Prema podacima portala Univerzitetski odjek koji su osnovali i uređuju studenti novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u Srbiji je u blokadi 74% fakulteta. Gotovo u svakom gradu u kojem postoji institucija višeg ili visokog obrazovanja studenti su izašli na ulicu i/ili blokirali fakultete. O tome kako izgleda borba studenata u manjim sredinama koje nemaju veliku medijsku pažnju u poslednjem ovogodišnjem njuzleteru KUMA razgovaramo sa akademcima od Subotice do Novog Pazara. Ono što im je zajedničko je rešenost da do kraja istraju u svojoj nameri i protestom izdejstvuju promenu u društvu, da tu svoju nameru sprovode i ostvaruju teže nego njihove kolege i koleginice u velikim gradovima, i da spram lokalnih okolnosti nalaze adekvatna, hrabra i kreativna rešenja.
Subotica: Studentska solidarnost i kolegijalnost naspram učmale sredine i provokatora
Nikoleta Molnar, studentkinja na Ekonomskom fakultetu u Subotici kaže da ovaj grad često doživljava kao izolovano ostrvo koje ima svoju dinamiku i pravila:
„To je grad pun različitih nacionalnosti, ali ta raznolikost često znači da svako gleda samo svoje interese, dok dešavanja oko njih prolaze neopaženo. Upravo ta atmosfera letargije i ćutanja otežava organizovanje protesta, ali nas ne obeshrabruje. Nema pritisaka ni masovnih protesta, ali vapimo za podrškom fakulteta i zajednice. Ljudi su zatvoreniji, a broj onih koji podržavaju naše aktivnosti je manji u poređenju sa većim gradovima. Većina nema jasno izraženo mišljenje, što dodatno otežava situaciju. Iako nekolicina nas učestvuje, uticaj protesta je ograničen. Samo tri medija su izvestila o blokadi na našem fakultetu, dok se najposećeniji portali u Subotici uglavnom ne oglašavaju – da li zbog straha ili nezainteresovanosti, nije nam poznato. Primetno je prisustvo policije oko fakulteta, što dodatno naglašava atmosferu nadzora. Često nas prate kada pružamo podršku kolegama i srednjoškolcima, što simbolično ukazuje na ozbiljnost situacije, iako se na momente čini i ironično. Ipak, ima i svetlih trenutaka. Ne mogu da ne pomenem građane koji svakodnevno dolaze da s nama odaju počast ispred fakulteta. Ljudi nam donose hranu, kolače za praznike, higijenske proizvode, vodu i kafu. Ima i onih koji nas jednostavno zagrle i kažu lepu reč, poput: ’Žao nam je što se 90-ih nismo uspeli da se izborimo za vas. Sada vi to radite za nas.’ To je nešto što ne mogu rečima da opišem – taj osećaj da radim pravu stvar. Našem dekanu i profesorima koji su uz nas takođe dugujemo veliku zahvalnost. Ta podrška nam znači više nego što mogu da izrazim.“
Motivacija studentima i studentkinjama za učestvovanje u blokadi ne manjka i duboko je ukorenjena u želji da se stvori bolja i zdravija budućnost za „našu decu i našu zemlju“ naglašava Nikoleta:
„Ne želimo da naša deca moraju da napuste domovinu kako bi imali bolje šanse u životu, niti želimo da se država u kojoj živimo i radimo pretvori u prostor gde vlada korupcija i neodgovornost. Naš cilj je borba protiv sistema koji ne vrednuje odgovornost i profesionalizam, a koji dovodi do toga da ljudi umiru zbog nestručnosti i nemara. Mi želimo da živimo u zdravoj i stabilnoj zemlji, koja će poštovati svoje građane i pružiti im šanse za napredak. Pored toga, važno je da ostavimo našu zemlju u boljem stanju nego što smo je zatekli. Ne želimo da se jednog dana pogledamo u ogledalo i kažemo da smo sve prespavali, da nismo učinili ništa da promenimo stvari na bolje. Svima nama je jasno da je naš motiv ličan, ali svi želimo isto – da živimo u normalnom društvu koje ceni odgovornost, a ne u sistemu koji nas guši i koji nas tera da se prilagodimo neprirodnim normama. Svaki dan u ovoj borbi nam pruža sve više razloga da se borimo protiv statusa quo i za promene koje će doneti bolji život za sve nas.“
