrajk u Republičkom geodetskom zavodu je okončan 21.01.2019.god posle 28 dana trajanja. Neprihvatljivo visok stepen nerazumevanja i nepoštovanja zahteva sindikata i velikog broja zaposlenih koji su stupili u štrajk, od strane poslodavca, doveo je mnoge građane koji koriste usluge RGZ-a u nezgodnu situaciju.
Odluku o stupanju u štrajk doneli su Odbori dva reprezentativan sindikata u RGZ-u, Jedinstvena organizacja sindikata i Sindikat NEZAVISNOST RGZ-a. Ove odluke su podržali i Sindikat uprave kao i Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije NEZAVISNOST.
Odmah po početku štrajka počeli su pritisci na zaposlene, članove štrajkačkog odbora pa i na same sindikate koji su organizatori štrajka. Premeštanje članova štrajkačkog odbora na druga radna mesta, pretnje otkazima, pritisci na niže rukovodioce, medijska hajka i kampanja o političkoj pozadini štrajka imala je ograničene efekte samo u prvih nekoliko dana. Principijelno držanje i neprihvatanje ponuđenih trulih kompromisa dovelo je do jačanja pozicije sindikata i ohrabrilo zaposlene koji su u štrajku.
Dodatnu snagu i potvrdu opravdanosti borbe dali su i neki predstavnici sindikata koji su otvoreno zastupali interese poslodavca i nastojali da umanje efekte štrajka.
Na sreću zaposlenih, iza njih i sindikata koji su pokrenuli štrajk u potpunosti je stala centrala UGS NEZAVISNOST i Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije NEZAVISNOST a nešto kasnije je odluku o štrajku prihvatilo i članstvo ASNS-a. Kako se štrajk približavao svom kraju rastao je i broj zaposlenih koji su stupili u štrajk. Tome je u značajnoj meri doprineo aktivan pristup sindikata koji je sve vreme imao inicijativu i tražio rešenja.
Tok štrajka i ostvareni efekti
Osnovni zahtevi štrajka su:
- Uskalđivanje primanja zaposlenih sa odlukama Vlade RS o povećanju osnovica u 2018.i 2019.god kao i uvećanje po osnovu minulog rada koje je bilo uskraćeno od 2015 god.
- Od predlagača Zakona o platama državnih službenika i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Vlade RS, sindikati zahtevaju da još jednom razmotrei usvoje podnete predloge sindikata koji su usaglašeni sa rukovodstvom RGZ-ai Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
- Od Vlade RS i Ministarstva finansija, sinikati zahtevaju da obezbede sredstva u Budžetu za nesmetano funkcionisanje RGZ-a, primanja zaposlenih po potpisanom Sporazumu kao i za plate novoprimljenih radnika po okončanju raspisanog konkursa.
Formiran je štrajkački odbor od predstavnika odbora dva sindikata uz 4 člana koje je predložio Zbor zaposlenih koji je održan 06.12.2018.god. Odbor je izabrao Pregovarački tim i odredio osobu za kontakte sa medijima.
Odmah po donošenju odluke o početku štrajka sindikati su uputili poziv Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Postupak mirenja je otpočeo u konstruktivnoj atmosferi, mada je od starta agencija insistirala na pregovorima sindikata i predstavnika RGZ-a. Sindikati su zauzeli stav da je neophodno da u pregovorima aktivno učestvuju i predstavnici Vlade RS koji bi bili ovlašćeni da postignu Sporazum i isti potpišu. Usled pregovora koji su se odvijali u mirnoj atmosferi sindikati su doneli odluku o odlaganju početka štrajka o čemu su potpisali Sporazum sa direktorom RGZ-a u kome se traži dodatno vreme za rešavanje nekih zahteva. Pregovori su okončani Zapisnikom o većanju i Preporukom u kojoj su navedeni svi zahtevi sindikata i dat predlog za njihovo rešavanje. Na osnovu te Preporuke sačinjen je predlog Sporazuma kao i nacrt Zaključka koji je trebalo da usvoji Vlada RS i dat je rok do 21.12.2018. god.
