- april 2022. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org Foto: Pexels, N1
Rat u Ukrajini izazvaće „najveći potres u ceni roba“ još od sedamdesetih, u širokom spektru od prirodnog gasa i nafte do pšenice i pamuka, upozorila je Svetska banka u svojoj najnovijoj prognozi.
U novom predviđanju Svetske banke, kako je preneo BiBiSi, navodi se da će poremećaj koji je izazvao ratni sukob Rusije sa Ukrajinom dovesti do ogromnog skoka cena roba koje variraju od prirodnog gasa do pšenice i pamuka.
Povećanje cena „počinje da ostavlja veoma krupne ekonomske i humanitarne posledice“, izjavio je Piter Nigl, koautor izveštaja Svetske banke.
Dodao je da „domaćinstva širom sveta počinju da osećaju krizu troškova života“.
„Posebno nas brinu najsiromašnija domaćinstva, pošto ona troše veliki deo svojih primanja na hranu i energiju, tako da su ona posebno ugrožena od ovog skoka cena“, naglasio je u izjavi za BiBiSi Piter Nigl koji je viši ekonomski savetnik Svetske banke.
Prema prognozi Svetske banke, očekuje se da cene energenata poskupe za više od 50 odsto, što će neizbežno značajno povećati troškove domaćinstava i kompanija.
Najveći skok desiće se u ceni prirodnog gasa u Evropi – očekuje se da naraste više nego dvostruko. Predviđa se da će cene gasa pasti sledeće i 2024. godine, ali da će čak i tada ostati 15 odsto više nego što su bile prošle godine.
Prema istim predviđanjima, cene nafte će ostati visoke i 2024. godine. Projektovano je da barel nafte „Brent“, što je osnovno merilo, ove godine u proseku iznosi 100 dolara, što će dovesti do široko rasprostranjene inflacije.
Rusija proizvodi oko 11 odsto svetske nafte, što je treći najveći udeo u svetskoj proizvodnji “crnog zlata”, ali se u izveštaju Svetske banke navodi da se očekuje da „poremećaji uzrokovani ratom ostave trajne negativne posledice“, jer sankcije znače da strane kompanije odlaze i da je pristup tehnologiji ograničen.
Rusija trenutno obezbeđuje 40 odsto gasa u EU i 27 odsto njene nafte, ali evropske vlade uveliko razrađuju načine da prekinu zavisnost Evropske unije od snabdevanja iz Rusije. To je očekivano uticalo na rast globalnih cena, stvorivši veću potražnju za snabdevanjem sa drugih strana sveta.
Američke procene o poskupljenju hrane do kraja 2022.
Stručnjaci širom sveta manje više saglasni su u procenama da će različite namirnice nanstaviti da poskupljuju do kraja 2022. godine, a Ministarstvo poljoprivrede SAD u svojoj prognozi od pre mesec dana navelo je i o kojim je konkretno namirnicama reč.
Zbog poremećaja u lancu snabdevanja uzrokovanih ratom u Ukrajini, ali i klimatskim promenama, prema američkom ministarstvu do kraja godine najviše bi mogle da poskupe masti i ulja (za 6 do 7 odsto), sveže voće (od 5 do 6 odsto), sveže povrće (1 do 2 odsto), prerađeno voće i povrće (4,5 do 5,5 odsto), šećer i slatkiši (3 do 4 odsto), žitarice i pekarski proizvodi (3 do 4 odsto), bezalkoholna pića (3,5 do 4,5 odsto).
Naravno, ova prognoza se odnosi na tržište SAD i nije realno oslanjati se na nju kada je reč o drugim planetarnim regionima i državama.
Ugledni američki ekonomski portal Biznis insajder smatra da je jedan od glavnih uzroka poskupljenja rat u Ukrajini. Primera radi, portal ukazuje da je ruska vojna intervencija izazvala nestašicu đubriva, poremetila poljoprivredu širom sveta i dovela do povećanja cena siirove a lančano i prerađene hrane.
Osim rata, na poremećaj cena uticala je pogoršana klimatska kriza koja je otežavala snabdevanje hranom. Ujedinjene nacije su ranije prognozirale da će tokom sledeće tri decenije “snabdevanje hranom i sigurnost hrane biti ozbiljno ugroženi ako se mere za rešavanje klimatskih promena i ranjivosti prehrambenog sistema na klimatske promene poduzmu u malom ili nikakvom opsegu.”
Uticaj ratne krize na život u Srbiji
Na Balkanu i u Srbiji cene svakodnevno rastu, pre svega kao posledica rata u Ukrajini ali i globalnih strahovanja da bi problemi u snabdevanju naftom, gasom, ali i đubrivom iz Rusije i Ukrajine mogli dodatno da utiču na rast troškova i snižavanje kvaliteta života.
Sve više novca potrebno je za iste pa i manje količine hrane, tako poslednjih nedelja odgovaraju građani u medijskim anketama o kretanju cena zbog posledica rata u Ukrajini.
U odnosu na mart prošle godine, potrošačke cene u Srbiji povećane su za 9,1 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Najviše je poskupela hrana: Cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 odsto, a neprerađene za 26 odsto.
