U 2025. nastavljen rast nejednakosti: Bogaćenje milijardera i usporeno smanjenje siromaštva 

Tokom zadnjih 35 godina broj ljudi širom sveta koji žive sa manje od tri dolara dnevno opao je sa 2,3 milijarde na 831 milion, ali je poslednjih godina usporeno smanjenje globalnog siromaštva uz dodatno bogaćenje onih najbogatijih

Od 1990. do 2025. godine ukupan broj svetske populacije koja živi u ekstremnom siromaštvu smanjen je sa približno 2,3 milijarde na 831 milion, navela je Svetska banka podatke ažurirane početkom oktobra. Taj veliki pad globalnog siromaštva pripisuje se najvećim delom snažnom, široko zasnovanom ekonomskom rastu u Istočnoj i Južnoj Aziji. 

Međutim, kako ukazuje ova međunarodna finansijska institucija, tokom poslednje decenije znatno je usporeno smanjenje globalnog siromaštva. Svetska banka to usporavanje vidi kao posledicu kombinacije međusobno povezanih kriza, uključujući spor ekonomski rast, visoke nivoe duga, efekte pandemije COVID-19, sukobe i nestabilnost, kao i teške šokove povezane sa klimatskim promenama. Ove preklapajuće krize su najteže pogodile zemlje sa niskim prihodima, konstatuje SB i prognozira da bi iskorenjivanje ekstremnog siromaštva moglo da traje decenijama.

Prema najnovijim procenama, u tekućoj 2025. godini u ekstremnom siromaštvu širom sveta živelo je nešto više od 830 miliona ljudi koji su se borili da prežive sa manje od 3 dolara dnevno.

Ekstremno siromaštvo je sve više koncentrisano u podsaharskoj Africi i regionima pogođenim sukobima i nestabilnošću. SB ukazuje da ekonomski rast nije dovoljan za iskorenjivanje siromaštva. Povećanje ulaganja u infrastrukturu, ljudski kapital i institucije su ključni uslovi da bi oni najsiromašini mogli da se podignu na socijalno-ekonomskoj lestvici i izađu iz ekstremnog siromaštva.

Bogati sve bogatiji

Uporedo sa usporavanjem borbe za iskorenjivanje bede, prema nekim međunarodnim analizama, rastu nejednakosti – kako između država tako i unutar njih, među njihovim stanovnicima. Jedan od svakako ključnih indikatora širenja jaza nejednakosti je rast bogatstva onih najbogatijih.

Evropska unija je ove godine dobila 39 novih milijardera, a ukupno bogatstvo milijardera u zemljama članicama EU povećano je za više od 400 milijardi evra, navodi najnoviji izveštaj međunarodne nevladine organizacije Oksfam. To znači da na prostorima Unije u proseku svakih devet dana nastaje jedan novi milijarder, i da se njihovo ukupno bogatstvo u prvoj polovini 2025. svakog dana povećavalo za više od dve milijarde evra!!!

Zemlje EU danas imaju 487 milijardera čije je ukupno bogatstvo sredinom ove godine naraslo na 2,3 hiljade milijardi evra. Najbogatijih 3.600 Evropljana poseduje bogatstvo kao i 181 milion najsiromašnijih, što je ekvivalentno ukupnom broju stanovnika Nemačke, Italije i Španije, saopštio je Oksfam. U izveštaju se ističe da su poreske politike širom kontinenta pomogle superbogatima da sačuvaju ali i uvećaju svoja bogatstva.

„Ova nejednakost u bogatstvu povezana je sa političkim izborima – a posebno sa nepravednim poreskim sistemom“, rekla je za medij Politiko koautorka izveštaja Kjara Putaturo. Navela je da je poreski sistem u EU napravljen tako da se najveći deo prikuplja od običnih građana – 8 od svakih 10 evra poreskih prihoda uplatili su obični građani kroz porez na promet i dohodak. Nasuprot tome, kompanije plaćaju tek 9% ukupnih poreskih prihoda u zemljama EU, a samo 0,4% dolazi od poreza na bogatstvo.

Oksfam ukazuje da se plate u proseku oporezuju po višoj stopi, dok se investicije i holding kompanije oporezuju po nižim stopama, što bogatima pomaže da budu još bogatiji. Indikativno je i to što se u 10 zemalja EU ne oporezuje nasledstvo, dok samo Španija ima porez na neto bogatstvo. „To znači da superbogati često plaćaju mnogo nižu efektivnu poresku stopu na svoje prihode i bogatstvo nego obični ljudi“, navodi se u saopštenju.

Izveštaj Oksfama „Evropska agenda za oporezivanje superbogatih“ objavljen je uoči sastanka evropskih ministara finansija na kojem je trebalo da se razgovara o načinima finansiranja budžeta EU. Oksfam smatra da bi Evropska komisija trebalo da napravi plan za oporezivanje bogatih pojedinaca povećanjem transparentnosti putem evropskog registra imovine.

