NIŠ – Skupština Grada Niša je 21. aprila 2011. godine organizovala tribinu o mobingu – iskustva iz profesionalne prakse, na kojoj su se u velikoj sali Skupštine Grada Niša okupili predstavnici Grada, sindikata, NVO, Inspekcije rada, Advokatske komore, Medicine rada i zaštitik građana, da podele svoja dosadašnja iskustva u borbi protiv mobinga.
Domaćin, a ujedno i moderator skupa, je bila gospođa Zorica Stevanović, predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti Skupštine Grada Niša. Ona je u svom uvodnom izlaganju napomenula neophodnost saradnje svih relevantnih institucija i pojedinaca u gradu kako bi se što uspešnije pružila zaštita žrtvama zlostavljanja na radu, a prvenstveno prevenirala ova pojava.
Ispred nevladine organizacije „Regionalni centar – Mobing Niš“ govorila je Aleksandra Barton, predsednica ovog centra, koja je iznela značaj postojanja ovakve nevladine organizacije koja prvenstveno ima za cilj da pomogne zaposlenima da prepoznaju svoj problem, uputi ih u određene državne institucije za pomoć u rešavanju problema, ali i pokrene sudske sporove. Napomenula je da su do sada podneli 9 tužbi zbog mobinga, a da još ni jedno ročište nije zakazano, što je poražavajuće ako se ima u vidu da se ovakvi predmeti smatraju hitnim.
Dragana Cmrekar je iznela iskustva Samostalnog sindikata u Nišu, ukazujući na činjenicu da javljanje radnika sindikatu zbog mobinga nije ni približno, po broju, kako se očekivalo pre stupanja Zakona na snagu. U ovom sindikatu pretpostavljaju da je uticaj imala ekonomska kriza jer se radnici još više plaše da bi mogli ostati bez posla ukoliko prijave neki oblik zlostavljanja na radu. Zbog toga su spremni da dodatno trpe i ćute. Primetno je takođe da se Zakon zloupotrebljava i da se pod okriljem istog radnici premeštaju sa posla na posao vrlo često, a da se istovremeno nema mogućnosti za dokazivanje da se radi o nameri poslodavca da zlostavlja zaposlenog. U okviru Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu radnik može, eventualno, zaštititi sebe od drugog radnika ali ne i od poslodavca jer se još uvek plaši.
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika – Medicina rada Niš je 1. aprila 2011. godine formirao posebno odeljenje u okviru ove ustanove – Antimobing tim (tim stručnjaka – sastavljen od psihologa, psihijatara, socijalnih radnika). Tim je smešten u dve ambulante u gradu. Tim ovih stručnjaka je, pre otpočinjanja sa ovim radom, prošao dodatnu edukaciju u Beogradu iz ove oblasti. Ovo je prvi edukovani tim u nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji koja se profesionalno bavi žrtvama mobinga u smislu obrade i ekspertize. Rad ovih stručnjaka se izvodi u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakonom o radu, kao i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Za ovo kratko vreme tim je imao već 6 slučajeva za obradu (4 muškarca i 2 žene) i to sve iz javnih ustanova i preduzeća, sem jednog slučaja bivšeg državnog, a sada privatnog preduzeća. Jedan slučaj je rešen medijacijom dok je ostalih 5 završilo na sudu. U svim slučajevima se radi o vertikalnom mobingu – poslodavac prema radniku.
Momirka Nikolić, načelnik Inspekcije rada nišavskog okruga, je podržala sve prethodne diskusije. Kazala je da se Inspekciji do sada, od početka primene Zakona, zbog zlostavljanja na radu javilo vrlo malo radnika, onih kod kojih se zaista radi o mobingu. Napomenula je da se iskustvo inspekcije rada ne može da prenese u pozitivnom. Inspekcija može da interveniše radi primene članova 7. i 37. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i da je to jedino što oni sada mogu.
Zaštitnik građana – ombudsman Dobrila Zdravković je upoznala prisutne sa aktivnostima koje ova institucija preduzima u zaštiti zaposlenih u oblasti radnih odnosa i zlostavljanja na radu. Iskustvo je da ljudi ne prave dovoljno razliku između kršenja prava iz radnog odnosa i zlostavljanja. Veoma teško se odlučuju za obraćanje sudu po osnovu naplate svojih potraživanja koja su im uskraćena u vezi sa radom, a još teže kada je zlostavljanje u pitanju. Kao njihov zaštitnik im savetuje kako da prepoznaju zlostavljanje i kome da se obrate , kao i da vode računa o rokovima da ne zakasne sa prijavljivanjem i pokretanjem postupka.
Ispred UGS „Nezavisnost“ Regonalnog povereništva Niš tribini su prisustvovali: prof. dr Miroslav Miljković, pravni savetnik sindikata, Goran Dejanović, sekretar GS ZSZ i koordinator Departmana za zaštitu žrtava mobinga ovog granskog sindikata; Bratislav Cenić, regionalni poverenik za Južnu Srbiju GS građevine i Bratislav Lazić, regionalni poverenik za Južnu Srbiju GS saobraćaja i telekomunikacija.
Prisutnima se ispred Sindikata „Nezavisnost“ obratio prof. dr Miroslav Miljković iznevši viđenje našeg sindikata o dosadašnjoj praksi u primeni Zakona. Napomenuo je da je jedna godina isuviše kratak vremenski period da bi se izveo ozbiljan zaključak o tome kakvi su efekti primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Dosadašnja praksa nije optimistična ali ipak treba sačekati da bi se video pun efekat primene. Profesor Miljković je naveo par karakterističnih primera zlostavljanih radnika, iz prakse Sindikata „Nezavisnost“ u Nišu, koji jasno ukazuju na nespremnost institucija države da se ozbiljno i odgovorno uhvati u koštac sa rešavanjem ovog problema. U tom smislu je neophodno jačati instituciju socijalno-ekonomskog saveta i razvijati socijalni dijalog među partnerima u istom. Govorio je o ulozi sindikata u prevenciji i zaštiti radnika od zlostavljanja na radu i naveo primere kako to UGS „Nezavisnost“ Regionalno povereništvo Niš radi. Poručio je da su ovakvi skupovi dobri ali da ih treba biti više i da aktivniju ulogu moraju uzeti i poslodavci. Kao nešto što praksa potvrđuje, upozorio je na činjenicu da kada govorimo o slučajevima prijavljenog zlostavljanja, onda se isključivo radi o javnom sektoru, dok u privatnom sektoru nema prijava. Razlog je jednostavan – gazda otpusti radnika i pre nego što se isti usudi da prijavi zlostavljanje. U privatnom sektoru vladaju robovlasnička pravila.
Zaključak sa ovog skupa je na kraju izveden u najvećoj meri iz izlaganja Prof. Dr Miroslava Miljkovića sa čijim stavovima su se složili svi prisustni na tribini.