Ulazak u štrajk
Obzirom da do datog roka nije sprovedeno u delo ono što je ranije dogovoreno a da je već u dva navrata odluka o početku štrajka odlagana, štrajkački odbor je procenio da bi dalje odlaganje štrajka dovelo do značajnog umanjenja njegovih efekata kao i da će daljim pomeranjem pasti interesovanje zaposlenih, štrajk je otpočeo 24.12.2018. god.
Prvog dana štrajka predsednik štrajkačkog odbora koji je ujedno bio i predsednik JOS Centra Beograd je ličnim dopisom pozvao zaposlene na teritoriji Grada Beograda da ne stupe u štrajk i da daju svoje poverenje direktoru i rukovodstvu RGZ-a. Odluku Štrajkačkog odbora je nazvao politički motivisanom i ujedno izneo veliki broj neistina i proizvoljnosti na račun sindikata koji su organizovali štrajk. Na prvoj narednoj sednici Štrajkački odbor je doneo odluke o isključenju predsednika i još dva predstavnika JOS-a sa područja Centra Beograd i izabrao novu predsednicu odbora.
Pritisci i pretnje i odgovori na njih
Istoga dana počinje neviđena tortura i donošenje rešenja o premeštaju članova štrajkačkog odbora od strane direktora RGZ-a. Uz to je doneta i odluka da se u svim katastrima koji su stupili u štrajk kroz isključivanje elektronske pisarnice DMS onemogući bilo kakav rad. Odluka sindikata i uputstvo Štrajkačkog odbora je bilo da se u katastrima odrađuje jedan deo posla a da se prema građanima izdaju dokumenta neophodna za regulisanje prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Prvog dana Štrajka počeli su pritisci od strane rukovodstva i zahtevi za potpisivanjem spiskova i izjavama onih koji su stupili u štrajk. Odgovor sindikata je bio da se nikakvi spiskovi ne potpisuju i da se poštuje zakon o štrajku. Nakon što je u Štrajkački odbor imenovan i predstavnik sindikata iz SKN Rakovica isti je rešenjem direktora premešten na radno mesto u SKN Barajevo. Takav stav i ponašanje poslodavca dovelo je do donošenja odluke o pokretanju Krivične prijave protiv direktora a zbog grubog kršenja sindikalnih sloboda, prava na rad, dostojanstvo, diskriminacije zaposlenih, kršenja prava na štrajk i sl. Prijava je predata Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu 04.01.2019.god. Istovremeno, sindikati su se obratili i Inspektoratu za rad i zatražili nadzor nad odlukama RGZ-a donetim u toku štrajka i protiv učesnika u štrajku.
Analizirajući sve odluke koje su donete kao i činjenicu da je poslodavac rešio da deci zaposlenih koji su u štrajku uskrati i isplatu Novogodišnje novčane čestitke, sindikati su doneli odluku da se u pregovore o okončanju štrajka unese i zahtev o utvrđivanju odgovornosti direktora RGZ-a i njegovih saradnika. Upućen je i dopis Savetu za prava deteta u kome je ukazano na neprihvatljivu diskriminaciju dece i zatraženo da se hitno preduzmu mere na njenom otklanjanju. Rezultati rada inspekcije su bili vidljivi nakon nekoliko dana. Odluke o premeštanju članova štrajkačkog odbora su stavljene van snage a smanjeni su i pritisci na zaposlene kao i medijska hajke kroz naručene napise u novinama, kojima se umanjuje značaj postavljenih zahteva i vrši diskreditacija sindikata.
Otvaranje mogućnosti da se preko medija čuje i glas zaposlenih koji su u štrajku, dovodi do još veće podrške zaposlenih i još veće odlučnosti onih koji su u štrajku da istraju do kraja. Poslodavac pokušava da pretnjama i ukazivanjem da dani koji su provedeni u štrajku neće biti plaćen,i dodatno ponizi i uplaši zaposlene. Nakon isplaćene akontacije za decembar jedan broj zaposlenih je dobio umanjena primanja. Sam obračun je urađen na haotičan i nezakonit način što je još više doprinelo da se štrajku priključe i one kategorije zaposlenih koje nisu bile ugrožene.
