Najveći sindikati CGIL i UIL mobilisali su u osmočasovni štrajk i protestne šetnje stotine hiljada nastavnika, zdravstvenih i komunalnih radnika, vozača i drugih zaposlenih u javnim službama u više od 40 gradova širom zemlje
Najveći sindikati u Italiji Generalna konfederacija rada (Confederazione Generale Italiana del Lavoro – CGIL) i Italijanska unija rada (Unione Italiana del Lavoro – UIL) organizovali su 29. novembra generalne štrajk zbog niskih plata i pada kupovne moći. Na poziv sindikata u petak su zaposleni masovno napustili radna mesta širom Italije zbog pada kupovne moći, niskih plata i penzija, smanjenog finansiranja zdravstva, obrazovanja, javnih usluga i nedovoljnog ulaganja u industrijsku politiku.
Najmoćniji sindikati mobilisali su u osmočasovni štrajk i protestne šetnje nastavnike, zdravstvene i komunalne radnike i druge zaposlene u javnim službama u više od 40 gradova širom zemlje. Bila je to reakcija sindikata na predloženi državni budžet za 2025. godinu ali i pritisak da se pravednije raspodeli profita među poslodavcima i radnicima.
“Ovim protestima ne obraćamo se samo vladi, već i preduzetnicima, menadžerima i preduzećima koji su poslednjih godina ostvarili profit kao nikada ranije“, izjavio je novinarima u Bolonji Mauricio Landini, generalni sekretar CGIL-a.
Generalni sekretar UIL-a Santo Biondo ukazao je na raskorake u razvoju juga i severa zemlje: “Ti dispariteti imaju negativan uticaj na društveno-ekonomski život juga, gde je stopa zaposlenosti zaglavljena na 45,6 odsto što je za 20 procenata manje nego na severu”.
Mediji su izvestili da je zbog štrajka u Rimu, Torinu, Napulju, Bolonji, Firenci, Milanu, Veneciji, Đenovi, Bariju, Veroni, Padovi, Palermu i drugim gradovima otkazano na desetine avio letova, drumskih i železničkih polazaka, paralisane su škole, bolnice, gradski prevoz, sakupljanje i prevoz smeća… Pojedini mediji preneli su procenu organizatora štrajka da je u njemu učestvovalo približno 500.000 ljudi.
Sindikati ukazuju na sve veće probleme u javnom sektoru. U zdravstvu hronično nedostaje radna snaga pa su angažovane medicinske sestre iz inostranstva, a zdravstvena zaštita na siromašnijem jugu umnogome zaostaje za bogatijim severom.
Demonstranti su se pre svega žalili na konstantna poskupljenja osnovnih potrepština. Uprkos naznakama da inflacija stagnira, troškovi namirnica za četvoročlanu porodicu porasli su u toku 2024. za 238 evra u poređenju sa prošlom godinom, što je mnoge porodice nateralo na “stezanje kaiša” i smanjenje potrošnje. Noviji uporedni podaci pokazuju da je italijanska godišnja bruto prosečna plata od 35.000 evra ispod evropskog proseka, daleko iza Francuske i Nemačke.
Iz sindikata CGIL (članstvo veće od pet miliona) i UIL (više od 2,5 miliona članova) najavljuju nove radikalne akcije protiv restriktivne politike države.
Priredio S. R.
