Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org Foto: Pexels
Sredinom avgusta treba da počnu pregovori o minimalnoj ceni rada koji će, sudeći po najavama iz dve reprezentativne sindikalne centrale i krugova poslodavaca, biti veoma teški uprkos što predsednik države još nije “preporučio” iznos koji će zastupati Vlada
Pregovori o minimalnoj ceni rada koja će se isplaćivati od 1. januara 2025. godine trebalo bi da počnu 15. avgusta. Prema nekim najavama, u toku je formiranje pregovaračkih timova Vlade, Unije poslodavaca Srbije (UPS) i reprezentativnih sindikata – Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” (UGS) i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji će u njihovo ime pregovarati o novoj minimalnoj ceni rada.
Zakon o radu u članu 112 utvrđuje da je Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije (SES) nadležan za utvrđivanje visine minimalne cene rada po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, a najkasnije do 15. septembra tekuće godine. SES čine predstavnici (po šest – ukupno 18) Vlade Republike Srbije i reprezentativnih organizacija poslodavac i sindikata. Ukoliko SES ne donese odluku u roku od 15 dana od početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada.
Do početka pregovora, Ministarstvo finansija bi trebalo da pripremi analize u skladu sa pomenutim članom 112 Zakona o radu koji propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi “naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici”.
Uporedo sa pripremama za početak pregovora o novoj minimalnoj ceni rada trebalo bi da se konstituiše novi sastav SES-a: nova Vlada Srbije, konstituisana 2. maja, tek treba da imenuje svojih šest članova tog tripartitnog tela. Po funkciji to treba da budu predsednik Vlade i ministri za rad, finansije, privredu, prosvetu i zdravlje. Nezvanično je najavljeno da će novi predstavnici Vlade u SES-u formalno biti imenovani do kraja jula, nakon čega će se sastati Kolegijum SES-a koga čine ministar rada, predsednik UPS-a i predsednici SSSS i UGS “Nezavisnost” koji će utvrditi termin i dnevni red prve sednice sednice SES-a u novom sastavu.
Najave i prognoze
Poslodavci i sindikati uveliko pripremaju svoje strategije za pregovore o “minimalcu” za 2025. godinu.
Predsednica UGS “Nezavisnost“ Čedanka Andrić izjavila je 17. jula da će “Nezavisnost” u pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2025. tražiti da taj iznos premaši cenu minimalne potrošačke korpe i bude u skladu sa troškovima prosečne potrošačke korpe.
Komentarišući projekciju Vlade da bi “minimalac” 2027. trebalo da dostigne protivrednost 650 evra Andrić je kazala da “moramo da počnemo da sustižemo te zarade, u suprotnom ne znam kako Vlada misli da ostvari taj cilj koji je sama postavila“.
“Ili je Vlada Srbije postavila nerealan cilj ili moramo ići ka tom cilju i brže podizati sve, a ne samo minimalne zarade koje ne obezbeđuju dostojanstven život“, rekla je predsednica UGS “Nezavisnost” dodajući da ako “Vlada Srbije hoće da radnici veruju u njene projekcije tada moraju da osete i dobrobit takvih planova“.
Andrić je najavila da će UGS “Nezavisnost“ početkom avgusta na sednici Izvršnog odbora usvojiti pregovaračku poziciju i kao i do sada koordinirati akivnosti sa rukovodstvom SSSS.
Minimalac” kao redovna zarada
I iz Saveza samostalnih sindikata Srbije takođe najavljuju da slede sednice njihovih rukvodećih organa na kojima će utvrditi pregovaračku platformu i sastav pregovaračkog tima.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković povodom projekcije vlasti da će minimalac 2027. godine iznositi 650 evra, kaže: “Onda želimo da vidimo projekcije kako će se minimalna cena rada kretati u 2025. i 2026. godini, pa ćemo se na osnovu tih informacija opredeljivati”.