Ulazak vlasti u pregovore
09.01.2019.god. u pregovore se uključuje ministarstvo za rad. Ministar g. Zoran Đorđević organizuje sastanak sa predstavnicima štrajkačkog odbora, uz prisustvo Direktora Agencije za nirno rešavanje radnih sporova, vd. Direktora Inspektorata za rad i na sto stavlja predlog Sporazuma koji je bio razmatran još 26.12.2018. god. i koji su sindikati odbacili. Nakon određenih neuspelih usaglašavanja teksta Sporazuma, sindikatima se daje ultimatum u kome do određenog roka treba da prihvate Sporazum, koji ne zadovoljava ni minimum zahteva. Sindikati su na ultimatum odgovorili tako što su još jednom prosledili svoj predlog koji je sadržavao određena kompromisna rešenja.
Nakon isteka ultimatuma i roka koji je dat istovremeno je u više od 30 katastara ušla Inspekcija rada sa zadatkom da utvrdi zakonitost štrajka. Ono što je indikativno tiče se koordinacije poslodavca koji je dao ultimatum sindikatima i neposrednog nadzora odmah nakon što je ultimatum odbačen. Takođe je zanimljiv podatak da inspekcija rada nije obišla ni jedan katastar u kome štrajk nije sproveden u potpunosti.
U kontekstu ove neshvatljive i neobične koordinacije inspekcije i poslodavca treba istaći i ulogu Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. I pored činjenice da su sindikati tražili njeno angažovanje, agencija je sve vreme pregovora bila u nekom neobičnom položaju. U prvoj fazi je miriteljka prihvatila sve predloge sindikata kao i kompromisni usaglašeni tekst Sporazuma. Nakon što je poslodavac iz teksta izbacio neke odredbe koje se tiču nadoknade sredstava koja su uskraćena u 2018. god. Agencija se stavlja u ulogu poslodavca i sve predloge pokušava da podvede u okvire onih stavova sa kojima nastupa poslodavac i predstavnici RGZ-a. Taj stav i ulogu Agencije sindikati ne prihvataju i uporno insistiraju na uključivanju predstavnika Vlade RS, koji bi imali ovlašćenja da prihvate zahteve štrajkača i sklope Sporazum sa sindikatima.
Okončanje štrajka
U saradnji sa UGS NEZAVISNOST sinidkati RGZ-a organizuju protest pred zgradom Vlade RS 15.01.2019.god, nakon čega je usledio poziv za pregovore u kabinetu predsednice Vlade RS. Konkretni razgovori o svim zahtevima su vođeni sa ministrom g. Zoranom Đorđevićem, kabinetom premijerke g-đe Ane Brnabić i predstavnicima ministarstva finansija. Konačan dogovor je postignut 21.01.2019.god. u uslovima kada je najveći procenat Službi za katastar i zaposlenih stupio u štrajk. Svi zahtevi sindikata su prihvaćeni i potpisan je Sporazum kojim je štrajk okončan. Obezbeđeni su svi elementi zaštite zaposlenih koji su učestvovali u štrajku i napravljena osnova da se ispune i zahtevi o nadoknadi sredstava koja su zaposlenima uskraćena u toku 2018. god.
Pozadina štrajka: Dugo odlaganje promena
A koji su razlozi zbog kojih zaposleni u RGZ-u moraju na svake tri godine da putem štrajka i najradikalnijih sindikalnih sredstava ostvaruju svoja prava i brane sopstvenu egzistenciju? Odgovor na ovo pitanje moramo potražiti u nekoliko različitih oblasti.
Pravno zamešateljstvo i preklapanja nadležnosti
Prva i čini se osnovna je sama zakonska pozicija i status Republičkog geodetskog zavoda kao Posebne organizacije u okvirima državne uprave. Osnivač RGZ-a je Vlada RS a neposredni nadzor nad njegovim radom vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U prethodnom periodu ta nadležnost je pripadala i ministarstvu za infrastrukturu, ministarstvu za kapitalne investicije, ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Uz to treba dodati i česte kadrovske promene na čelu zavoda kao i neprimereno dug v.d. status rukovodstva. Pored toga što je rad RGZ-a definisan Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o ministarstvima pozicija zaposlenih je uokvirena Zakonom o državnim službenicima, zakonom o platama državnih službenika. Tu je i Zakon o državnom premeru i katastru. Ovim poslednjim su utvrđena i posebna zvanja zaposlenih tj. ’’katastarskih službenika’’.
