U Nemačkoj tri miliona nezaposlenih, najviše u poslednjih deset godina

Broj ljudi bez posla u najvećoj ekonomiji Evrope nadmašio je tri miliona što stručnjaci tumače kao posledicu višegodišnje ekonomske stagnacije ali i kao krivicu neodlučne vlade i njene neefikasne ekonomske politike  

Nezaposlenost u Nemačkoj prvi put nakon deset godina porasla je na više od tri miliona ljudi, što se poslednji put dogodilo u februaru 2015. godine. Broj nezaposlenih povećao se u avgustu u poređenju s julom za 46.000, na ukupno 3,025 miliona, saopštila je Savezna agencija za zapošljavanje sa sedištem u Nirnbergu. Stopa nezaposlenosti porasla je na 6,4 odsto, što je poslednji put u avgustu zabeleženo pre 15 godina. Ipak, stručnjaci s blagim optimizmom gledaju na naredne mesece, navodi nemačka medijska kompanija Dojče vele.

„Tržište rada i dalje je obeleženo ekonomskom stagnacijom poslednjih godina“, kaže šefica Savezne agencije za zapošljavanje Andrea Nales, koja je, ipak, optimistična jer „postoje i prvi znakovi stabilizacije“.

Najviše stope nezaposlenosti u Nemačkoj evidentirane su u pokrajinama Bremen (11,8 odsto) i Berlin (10,5 odsto), dok su najniže u južnim pokrajinama – Bavarskoj (4,2 odsto) i Baden-Virtembergu (4,7 odsto).

Sindikati: Ovako više ne može

Povodom najnovije statistike tržišta rada oglasio se Nemački savez sindikata (DGB).

„Od danas je pređena granica od tri miliona nezaposlenih, to se ne može nastaviti. Nije dovoljna čak ni činjenica da samo 6 odsto nezaposlenih pronalazi novi posao u kratkom vremenskom periodu zbog smanjenja ponuda poslodavaca. Ovo povećava rizik da nezaposleni duže vreme ostaju na tržištu rada“, izjavila je prošlog petka u Berlinu članica Izvršnog odbora DGB-a Anja Pil.

Prema njenoj izjavi objavljenoj na sajtu DGB-a, „kada ekonomija slabi – čak i ako je to samo privremeno – potrebna je država blagostanja koja podržava ljude, pruža obuku i brzo im otvara nove perspektive“. To, kako je ukazala Anja Pil, uključuje osnovno socijalno osiguranje koje ljude kada izgube posao pouzdano štiti od siromaštva i otvara im nove mogućnosti, pre svega „prilagođene ponude kontinuiranog obrazovanja, obuke i moderno promotivno zapošljavanje“.

Predstavnica DGB-a je poručila da nemačka država mora da zaštititi radnike u slučaju gubitka posla tokom strukturnih kriza kao i kada se to desi zbog korporativnih grešaka.

„Reforme države blagostanja koje potkopavaju obećanja o sigurnosti su greška koju kancelar Merc i CDU/CSU (koalicija stranka na vlasti) ne smeju praviti. Efikasne politike tržišta rada stimulišu ekonomski rast, a istovremeno stvaraju dobre programe podrške i mostove ka zapošljavanju“, ukazala je Anja Pil.

Međutim, kako je istakla članica najužeg rukovodstva DGB-a, jaka država blagostanja zahteva veći doprinos bogatih i superbogatih. S druge strane, socijalna smanjenja na račun zaposlenih i nezaposlenih ne mogu rešiti nijedan od trenutnih problema Nemačke, ali mogu ugroziti socijalni mir i demokratiju.  

Kritike stručnjaka

Uprkos činjenici da broj nezaposlenih tokom leta po pravilu raste zato što firme manje zapošljavaju pred godišnje odmore, stručnjaci ukazuju na greške u ekonomskoj politici.

„Tri miliona nezaposlenih je sramotna posledica odbijanja vlada poslednjih godina da sprovedu reforme“, smatra Rajner Dulger, predsednik Saveza udruženja nemačkih poslodavaca, uz poruku da su već na jesen preko potrebne reforme da bi se poboljšale ekonomske prilike.

Uprkos rastu nezaposlenosti, Institut za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) koji funkcioniše u okviru Savezne agencija za zapošljavanje, uočava prve znakove poboljšanja. Za svoj Barometar tržišta rada stručnjaci tog instituta mesečno ispituju sve agencije za zapošljavanje o njihovim očekivanjima za sledeća tri meseca. Prvi put nakon tri godine, u avgustu su agencije izrazile očekivanja da će rast nezaposlenosti da se zaustavi, odnosno da bi zaposlenost ponovno mogla da dobije na zamahu.