Dugoročno siromaštvo

„Svet ima dovoljno bogatstva i resursa da garantuje pristojan životni standard za celo čovečanstvo. Pa ipak, ljudi u zemljama poput Južnog Sudana, Burundija i Centralnoafričke Republike i dalje žive u očajnom siromaštvu. Za druge verovatne pretendente na nepoželjnu titulu najsiromašnije zemlje sveta – Avganistan, Siriju i Eritreju, na primer – godine političke nestabilnosti i sukoba onemogućavaju čak i pokušaj procene zbog nedostatka pouzdanih ekonomskih podataka“, navodi se u tekstu „Najsiromašnije zemlje sveta 2025.“ objavljenom u septembarskom izdanju časopisa Global Finance.

Ovaj međunarodni finansijski magazin (sedište redakcije u Njujorku) navodi da se ekonomska snaga neke zemlje standardno određuje vrednošću BDP po glavi stanovnika ali da se kupovna moć pojedinca u bilo kojoj državi bolje procenjuje podacima o troškovima života i stopama inflacije.

Autor ovog teksta Luka Ventura ukazuje da je teško odrediti jedan uzrok dugoročnog siromaštva: „Korumpirane vlade mogu od veoma bogate nacije napraviti siromašnu. Isto to mogu i istorija eksploatatorske kolonizacije, slaba vladavina prava, rat i društveni nemiri, teški klimatski uslovi ili neprijateljski, agresivni susedi. Slabosti se pogoršavaju: zemlja u dugovima neće moći da priušti dobre škole, a slabo obrazovana radna snaga će potkopati budući potencijal“.

Autor navodi da je pre pandemije Kovid-19, udeo svetske populacije koja živi u ekstremnom siromaštvu pao ispod 10 odsto, u odnosu na više od 35 procenata 1990. godine. Pandemija nije samo zaustavila ovaj napredak, već ga je i preokrenula: od početka globalne zdravstvene krize do kraja 2022. približno 200 miliona ljudi je verovatno ušlo u ekstremno siromašne, procene su Svetske banke.

Usledila je globalna inflacija, rat u Ukrajini je poremetio lance snabdevanja i tržišta hrane, a mnoge razvijene zemlje su počele da ograničavaju svoje budžete za stranu pomoć. „Raspuštanje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) samo od strane Trampove administracije, kako je procenio medicinski časopis The Lancet, moglo bi dovesti do 14 miliona smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti do 2030. godine, ako se trenutna smanjenja finansiranja nastave. Programi USAID-a su spasili preko 91 milion života u poslednje dve decenije“, navodi Ventura.

Članak podseća i na konstataciju Međunarodnog monetarnog fonda da se jaz između siromašnih i bogatih zemalja povećava, „iako se ranije verovalo da će, kao rezultat toga što zemlje sa nižim prihodima generalno brže poboljšavaju svoj životni standard od razvijenih ekonomija, na kraju doći do progresivne ekonomske konvergencije bogatijih i siromašnijih zemalja“. Preokretu tog trenda doprinose stari i novi uzroci – sukobi, visoki nivoi duga, klimatske promene, poremećaji u trgovini i carinski pritisci, ali i neujednačen pristup tehnologijama veštačke inteligencije i automatizacije. To bi moglo da stvori nove oblike nejednakosti.

Deset najsiromašnijih država

Međunarodni magazin Global Finance rangirao je deset najsiromašnijih zemalja na svetu u 2025. godini, a prvo što upada u oči je da su sve te države na afričkom kontinentu.

Južni Sudan sa približno 15,5 miliona stanovnika najsiromašnija je od najsiromašnijih zemalja. Ova država pogođena nasiljem (političke i društene podele, korupcija, ratni sukobi) od svog osnivanja 2011. godine, predstavlja udžbenički primer „prokletstva resursa“ (bogata rezervama nafte). BDP po glavi stanovnika iznosi samo 716 dolara. Inflacija je prošle godine dostigla 128%, a predviđa se da će ove biti 65%. Prognoza Svetske banke je da će do kraja 2025. skoro celokupno stanovništvo živeti ispod granice siromaštva.

Na drugom mestu po siromaštvu je Burundi, mala zemlja u podsaharskoj Africi sa 13,7 miliona žitelja. Približno 80 odsto njih bavi se poljoprivredom za lične potrebe, što doprinosi stalnoj nesigurnosti u pogledu obezbeđivanja hrane. BDP od 1.105 dolara otežava  pristup vodi i sanitarnim uslovima, a manje od 5 procenata stanovništva ima struju. Procenjena inflacija za ovu godinu je skoro 40 odsto.  