Nerazumevanje specifičnosti RGZ
Radna mesta u RGZ-u su po mnogo čemu različita od ostalih u državnoj upravi a te specifičnosti nisu izražene samo po osnovu kadrovske strukture već i po specifičnoj organizaciji poslova. Jedan katastarski službenik na svom radnom mestu veoma često obavlja desetak različitih operacija sa određenim stepenom stručnosti , kompetentnosti i odgovornosti. Razlog za takvom podelom poslova leži u činjenici da je višegodišnja zabrana zapošljavanja kao i drastično povećanje nadležnosti što je uvećalo obim poslova u RGZ-u za nekoliko puta. Broj zaposlenih je u stalnom padu zbog prirodnog odliva a starosna struktura je na proseku od 55 god. Nekoliko Pravilnika o sistematizaciji je dovelo o preraspodele radnih mesta tako što su u unutrašnjosti smanjivan broj a u Beogradu i sedištu RGZ-a taj broj je povećan. Posledica takve politike je da su u mnogim opštinama u Republici Srbiji katastri spali na nekoliko službenika i opstaju jedino preko angažovanja lica po privremenim i povremenim poslovima.
Nedovršene reforme
Druga oblast koja utiče na rad RGZ-a je reforma javne uprave i posebno započeta reforma katastra. Od 2003 godine RGZ je nosilac nekoliko projekata koji se finansiraju od sredstava kredita koji se realizuje preko Svetske banke. Svi projekti imaju u osnovi reformu katastra ali su mnogi ciljevi koji su postavljeni imali ozbiljne propuste. Nerealni rokovi i konstantan pritisak Svetska banke da se obećano i ispoštuje doveli su do rezultata koji nisu na adekvatnom nivou što se tiče kvaliteta obavljenog posla. Kašnjenje u odnosu na izradu baze Katastra nepokretnosti kao i u izradi Digitalnih katastarskih planova usporilo je i druge strateške projekte. Tokovi novca iz ovih kredita se usmeravaju u drugačijoj proceduri u odnosu na sredstva iz budžeta RS. To omogućava da se i javne nabavke kao i angažovanje konsultanata i saradnika obavlja po posebnim procedurama kojima koordinira kancelarija SB u RS. O tome najbolje svedoče i odluke Vlade RS o potrebi smanjenja broja zaposlenih kroz racionalizaciju javne uprave a sa druge strane projekti SB su zahtevali drastično povećanje broja angažovanih radnika na strateškim projektima. Samo je sindikalnim delovanjem zadržan postojeći broj radnih mesta koja se sada popunjavaju na konkursu koji je u toku.
Angažovanje velikog broja saradnika i konsultanata bez ikakvog iskustva doprinelo je partijskom zapošljavanju i padu kvaliteta usluga. Sa druge strane u RGZ-u trenutno je angažovano nekoliko stotina zaposlenih na određeno radno vreme ili po ugovoru sa stažom od preko 15 godina. I pored činjenice da bi svima status trebao da pređe u stalni radni odnos, oni su stavljeni u isti rang sa onima koji nemaju nikakvog iskustva i koji tek počinju da rade.
O nezavidnoj i veoma problematičnoj poziciji RGZ-a govore i brojni propusti rukovodstva u prethodnom periodu. Ogromne materijalne štete koje su prouzrokovane nesmotrenim i nestručnim odlukama koštale su RGZ i Budžet RS velike količine sredstava. Sasvim je izvesno da su ova sredstva bila uložena u edukaciju i opremanje RGZ-a da bi i rezultati bili daleko bolji. Ovako ostaje zaključak da su sredstva potrošena, efekti nikakvi, dugovi stavljeni na teret budžeta a da niko nije odgovoran. U svemu ovome oštećeni su zaposleni u RGZ-u i krajnji korisnici usluga koje zavod pruža.
Nadležnosti i poslovi RGZ
Pored toga postoje i veoma važni poslovi koji su započeti koji zbog pristizanja novih nadležnosti nisu mogli biti realizovani.