Nažalost, postoji i druga strana priče, podseća Nikoleta i dodaje da studentski parlamenti na fakultetima često ne pružaju podršku: „Kao apsolvent i neko ko je bio aktivan u studentskim organizacijama, vidim koliko parlamenti često ne rade u interesu studenata. Ta pasivnost i ‘sedenje na ogradi’, čekajući da vide od koga će imati veću korist, meni je neshvatljiva. Zapitam se, šta motiviše jednog studenta da sabotira inicijative koje su za zajedničko dobro? Čega se boje? Šta misle da će izgubiti? Na fakultetima pojedinci iz parlamenta i njihovi prijatelji dolaze da provociraju ili da izvide situaciju, umesto da budu uz nas. Ista situacija je i u Novom Sadu. Ipak, ima kolega sa drugih fakulteta koji dolaze kod nas da pruže podršku, jer na svojim fakultetima to ne mogu da učine. Važno je naglasiti da pored ovakvih dešavanja, fakulteti u Subotici koji nisu u blokadi pružaju podršku u vidu odavanja počasti stradalima u Novom Sadu.“
Kada je reč o reakcijama prolaznika u Subotici, one su podeljene, neki ignorišu studente, dok ima i onih koji izražavaju svoje neslaganje kroz uvrede, poput pokazivanja srednjeg prsta ili pljuvanja kroz prozor, priča Nikoleta:
„Ipak, mi biramo da se fokusiramo na podršku koju dobijamo. To su ljudi koji zastanu, razgovaraju sa nama i koji nam pružaju toplu reč ohrabrenja. Svedoci smo da su i ovde građani počeli da reaguju na situaciju. Ako su se Subotičani probudili onda znači da nešto zaista ne štima. Takvi trenuci su nam posebno važni i daju nam snagu da nastavimo. Lokalni političari su se takođe obraćali sa idejama za saradnju i zajednička pojavljivanja, ali smo jednoglasno odlučili da ostanemo nezavisni. Mi smo studenti, vođeni željom za boljom budućnošću u našoj zemlji, i naši zahtevi državnim institucijama su itekako realni i ostvarivi! Iako opozicija otvoreno izražava podršku našim ciljevima, držimo se principa da naša borba ostane lišena političke pripadnosti. Većina studenata ima podršku svojih roditelja, a ja je svakako imam. Od malih nogu sam naučena da integritet i vrednosti koje nosim nikada ne smeju biti na prodaju, bez obzira na okolnosti. U svetu gde se danas čini da se sve može kupiti i prodati, važno je spoznati šta je istinski vredno i ostati dosledan sebi.“
Sagovornica KUME je tokom studiranja kroz različite programe boravila u inostranstvu. Boravak van obrazovnog sistema u Srbiji pomogao joj je da bolje sagleda situaciju kod kuće. Ističe da joj je studiranje u Srbiji pružilo dobru osnovu, ali da je primetno da naš obrazovni sistem često stavlja akcenat na memorisanje i teoriju, dok su praktične veštine, kritičko razmišljanje i rad u timu manje zastupljeni:
„U inostranstvu sam videla kako studenti kroz obrazovni proces aktivno razmišljaju, rešavaju probleme i povezuju znanje sa svakodnevnim situacijama, što kod nas nedostaje. Takođe, tamo je atmosfera opuštenija– stres zbog ispita i ocenjivanja je manji jer je fokus više na razumevanju i primeni, nego na puko ’štrebanje’. U Srbiji često imamo osećaj da sve zavisi od onoga što zapamtiš za ispit, dok se u inostranstvu trud usmerava ka razvijanju praktičnih veština koje ćeš koristiti kasnije. Ovo poređenje mi je pomoglo da shvatim koliko je važno menjati način na koji učimo. Moja iskustva iz volontiranja u AIESEC-u (nevladina, nepartijska i neprofitna organizacija sa konsultativnim statusom pri Ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija) su mi tu najviše pomogla. Radila sam na projektima koji su me naučili kako da povežem teoriju sa praksom, kako da radim u timu i da preuzimam odgovornost za rezultate. Tu sam shvatila koliko je važno prepoznati probleme i nuditi rešenja, umesto samo kritikovati. Danas, u ovom angažmanu, sve te veštine koristim. Razumem koliko je važno podsticati promene u društvu, ne samo zbog nas, već i zbog generacija koje dolaze. Verujem da ako želimo zdrav sistem, moramo biti deo rešenja, a ne samo posmatrači”, dodaje studentkinja iz Subotice.
