Transformacija a ne zamena je najverovatniji ishod uticaja veštačke inteligencije na četvrtinu postojećih poslova, ukazuje nova studija Međunarodne organizacije rada i Poljskog nacionalnog istraživačkog instituta
Izveštaj tek objavljene zajedničke studije Međunarodne organizacije rada (MOR) i Poljskog nacionalnog istraživačkog instituta (NASK) pod nazivom “Generativna veštačka inteligencija i poslovi: Rafinirani globalni indeks izloženosti na radnom mestu“, predstavlja najdetaljniju globalnu procenu o tome kako generativna veštačka inteligencija može preoblikovati svet rada.
Globalni indeks izloženosti na radnom mestu u studiji MOR-a i NASK-a pruža jedinstven i nijansiran pregled kako bi veštačka inteligencija mogla da transformiše zanimanja i zaposlenje u različitim zemljama, kombinujući skoro 30.000 profesionalnih zadataka sa stručnom validacijom, bodovanjem uz pomoć veštačke inteligencije i mikro podacima MOR-a (više od 11.700 skupova podataka iz anketa sa domaćinstvima u 161 zemlji).
“Otišli smo dalje od teorije kako bismo izgradili alat zasnovan na stvarnim poslovima. Kombinovanjem ljudskog uvida, stručnog pregleda i generativnih modela veštačke inteligencije, stvorili smo metod koji se može replicirati i koji pomaže zemljama da procene rizik i reaguju precizno“, objasnio je Pavel Gmirek, viši istraživač MOR-a i glavni autor studije.
Ključni nalazi izveštaja MOR-a – NASK-a uključuju nove „stepene izloženosti“, koji grupišu zanimanja prema nivou izloženosti generativnoj veštačkoj inteligenciji. Ta gradacija izloženosti bi trebalo da pomogne kreatorima politika da razlikuju poslove sa visokim rizikom od potpune automatizacije od onih koji će verovatnije evoluirati kroz promene radnih zadataka.
Prema izveštaju, čak 25 odsto aktuelne globalne zaposlenosti spada u zanimanja potencijalno izložena uticajima generativne veštačke inteligencije, sa dosta većim udelom u zemljama sa visokim prihodima (34%).
Strah od “pametnih mašina”
Izloženost među ženama je znatno veća. U zemljama sa visokim prihodima, poslovi sa najvećim rizikom od automatizacije čine 9,6% ukupne zaposlenosti žena – što je daleko više od 3,5% takvih poslova među muškarcima. Administrativni poslovi su najzloženiji zbog teorijske sposobnosti veštačke inteligencije da automatizuje mnoge njihove zadatke. Međutim, raste izloženost i nekih visoko digitalizovanih poslova u vezi sa medijima, softverima i finansijama.
Ipak, prema studiji, potpuna automatizacija poslova ostaje ograničena, jer mnogi zadaci, iako se efikasnije obavljaju, i dalje zahtevaju ljudsko učešće. Studija ističe moguće različite puteve za zanimanja navikla na brze digitalne transformacije – kao što su programeri softvera – i ona zanimanja gde ograničene digitalne veštine mogu imati više negativnih efekata. Politike koje vode digitalne tranzicije biće vodeći faktor u određivanju obima u kojem radnici mogu biti zadržani u zanimanjima koja se transformišu kao rezultat veštačke inteligencije i kako takva transformacija utiče na kvalitet posla.
„Ovaj indeks pomaže da se identifikuje gde će generativna veštačka inteligencija verovatno imati najveći uticaj, kako bi zemlje mogle bolje da pripreme i zaštite radnike” objasnio je Marek Trošinski, viši stručnjak u NASK-u i jedan od koautora studije.
Priredio: S. R.
