Autor:V. Milić Izvor:Južne vesti
Ženama koje su pretrpele nasilje trebalo bi bolje podržati kako ne bi odustajale od krivičnih prijava;
Iako smatra da se na prevenciji nasilja nad ženama ipak radi, jer se organizuju razne aktivnosti i mnogo se govori o tome, aktivistkinja Ana Saćipović smatra da nema adekvatne podrške ženama koje su žrtve nasilnika. U lokalnom budžetu se, ističe, ne opredeljuju pare za ove namene.
Grad ne podržava SOS telefon, uslugu koju organizacija Osvit, na čijem je čelu Saćipovićeva, pruža od 2006. godine, iako na to obavezuju međunarodne i nacionalne konvencije i zakoni, objašnjava, kao i lokalna strategija i akcioni plan.
Kako kaže Saćipovićeva, iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu stiže odgovor da je ova usluga skupa, iako se niko nije upoznao sa time koliko ona košta. Inače, objašnjava, Konvencija Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja predviđa da ovu uslugu pružaju isključivo nevadine organizacije koje se bave ženama. Dodaju i da je njihov SOS telefon prvi licenciran južnije od Beograda.
Ja sada pitam – da li je problem što Romkinja vodi SOS telefon, pa sada na Svetski dan ljudskih prava pitam koliko ja kao direktorka ove usluge i organizacije ostvarujem svoja prava kada čitav splet međunarodnih i nacionalnih strategija i zakona i drugih lokalnih dokumenata garantuje mogućnost rada, a dobili smo i ovlašćenje od Ministarstva – navodi Saćipovićeva.
Kako kažu iz ove organizacije, od juna prošle godine do oktobra 2018. na SOS telefon javilo se 396 žena, od kojih 71 po prvi put. Od ovog broja 224 su korisnice iz ranijeg perioda koje su nastavile komunikaciju sa njima.
Inače, SOS telefon radi non-stop, a dostupna je podrška na romskom i srpskom jeziku. Žene mogu da pozovu 018/515-318, kao i besplatan broj 0800-100-909.
Žrtvama nasilja treba obezbediti smeštaj
Saćipovićeva ističe da nema lokalnih programa za zaštitu žena, te one koje procesuiraju nasilnika ili borave u Sigurnoj kući, najčešće naposletku povlače krivične prijave jer nemaju gde da žive osim kod nasilnika. Zato kaže da bi Niš trebalo da određeni broj socijalnih stanova izdvoji za žene koje su trpele nasilje, kao i da se budžetom isplaniraju sredstva da se ženama koje su bile u Sigurnoj kući određeni period plaćaju zakupi stanova.
Samo tako žena sa decom može da bude bezbedna i da radi na socijalizaciji i prevazilaženju trauma nasilja – ističe Saćipovićeva.
Osimo ovoga, Grad bi trebalo da podstiče poslodavce koji bi pružili mogućnost da se žrtve nasilja lakše zaposle i time obezbede sebi ekonomsku nezavisnost od nasilnika. Žene koje su preživele nasilje, smatra, treba da dobiju i određeni broj mesta u vrtićima što bi omogućio da na sigurno mesto ostave decu dok traže posao i odlaze u ustanove koje im pružaju podršku.
Potrebna politička volja kako bi se žrtve nasilja podržale
Inače, Saćipovićeva dodaje da ni multisektorski timovi u Nišu ne funkcionišu, kao jedan od mehanizama zaštite žena od nasilja. Zadatak ovog tima je, objašnjava, upravo da kreira programe zaštite, da ih predlaže Veću i Skupštini, kao i da planira pare iz budžeta i da i u ovom segmetnu šalje svoje predloge ka gradskoj vlasti.
Samo smo dva puta bile pozvane na sastanak ovog tima, a nismo dugo dobile poziv. Inače, to je izuzetno dobar i kvalitetan mehanizam ako se primenjuje na pravi način, i svaka lokalna samouprava treba da ima ako brine o svojim sugrađankama – dodaje Saćipovićeva.
Podseća da je za sve ovo potreba politička volja, i apeluje na žene koje su politički angažovane, da bez obzira na partijsku pripadnost kontinuirano sugerišu svojim partijskim kolegama koji imaju funkcije u vlasti da kreiraju programe za prevenciju, zaštitu i podršku ženama, kao i da se zalažu da se za ove namene odvajaju pare.
