Globalni ekonomski rast u 2024. usporiće treću godinu zaredom, spuštajući se sa prošlogodišnjih 2,6 na 2,4 odsto, procenjuje Svetska banka u svom najnovijem izveštaju „Globalni ekonomski izgledi“
Svetska ekonomija je na putu da zabeleži najgori rast u poslednjih 30 godina, prognozira Svetska banka, specijalizovana finansijska agencija Ujedinjenih nacija koja okuplja 184 zemlje širom planete.
U svom najnovijem tek publikovanom izveštaju Svetska banka (SB) očekuje da će globalni bruto društveni proizvod nakon tri godine uzastopnog pada neznatno porasti na 2,7 odsto u 2025. godini, uz napomenu da će prosek tokom petogodišnjeg perioda ostati skoro tri četvrtine procentnog poena ispod prosečne stope iz 2010-ih.
Globalna ekonomija jeste pokazala otpornost na rizike od recesije 2023, ali će povećane geopolitičke tenzije predstavljati nove kratkoročne izazove, saopštila je SB, predviđajući da će većina ekonomija sporije rasti u 2024. i 2025. nego u prethodnoj deceniji.
Decenija propuštenih prilika?
Bez velike korekcije kursa, 2020-te će proći kao decenija propuštenih prilika, upozorio je Indermit Gil, glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke.
„Imate rat u istočnoj Evropi, rusku invaziju na Ukrajinu, ozbiljan sukob na Bliskom istoku. Eskalacija ovih sukoba mogla bi da ima značajne implikacije na cene energetika koje bi mogle da utiču na inflaciju, kao i na ekonomski rast“, ukazao je u izjavi za medije Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste SB.
Na regionalnoj mapi sveta, ove godine najviše će oslabiti rast u Severnoj Americi, Evropi i Centralnoj Aziji i Azijsko-pacifičkom regionu – uglavnom zbog sporije ekspanzije u Kini. Istovremen se predviđa blago poboljšanje Latinsku Ameriku i područje Kariba, zbog njihove inače niske baze, dok se iz istih razloga značajniji porast očekuje na u Africi i region Biskog Istoka.
Međutim, očekuje se da će u srednjem roku najteže biti pogođene zemlje u razvoju, pre svega zbog usporene globalne trgovine i otežanih finansijskih uslova. „Kratkoročni rast će ostati slab, ostavljajući mnoge zemlje u razvoju a posebno najsiromašnije – u zamci: sa paralizirajućim nivoima duga i slabim pristupom hrani za skoro jednu od tri osobe“, obrazložio je tu prognozu potpredsednik SB Indermit Gil.
Siromašni još siromašniji
Očekuje se da će u ovoj godini ekonomije u razvoju rasti za samo 3,9 odsto što je za najmanje procenat ispod proseka ostvarenog u prethodnoj deceniji. Prognoza je da će do kraja 2024. stanovništvo u otprilike jednoj od svake četiri zemlje u razvoju i približno 40 odsto zemalja sa niskim prihodima i dalje biti siromašniji nego što su bili uoči globalne pandemije korone 2019. godine, navodi se u rezimeu izveštaja SB.
SB je saopštila da pomenuti i neki drugi podaci jasno pokazuju da svet nije uspeo u svom cilju da 2020-te postanu „transformativna decenija“ u borbi protiv ekstremnog siromaštva, velikih zaraznih bolesti i klimatskih promena.
Ipak, kako je napomenuo glavni ekonomista SB Indermit Gil, postoji prilika da se situacija preokrene ukoliko vlade brzo reaguju, pre svega povećanjem investicija i jačanjem fiskalne politike. U rezimeu izveštaja SB ukazuje se da “na globalnom nivou, saradnju treba ojačati kako bi se omogućilo smanjenje duga, olakšala trgovinska integracija, intenzivirala borba protiv klimatskih promena i ublažila nesigurnost u obezbeđivaju hrane”.
„Investicioni procvat ima potencijal da transformiše ekonomije u razvoju i pomogne im da ubrzaju energetsku tranziciju i postignu širi spektar razvojnih ciljeva“, ukazao je i Ajhan Kose. Pre njemu, „da bi izazvale takav procvat, ekonomije u razvoju treba da implementiraju sveobuhvatne pakete politika za poboljšanje fiskalnih i monetarnih okvira, proširenje prekogranične trgovine i finansijskih tokova, poboljšanje investicione klime i jačanje kvaliteta institucija“.
I ovaj globalni izveštaj objavljen je uoči Svetskog ekonomskog foruma (SEF) koji će se održati od 15. do 19. januara u švajcarskom gradu Davosu. Godišnji Samit SEF-a, 54. put po redu, okupiće međunarodnu poslovnu i političku elitu u razgovorima o globalnoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji.
Priredio S. R.