Međutim, nisu svi merodavni optimisti. Zbog sumorne situacije na tržištu rada ugledni univerzitetski profesor ekonomije i predsednik Instituta za ekonomska istraživanja IFO (Minhen) Klemens Fuest očekuje i dalje negativne posledice po nemačku ekonomiju. On je za novinsku agenciju Rojters ukazao da je „privatna potrošnja prigušena, iako raspoloživi dohodak raste brže od potrošačkih cena“, dodajući da su mnoga domaćinstva štedela strahujući za budućnost. Profesor Fuest savetuje nemačkoj vladi da što pre donese kontramere.

„Politika mora da pokaže da nije samo sposobna da se zadužuje, već da može i da sprovodi strukturne reforme koje su teške i koje izazivaju otpore. Ali ako to bude uspelo, privatna ulaganja u Nemačkoj ponovo će da porasti, a time će nastati i nova radna mesta“, naglasio je Fuest.

Kancelar Fridrih Merc je pre nekoliko dana, na marginama francusko-nemačkih razgovora u Tulonu, naglasio da su potrebne reforme kako bi se povećao rast a time i zaposlenost. Obećavši da će se savezna vlada fokusirati na to on je najavio „jesen reformi“.

Stručne obuke

Izvesno je da mnogim firmama nedostaju razni profili zanimanja kojih nema na tržištu rada. Nemačka je širom sveta poznata po svom sistemu dualnog stručnog obrazovanja. Već tradicionalno u avgustu i septembru počinju obuke za sticanje znanja i veština za zanatlije, prodavce, industrijske mehaničare, vaspitače, kuvare, administrativne specijaliste… Kako navodi Dojče vele, brojne su kompanije koje traži dobre mlade talente i koje zato ovih dana polaznicima obuka a budućim pripravnicima nude razne beneficije – najmanje 30 dana odmora, dvostruka zakonska plata, plus plaćeni odmor i božićni odmor, lični tablet, fleksibilno radno vreme i subvencije za sportske klubove…

Tokom obuke, šegrti, kako ih još nazivaju, rade u kompaniji, ali i pohađaju stručnu školu gde dobijaju neophodna teorijska znanja. U prvoj godini obuke dobijaju najmanje 682 evra mesečno, a oni koji se uspešno obuče imaju dobre izglede da obezbede redovan posao.

Međutim, dok je pre dve decenije bilo znatno više kandidata nego raspoloživih mesta za šegrte, taj odnos se poslednjih godina preokrenuo. Tako je prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, 2024. bilo 432.000 kandidata za dualno obrazovanje u poređenju sa 519.000 registrovanih mesta za šegrtovanje. Takođe je primetno da među kandidatima za pripravnike raste broj stranaca dok oprada broj nemačkih državljana. Prošle godine, posebno su mladi ljudi sa vijetnamskim, sirijskim i ukrajinskim državljanstvom bili skloni potpisivanju ugovora o stručnoj obuci.

Konačni podaci za tržište obuke za 2025. godinu još nisu dostupni ali samo portal Privrednih komora (regionalne krovne organizacije za privredu) trenutno navodi 170.000 upražnjenih radnih mesta za stručno osposobljavanje. U taj broj uključeni su i oglasi za obuke 2026. godine što ukazuje da mnoge firme ranije planiraju regrutaciju mladih radnika.

Problem je, kako se sve češće čuje, što učenici posle završenih škola nisu dovoljno pripremljeni za stručno usavršavanje. „Nedostatak osnovnih veština među mladima sve više ugrožava uspešno obrazovanje“, upozorio je predsednik Nemačke konfederacije kvalifikovanih zanatlija (ZDH) Jerg Ditrih. U nedavnoj anketi Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), čak 44 odsto anketiranih kompanija žalilo se na nedostatke u sposobnosti izražavanja na nemačkom jeziku i skoro isto toliko na nedostatak osnovnih matematičkih znanja. Zamenik generalnog direktora DIHK-a Ahim Derks je objasnio da mladima „nedostaju osnovna znanja i veštine koje su neophodne za praktično svako šegrtovanje: pouzdanost, spremnost za učenje, posvećenost, kao i čitanje, pisanje i aritmetika“.

Sve je više kompanije koje, da bi nadomestile neke od ključnih nedostataka kandidata za stručno osposobljavanje, nude besplatne kurseve nemačkog jezika i matematike.

Priredio S. R.