Crtanje: Shamisa Debroey
Dana 8. marta prošle godine, milioni žena su izašle na ulice u znak protesta zbog porasta mizoginije, rasizma, ksenofobije i svega što se obeležava tolerancijom na rodno zasnovanom nasilju.
Krajem 2017. godine, žene u filmskoj industriji u Sjedinjenim Državama počele su da govore putem društvenih medija o svojim iskustvima seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja.
To je postao fenomen širom sveta, sa ženama u svim industrijama i sektorima – od domaćih radnika do tekstilnih radnika, od novinara do doktora, od migranata do žena sa invaliditetom u prikupljanju ličnih iskustava rodno zasnovanog nasilja na poslu. Širom sveta, žene pozivaju na borbu protiv diskriminacije, nejednakosti i nasilje na poslu i kažu: „Što je dosta- dosta je“.
U junu 2018. godine, Međunarodna konferencija rada će napraviti ogroman korak ka zabrani nasilja zasnovanog na rodnoj osnovi raspravljajući o međunarodnom radnom standardu o „nasilju i uznemiravanju nad ženama i muškarcima u svetu rada“.
Nasilje – a naročito nasilje nad ženama – ostaje jedna od najnepovoljnijih, ali destruktivnih karakteristika našeg sveta rada. To košta života i života. Uništava radnike i porodice. To šteti reputaciji preduzeća i troši milijarde u privredu.
Rodno zasnovano nasilje u svetu rada drži žene zarobljene u siromaštvu, lišava žene autonomije i kolektivnog glasa na poslu i sprečava žene radnice da izgrade moć.
Statistika je užasna:
• Preko 60% ženskih radnika u Bangladešu je zastrašeno ili ugroženo nasiljem na poslu.
• Više od 90% žena koje rade u uzgoju ili obradi čaja su doživele ili su bile žrtve seksualnog ili fizičkog zlostavljanja na svom radnom mestu.
• 20% žena u Ugandi prijavljuje da su njihovi muški supervizori seksualno uznemiravani.
• 60% žena koje rade u ugostiteljstvu u nordijskim zemljama doživele su seksualno uznemiravanje.
• 20% konobarica u SAD doživelo je seksualno uznemiravanje ili nasilje na poslu.
Pored plata siromaštva i opasnih uslova rada, rodno zasnovano nasilje je uobičajeno u globalnim lancima snabdevanja.
Iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja sa naših radnih mesta – i iz sopstvenih organizacija – je nezavršeni posao sindikalnog pokreta. Ne može biti pristojnog rada sa nasiljem na poslu. Kao sindikati, moramo postaviti pitanje rodno zasnovanog nasilja na frontu i centar naših organizacionih i kolektivnih ugovora o pregovaranju, zajedno sa našim zahtevima za ravnopravnost u plaćanju, porodičnim prijateljima na radnom mestu i nediskriminaciji.
Dana 8. marta 2018. godine, milioni žena širom svijeta će opet marširati za radna prava, jednak tretman za sve, jednaku platu za rad jednake vrednosti, i pravo na sindikat. One će marširati zbog toga što rodno zasnovano nasilje na radnom mestu može postojati kada se žene na bilo koji način suočavaju sa nejednakošću i diskriminacijom i nemaju sredstva kolektivne odbrane
Međunarodna Konfederacija Sindikata ( ITUC)