Iako je podrška studentima na severu Vojvodine skromna, Nikoleta poručuje da je važno je da svi koji podržavaju borbu studenata i studentkinja budu aktivni i da šire informacije o njihovim zahtevima: „Da govore o tome, da podstiču druge da prepoznaju važnost onoga za šta se borimo. Svi treba da budemo glas za promene koje želimo da ostvarimo, da budemo prisutni na društvenim mrežama, da delimo poruke, ali i da organizujemo aktivnosti koje mogu imati uticaj. Bitno je da svi shvate da ovo nije samo borba studenata, već borba svih nas.“
Perspektiva protesta je jasna:„Iako smo svesni da put pred nama neće biti kratak i jednostavan, ne možemo pomiriti sa situacijom kakva je sada. Želimo da živimo u zemlji koja poštuje odgovornost i integritet! Naša borba nije samo protiv sistema, već i za bolje sutra, za sistem u kojem svi možemo da dišemo A NE DA UMIREMO! Što se tiče Nove godine, ostajemo pri uobičajenom režimu blokade na fakultetu. Za doček Nove godine još uvek razmatramo opcije, jer trenutno nemamo fokus na proslavu, već na nastavak borbe za ono što smatramo ispravnim. A 2025? Nastavićemo sa blokadama i protestima sve dok se svi naši zahtevi ne ispune. Nećemo stati dok ne dođemo do potpunog ispunjenja svih zahteva!“ , odlučno završava razgovor Nikoleta Molnar sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Zrenjanin: Buđenje grada nemom blokadom
Studenti u Zrenjaninu uspeli su da učine ono što decenijama nije bilo moguće (čak ni kada je reč o egzistencijalnim pitanjima poput protesta i borbe za zdravu pijaću vodu) – da se celokupna opoziciona lokalna politička ekipa, aktivisti i građani okupe na jednom mestu i stanu iza omladine. Podrška u vidu hrane i drugih potrepština pristiže sa svih strana. Probuđen je duh grada iz devedesetih godina. On još uvek nije najsnažniji, ali se petkom u centru grada svaki put okupi veći broj ljudi u odnosu na prethodnu sedmicu koji u tišini odaju počast nastradalima. 27.12. organizovana je protestna omladinska šetnja u kojoj su zajedno sa gimnazijalcima prošli glavnom gradskom ulicom. Podržali su ih povicima i aplauzom slučajni prolaznici, kao i nekoliko stotina građana koji su ih čekali na Trgu slobode u centru grada. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ je blokiran, a studenti imaju podršku većine profesora. Međutim, studenti u Zrenjaninu se ne oglašavaju u medijima. I za ovu priliku su na plenumu izglasali da se neće oglašavati, samo poručuju da će se blokada i učešće na protestima nastaviti.
Kragujevac: Napad na studentkinju zbog transparenta
M.M, studentkinja iz Kragujevca je pre deset dana zbog transparenta koji je nosila na protestu bila napadnuta. Reakcije nadležnih nije bilo. Zato želi da u ovom tekstu koristimo samo njene inicijale. Ona studira na privatnom Poslovnom i pravnom fakultetu u Beogradu, koji nije u blokadi. U Kragujevcu su u blokadi svi državni fakulteti i više škole. Prema rečima sagovornice KUME na proteste sa njenog fakulteta dolaze samo ona i jedan njen kolega.