Centralnoafrička Republika uprkos velikim rezervama zlata, nafte, uranijume i dijamanata veoma je siromašna zemlja sa oko 5,2 miliona ljudi. Ova bivša francuska kolonija od sticanja nezavisnosti 1960. nije doživela održivi ekonomski rast. Trenutni BDP je približno 1.330 dolara, zbog čega je svrstana na treću poziciju među najsiromašnijim državama sveta

Jemen – zemlja od približno 35 miliona stanovnika, jedna je od najsiromašnijih na Arapskom poluostrvu. Od kraja 2014. je u neprekidnim sukobima uzrokovanim borbom za prevlast između vlade koju podržava Saudijska Arabija i pobunjeničkog pokreta Huti.  Rat je odneo živote više od 150.000 ljudi, razorio ekonomiju i uništio kritičnu infrastrukturu. Sumorne su prognoze za budućnost jer je izvoz nafte propao, a nesigurnost u snabdevanju hranom dostigla je istorijski nivo – više od polovine Jemenaca u južnim regionima hronično gladuje. BDP po glavi stanovnika iznosi 1.675 dolara.

Još jedna afrička zemlja – Mozambik zauzima visoko peto mesto na listi najsiromašnijih država sa BDP-ijem od 1.729 dolara. Bogata resursima i strateški locirana, ova bivša portugalska kolonija često je u poslednjoj deceniji beležila prosečne godišnje stope rasta veće od 7%. Međutim, nije se značajnije izborila sa siromaštvom većine od ukupno 35 miliona svojih građana, pre svega zbog otežanih klimatskih uslova, političke nestabilnosti i povremenih unutrašnjih sukoba. Tako je u 2023. ekonomija porasla za preko 5% da bi već naredne rast opao na skromnih 1,8%.

Malavi, afrička zemlja sa 24 miliona žitelja, u velikoj meri je zavisna od poljoprivrede i veoma ranjiva na učestale vremenske nepogode. Otuda je izuzetno visoka nesigurnost u snabdevanju hranom. Malavi se danas bori sa ekonomskom krizom koju karakterišu visoka inflacija (preko 32%), oštra devalvacija valute, rastući javni i spoljni dug i ozbiljna tržišna nesigurnost. BDP je nešto manji od 1.780 dolara.

Demokratska Republika Kongo je druga po veličini zemlja u podsaharskoj Africi sa više od 100 miliona stanovnika. BDP od 1.884 dolara je svrstava na sedmu poziciju među najsiromašnijim državama. Od sticanja nezavisnosti od Belgije 1960. zemlja je pretrpela decenije pod grabežljivim diktaturama, u političkoj nestabilnosti i stalnom nasilju. Raspolaže obiljem resursa (mineralne rezerve, prostrane šume, ogroman hidroenergetski potencijal, plodno zemljište), a uz to je najveći svetski proizvođač kobalta i vodeći izvor bakra u Africi. Svetska banka procenjuje da DR Kongo ima potencijal da postane jedna od najbogatijih afričkih nacija. Međutim, hronična i široko rasprostranjena korupcija narušava poverenje i ometa efikasno korišćenje obilnih resursa.

Somalija – država sa 17 miliona stanovnika na Rogu Afrike – ostvarila je poslednjih godina ogroman napredak. Uprkos pandemiji, nizu godina sa teškim poplavama i sušama i islamističkim pobunjeničkim grupama koje pokušavaju da svrgnu centralnu vladu, Somalija je uspela da unapredi ključne strukturne reforme i napravi korake u regionalnoj trgovinskoj saradnji. Ipak, zemlja ostaje izuzetno krhka, sa blizu 70 odsto stanovništva koje živi ispod međunarodne granice siromaštva. Nacionalni BDP iznosi 1.915 dolara po glavi stanovnika.

Najstarija afrička republika – Liberija godinama se nalazi među najsiromašnijim zemljama sveta. Očekivanja njenih 5,6 miliona žitelja bila su velika kada je 2018. za predsednika izabrana bivša fudbalska zvezda Džordž Vea. Međutim, njegove godine na vlasti su obeležene visokom inflacijom, nezaposlenošću i negativnim ekonomskim rastom, sve dok 2023. nije izgubio poverenje glasača. Predviđanja su da će se ekonomski rast od 5% iz poslednjih godina nastaviti. Prema Svetskoj banci, stopa siromaštva se smanjila sa 40,9% u 2022. na lanjskih 26,4%. Porastao je i BDP koji je danas nešto veći od 2.000 dolara.

Madagaskar, ostrvska država na jugu Afrike (peto najveće ostrvo na planeti), od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. pretrpeo je česte političke nestabilnosti, nasilne pučeve i sporne izbore. Aktuelni predsednik države (od 2019.) obećao je da će se boriti protiv korupcije, smanjiti siromaštvo i razviti ekonomiju. Uglavnom su to ostala samo obećanja: ova država sa nešto više od 30 miliona stanovnika i dalje ima jednu od najviših stopa siromaštva na svetu – oko 75%. BDP Madagaskara iznosi približno 2.043 dolara.

Priredio: S. R.