Tu se pre svega misli na rešavanje statusa državne imovine posebno poljoprivrednog zemljišta u državnoj i zadružnoj svojini. Tu teba istaći i nedovršene poslove povraćaja oduzete zemlje i imovine u postupku restitucije, konverziju građevinskog zemljišta, legalizaciju i postupke ozakonjenja. Bez završetka ovih poslova nemoguće je uspostaviti sistem koji bi bio maksimalno efikasan i potpuno pouzdan. Na žalost o mnogim od ovih problema se ćuti i rešavaju se samo po ad hok principu. Sve ovo je moguće rešiti ukoliko bi se uspostavio sistem u kome bi zaposleni u RGZ-u, koji imaju sve potrebne kvalifikacije i resurse, bili stimulisani da u vanradno vreme obave taj značajan posao.
Poseban osvrt treba dati i na nadležnosti RGZ-a kod upisa vlasništva na nepokretnostima. Najnovije procedure koje su predviđene zakonom o načinu upisa u katastar nepokretnosti i prijem zahteva preko elektronske komunikacije sa notarskim kancelarijama u velikoj meri skraćuju procedure u povećavaju efikasnost. Postavlja se pitanje šta se dešava sa preostalim zemljištem koje još uvek nema regulisan svojinski status ?. To zemljište koje se meri u stotinama hiljada hektara je poželjan plen mnogih finansijskih moćnika. Jedina brana otimačini i prelasku državne i zadružne svojine u privatne ruke i mogućnost da oni koji su oštećeni u prethodnih 70 godina dobiju adekvatnu nadoknadu je upravo RGZ. Da li u mnogim pokušajima diskreditacije RGZ-a ne leže i namere krupnog kapitala da na lakši i jeftiniji način dođu do profita? U tom delu, procedure koje još uvek postoje u RGZ-u su neka doza sigurnosti. Sva je prilika da se ide ka njihovom ukidanju a time i ka značajnom umanjenju vladavine prava.
Nasuprot tome, predstojeća transformacija RGZ-a treba da dovede do većeg stepena vladavine prava, efikasnosti rada i povoljnijih uslova za privredni rast, ali i do stvaranja uslova za poboljšanje statusa zaposlenih u RGZ-u. Poseban aspekt transformacije čini i regionalna kadrovska struktura zaposlenih u RGZ-u kao i rad katastara u nerazvijenim i pograničnim opštinama.
Nove nadležnosti koje proističu iz reformskih zakona u velikoj meri povećavaju obim poslova i onemogućavaju da prethodno preuzete obaveze budu rešene i dovedene do kraja. Osnovni razlog leži u činjenici da je u RGZ-u angažovan nedovoljan broj zaposlenih, da je kadrovska struktura na regionalnom nivou veoma različita i nepovoljna. Aktuelni konkurs za popunu radnih mesta će donekle ublažiti tešku situaciju ali svakako neće rešiti problem.
Umesto zaključka
Na kraju treba istaći da je ovaj Štrajk u Republičkom geodetskom zavodu, iako jedan od retkih koji je realizovan u proteklih 5 godina okončan uspešno. U uslovima veoma suženih sindikalnih sloboda i socijalnog dijaloga, koji osim same forme ne daje suštinske rezultate i posebno kada su neki ’’značajni’’sindikati redukovali svoje delovanje do granica nezameranja i kohabitacije sa Vladom RS, rezultat delovanja sindikata RGZ-a je još značajniji. Zahtevi zaposlenih, koji su u suštini sasvim opravdani, nisu bili dovoljan razlog da se poslodavac okrene ka njihovom rešavanju. I ovoga puta je dokazano da samo jedinstvenim i dobro osmišljenim nastupom uz poštovanje principa i zakona i uz dobro osmišljenu kampanju kako u medijima tako i na društvenim mrežama, može se doći do pozitivnog rezultata i na planu sindikalne borbe. Čini se da su zaposleni i sindikati RGZ-a u ovom trenutku pored svoje egzistencije i dostojanstva odbranili i čast sindikata u Republici Srbiji. Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije NEZAVISNOST kao i UGS NEZAVISNOST su ponosni na svoje članstvo u Republičkom geodetskom zavodu i rezultate njihove uspešne borbe.
Nebojša Pejčinović