Sagovornica objašnjava da je na prvi organizovani protest u Kragujevcu, 20. 12. išla sa rođakom i drugaricom koja je ove godine diplomirala na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu: „Kada se protest završio, krenula sam ka kući sa snajkom sve vreme noseći transparent na kom je pisalo ’Pravda je spora, ali dostižna’. Na semaforu kod Saborne crkve, stariji čovek se zaleteo ka meni govoreći: ’Bacite to’ (misleći na transparente), odgurnuo me i kišobranom udario. Sve se to desilo naočigled policajca koji je prišao kada ga je moja snajka pozvala i rekao da ništa nije video. Dok su, ovog petka, 27. 12. kada smo išli glavnom ulicom koja vodi ka rakrsnici kod Velikog parka gde se i održavaju protesti, ljudi izlazili na ulice i pozdravljali nas aplauzom. Profesori sa mog fakulteta ništa ne komentarišu i ne znaju da li bilo ko od studenata izlazi na proteste.“
O situciji na fakultetima i njihovim blokadama kaže da je informisana u direktnom kontaktu sa kolegama koji su u blokadi, ali da ne sarađuju. Objašnjava da ljudi na fakultete donose hranu, podržavaju ih i savetuju da istraju. M.M. dodaje i da je loše to što mali broj ljudi angažovano podržava studente u Kragujevcu. Nisu dovoljne reči, status na Fejsbuku ili šer.
“Ako zaista podržavaju, neka dođu na proteste. Čini mi se da je ovog petka, 27. 12. bilo manje ljudi nego prošlog puta. Studentima treba pružiti podršku u svakom smislu. Lepo je i retko videti starije ljude na protestu, ali to zaista znači. Ulivanje nade i što veći broj ljudi koji nisu studenti, ali žele da se nešto promeni. Istakla bih jednu situaciju koja mi se desila u prodavnici, odmah nakon protesta ovog petka. Kasirka me je pitala kakav mi je to transparent i šta se dešava. Objasnila sam joj situaciju, a ona je podržala uz reči ’Nadam se da će se nešto promeniti, ali ja ne idem na te proteste’. Verujem da mnogi, baš kao i ona, samo dele naš stav i nadaju se nečemu, a opet sede kod kuće i ništa ne preduzimaju.“
Naša sagovornica koja sebe vidi i kao građanku Kragujevca, u 2025. godini očekuje više osvešćenih ljudi: „Ako studenti i ljudi koji ih podržavaju ostanu istrajni, vlast će u nekom trenutku morati da nađe rešenje, ne mogu toliko dugo da nas ignorišu. Jeste da su prošli protesti prošli bez rezultata, ali bez studenata. Kada mladi ljudi nešto zacrtaju, većina ostane istrajna. Međutim, ako ovo prođe i sve manje njih bude u blokadama i protestima, i narod i studenti će polako početi da gube nadu, a znamo kako bi se to završilo.“
Novi Pazar: Ovo stanje je neizdrživo i mora se promeniti
Jedan je od organizatora studentskog protesta petkom, Enis Mašović, student je četvrte godine Sporta i fizičkog vaspitanja na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Priča da je jednog petka bilo više od 100 učesnika na studentskom protestu. Političari i aktivisti petkom održavaju paralelno svoje proteste i podržavaju sve aktivnosti studenata. Blokade fakulteta u Novom Pazaru nema, ali odlučnost u kontinuiranom iskazivanju pijeteta žrtvama i podržavanje zahteva studenata je sasvim izvesna:
„Organizujem proteste zajedno sa svojim kolegama sa drugih departmana i studijskih programa i komuniciramo stalno oko nekih pojedinosti vezanih za sam događaj. Takođe komuniciram i sa srednjoškolcima. Moj motiv jeste taj što je Novi Pazar jedan od najmlađih gradova u Evropi i da imamo jak natalitet. Samim tim ovde ima mnogo srednjoškolaca i studenata, kojima se redovno uskraćuju osnovna prava i koji stiču znanje u veoma lošim uslovima. Bilo bi stvarno sramota da se ista ta omladina ne priključi svojim kolegama i drugarima iz drugih gradova širom Srbije u izražavanju solidarnosti i nezadovoljstva. Odlučili smo se na proteste, jer je ovde veoma komplikovana politička situacija i narod je razdeljen na veliki broj frakcija. Ovime pokušavamo da probudimo slobodu i hrabrost kod naroda, da posle toliko godina ćutnje na nepravdu, ćutimo sa nekim ciljem bolje budućnosti i promena stanja. Nadamo se da neće uopšte biti potrebe za blokadama.“
U Novom Pazaru studenti nemaju plenum kao vid organizacije, jer bi to zahtevalo veći broj studenata i podršku studentskog parlamenta, „koji je već pokazao da želi da podrži, ali po nekim suludim pravilima, koja su kontrolisana opet od strane uprave Univerziteta. Isti taj studentski parlament, u kome ima i dobrih ljudi da se ne lažemo, je ucenjivao i sprečavao studente da dođu na proteste. Odlučivanje je na osnovu saglasnosti nas većine slobodnih studenata, koji smo izrazili želju za aktivnijom ulogom u svemu ovome“, prenosi Enis prilike iz svog grada.