Vuković je za Biznis.rs podsetio da je za odluku o minimalnoj ceni rada potrebno postići konsenzus u okviru SES-a. Međutim, “do tog konsenzusa ne dolazi u propisanoj proceduri pa Vlada odluku donosi jednostrano, a na osnovu ranije iznetih predloga najviših državnih funkcionera”, ukazao je potpredsednik SSSS ocenjujući da “to nije korektno ni prema sindikatima ni prema poslodavcima”, te da se na taj način marginalizuje institucija SES-a.
U Uniji poslodavaca Srbije se takođe pripremaju za početak pregovora o novom “minimalcu”. Počasni predsednik te asocijacije Nebojša Atanacković je za Biznis.rs kazao da je u toku anketiranje članova UPS-a u vezi sa iznosom minimalca.
“U principu, naši članovi su obično većinski za povećanje minimalne cene rada, ali uz određene ustupke kada je reč o visini dažbina na zarade, kako povećanje ne bi išlo samo na teret privrede. Povećanje minimalne zarade znači da se povećavaju i ostale plate – one su reper za zarade”, naveo je Atanacković.
UPS odavno insistira na rastu minimalne cene rada na osnovu realnih stopa privrednog rasta i inflacije, a Atanacković za Biznis.rs ocenjuje da je dugovodišnji zahtev sindikata za izjednačavanje “minimalca” i minimalne korpe “obično iznad realnih mogućnosti privrede i republičkog budžeta”.
Ukoliko Vlada bude tražila podršku za povećanje minimalne cene rada po stopi koja je viša od one koju poslodavci smatraju realnom, njihova podrška bi podrazumevala znčajne ustupke države.
„Ako, primera radi, naša analiza ukazuje da je realno da se minimalna cena rada poveća za osam odsto, a Vlada predlaže 10 odsto, mi smo onda spremni da prihvatimo višu stopu rasta ukoliko dođe do kompenzacije u vidu olakšica kroz davanja za porez na zarade ili doprinose“, rekao je Atanacković.
“Minimalac” i troškovi života
Dugogodišnji je cilj reprezentativnih sindikata da su u pregovorima o ceni rada izjednače iznosi minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.
Prema najsvežijim podacima u aprilu je minimalna potrošačka korpa koštala nešto više od 53.300 dinara, dok je minimalna zarada isplaćena u tom mesecu iznosila približno 47.700 dinara.
Na pitanje zašto se pri obračunu minimalca za narednu godinu uzimaju podaci o potrošačkim korpama za maj tekuće godine, koji se objavljuje pred početak pregovora u avgustu, Andrić je ukazala da “Nezavisnost” insistira da se brže objavljuju podaci o životnim troškovima i potrošačkim korpama.
“Ovog puta ćemo imati manje razumevanja za kašnjenje podataka, pa ćemo se skoncentrsati na prosečnu korpu, a ne minimalnu koja je ispod svih kriterijuma“, istakla je Andrić navodeći da je prosečna aprilska korpa koštala oko 103.000 dinara, a minimalna nešto više od 53.000.
Prema procenama SSSS u junu je razlika između minimalne korpe i zarade bila znatno veća – čak 10.500 dinara, kazao je Vuković navodeći i računicu da je u poslednje dve godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila oko 77 odsto.
“Oni koji su primali minimalac u 2022. i 2023. godini u minusu su za gotovo 2.226 evra, jer je tolika razlika između njihovih primanja i troškova za minimalnu potrošačku korpu. Naše projekcije kažu da je ta razlika između minimalca i minimalne korpe u ovoj godini već dostigla oko 400 evra“, naglasio je Vuković.
Iz najava socijalnih partnera teško je poverovati da je moguć bilo kakav kompromis o novom iznosu minimalne cene rada. Doduše, iz Vlade se do sada nije čula bilo kakva procena o mogućem iznosu “minimalca” za narednu godinu. Verovatno zato što sa takvom “prognozom” još nije istupao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za razliku od svoje navike demonstrirane poslednjih godina da najkasnije do sredine jula “projektuje” iznos uvek znatno niži od onog koji su tražili sindikati. A koji bi, gle čuda, sredinom septembra, posle redovno neuspešnih pregovora u SES-u, Vlada ozvaničila kao svoju odluku.
Priredio S. R.