Na poskupljenje hrane uticale su prošlogodišnje suše, rast svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i znatno uvećani troškovi u proizvodnji hrane, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.
Rekord u poskupljenjima ubedljivo drži povrće, koje je od marta 2021. do marta ove godine, poskupelo za 30,6 odsto. Slede cene ulja i masti sa skokom većim od 20 odsto, ali i kafa, čaj, kakao… Meso je u proseku skuplje za 17,2 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba “skočila” za 9,3 procenta.
Pre mesec dana profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić je za Nezavisnost.org ocenio da rast cena energenata neće biti kratkoročan i da će se sekundarni efekti toga preliti na ostatak ekonomije kroz smanjivanje ekonomske aktivnosti i pritisak na rast troškova. On je rekao da razvoj događaja u ukrajinskoj krizi može bitno promeniti okolnosti, pa i ekonomske posledice na Evropu, a time i Srbiju.
„Ono što je već sada jasno je da će naše trgovinske veze s Ukrajinom i Rusijom biti, i već jesu, veoma otežane ili onemogućene. Obezbeđenje alternativnih linija snabdevanja energentima je prioritet u ovom trenutku, ali je to isto prvo na dnevnom redu i Nemačkoj i drugim mnogo većim evropskim ekonomijama od naše, i pitanje je koliko je to izvodivo u kratkom roku i po kojim cenama“, ukazao je profesor Šoškić.
I agroekonomista Milan Prostran smatra da će trend rasta cena hrane da se nastavi do jeseni, sve dok se ne ovogodišnji prinosi u poljoprivredi. On je naveo da je Kina, bez obzira što je najveći proizvođač hrane, u januaru kupila viškove poljoprivrednih proizvoda za oko 70 milijardi dolara, što je bio signal i za neke druge evropske zemlje da smanje izvoz i povećaju svoje zalihe.
„Mi smo agrarna zemlja i imamo dovoljno hrane za naše potrebe, ali bi trebalo da iz sopstvene proizvodnje stvorimo najveći deo svojih rezervi i da tako podržimo i domaće poljoprivrednike“, ocenio je Prostran.
Vlada Srbije je juče za još 60 dana produžila rok važenja Uredbe o ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica (šećer, brašno, jestivo suncokretovo ylje, svinjsko meso) kako je obrazloženo “u cilju dalje zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija”.
Međutim, pojedini stručnjaci ukazuju da ovakve mere mogu izazvati veštačke nestašice osnovnih namirnica zbog mogućih spekulativnih radnji koje mogu otežati snabdevanje hranom na domaćem tržištu. Ekonomista Mihailo Gajić tako smatra da bi strah od nestašice hrane mogao da podstakne kupovinu iz predostrožnosti i da dodatno pogura cene hrane na gore, ako negativni scenario u Ukrajini potraje.
„Što se tiče cena hrane, neće biti najveći problem u tome što će možda izvoz sa istoka Ukrajine ili iz cele zemlje biti otežan ili onemogućen, zbog ratnih dejstava, već što će onda veliki broj, što privatnih investitora, što državnih organizacija i fondova, zapravo kupiti hranu iz predostrožnosti. Dakle, da bi imali za svoje potrebe ili zato što očekuju rast cena hrane, jer bi onda mogli da zarade tako što će tu robu prodati u budućnosti“, objasnio je ranije Gajić.
Negativni ratni scenario u Ukrajini je u međuvremenu eskalirao, ratna dejstva su izazvala regionalne ali i šire ekonomske probleme u snabdevanju koji su dodatno usložnjeni uvođenjem oštrih sankcija zapada prema Rusiji.
U Srbiji poslednjih sedmica posebno zabrinjavaju najave poljoprivrednika da će višestruko poskupljenje i drugi problemi sa nabavkom đubriva značajno smanjiti predstojeće setvene radove kod žitarica, ali i industrijskog bilja kao što su šećerna repa, suncokret, soja… Srbija je odavno ugasila svoju industriju veštačkog đubriva tako da je naša poljoprivreda potpuno zavisna od uvoza – najviše iz Rusije, ali i iz EU, uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije. Cena gasa čini 80 odsto troškova proizvodnje a proizvođači mineralnih đubriva iz EU objavili su da više nisu konkurentni na globalnom tržištu u konkurenciji sa Rusijom ali i nekim afričkim i azijskim državama. U novonastalim okolnostima, evropski proizvođači su prinuđeni na privremena smanjenja pa i zatvaranja pogona širom Evrope. Tako je nedavno norveška kompanija Jara, jedan od najvećih svetskih proizvođača veštačkog đubriva, saopštila da za više od polovine smanjuje proizvodnju amonijaka i uree u Italiji i Francuskoj zbog rasta cena prirodnog gasa. To je još jedan signal da će troškovi proizvodnje hrane dodatno porasti.
Nedavno je ohrabrila vest da je počela probna proizvodnja u pančevačkoj HIP Azotari, nekada najvećem domaćem proizvođaču veštačkog đubriva, koju je iz dugotrajnog stečaja u maju prošle godine kupila kompaniji Promist. Međutim, s obzirom na sve probleme sa nabavkom prirodnog gasa, obnova produkcije amonijaka u Pančevu je pod velikim znakom pitanja.
S.Raković