Još jedan specifikum protesta u Pazaru je njegovo ranije održavanje zbog džume, molitve muslimana koja se odvija petkom u 12 ili 13 časova, zavisno od promene vremena. Enis objašnjava da je to najvažnija molitva, koju obavljaju samo punoletni i zdravi muškarci, tj. punoletni po Islamskom pogledu: „To bi bilo za starije od 12-13 godina, a zašto je važna džuma? Zato što je u taj dan Allah-Bog stvorio prvog čoveka i prvog poslanika u Islamu, Adema-Adama a.s, u petak ga je uveo u raj i izveo iz njega i u petak će po verovanju stupiti sudnji dan, tj. smak sveta. Takođe muškarac ne sme neopravdano propustiti 3 džume za redom. Ona se obavlja isključivo u džamiji ili mesdžidu. Žene umesto toga obavljaju normalan podne namaz. Zbog toga smo odlučili da pomerimo vreme za 15 minuta ranije, da bi oni koji obavljaju molitvu, mogli da stignu i da bi samim tim prisustvovalo više muške populacije. Neki građani i pored toga što smo im učinili uslugu, stvaraju izgovore da ne bi došli. Mislim da ne bi trebali to da rade, jer i ja lično i pored protesta i izjava za medije sam već 4 petka stigao da odem na molitvu. Sve je moguće kada je prisutna želja.“
Reakcije građana i građanki u Novom Pazaru su odlične, u većini slučajeva su pozitivne i pune podrške, kaže Enis: „Neki naši roditelji i profesori su nam se i priključili i dali nam par saveta šta da radimo dalje. Ipak su oni ti koji su kroz slične situacije prolazili ne tako davno. Uvek nam znači njihova podrška, ali ih takođe pozivamo da ne budu pasivni posmatrači, već da budu rame uz rame sa nama u borbi za slobodu i pravdu. Jedna od manjkavosti su profesori i studenti koji su uplašeni i ucenjeni da ne prisustvuju protestima, od nepolaganja ispita, do sitnih pretnji otkazima. Druga jeste što postoje ti pasivni posmatrači, kojima je teško da izdvoje 15 minuta i da se pridruže nečemu tako hrabrom i čestitom. Treću bih naveo režimske medije, koji nalaze najmanje sitnice da nas napadaju. Nisu toliko bitni, zato im ni ne odgovaramo, a svakom mediju koji je preneo proteste na objektivan način, upućujemo reči hvale.
Taj mladi student sporta naglašava da se protesti moraju završiti promenom stanja u državnim institucijama, vlasti i ostalim sistemima koji su bitni za održavanje stabilnosti u jednoj državi:
„Ovo stanje je neizdrživo i mora se promeniti. Da, imamo planove da nastavimo sa petnaestominutnom ćutnjom, a možda pokrenemo i neke druge legitimne akcije, do tada ćemo ostati da govorimo hiljade reči našom tišinom i našim transparentima.“
U pripremi za ovaj razgovor Enis Mašović je rekao da je svestan da i dalje vlada sveopšti strah kod svih građana, posebno kod mladih:
„Mogu im poručiti da je meni samo bolje kako sam pokazao hrabrost i odlučnost. Više ćete biti poštovani i cenjeni. Možete me potpisati mojim imenom.“
