U Beogradu je 16. i 17. jula 2019. godine održan Regionalni forum o zaradama, u organizaciji Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) i uz učešće Generalne sekretarke MKS, Šaron Barou. Cilj je da se i region Jugoistočne Evrope aktivno uključi u Globalnu kampanju za povećanje zarada imajući u vidu da su zarade u ovom regionu neprihvatljivo niske i ne omogućavaju dostojanstven život, ali i ekonomski i društveni razvoj.
Zarade su globalno stagnirale uprkos ekonomskom rastu. Srbija takođe doživljava rast koji nije inkluzivan i praćen je porastom nejednakosti. Reagujući na globalnu krizu zarada MKS je zajedno sa regionalnim partnerima pokrenuo kampanje za povećanje zarada, promovisanja dostojanstvenog rada i očuvanja i unapređenja sistema socijalne zaštite u regionima Afrike, Latinske Amerike i Azije.
Za mnoge radnike, imati posao nije, na žalost, način da se pobegne od siromaštva, a još manje garancija za dostojanstven život. Prema podacima Eurostata, jedan od šest radnika u Bugarskoj i Srbiji živi ispod granice siromaštva – što se povećava na jedan od pet u Rumuniji i jedan od četiri u Severnoj Makedoniji. Iako sve zemlje u regionu imaju ustanovljen sistem minimalnih zarada one su po pravilu veoma niske i neadekvatne za dostojanstven život radnika i njihovih porodica. Tako je u Srbiji u martu 2019. godine učešće minimalne zarade u minimalnoj potrošačkoj korpi iznosilo 70,19%, dok je učešće minimalne zarade u prosečnoj potrošačkoj korpi iznosilo 36,59%. Cilj sindikata je da minimalna zarada ne bude ispod iznosa minimalne potrošačke korpe.
Značajan uzrok niskog nivo zarada jeste i kriza u kolektivnom pregovaranju jer se sve manji broj zarada ugovara kroz kolektivne ugovore, zbog čega su kampanje za povećanje zarada direktno povezane i sa kampanjama za „oživljavanje“ kolektivnog pregovaranja, naročito na granskom nivou.
Niske zarade u formalnoj ekonomiji su takođe povezane sa neformalnom ekonomijom u regionu gde veliki broj radnika dodatno ostvaruje prihode u neformalnoj ekonomiji, što ima negativne posledice po javne finansije, ali i po adekvatnost socijalne zaštite za mnoge radnike kasnije u životu.
Pored niskih zarada, sistemi socijalne zaštite u regionu su takođe neodgovarajući i ostavljaju mnoge radnike nezaštićenima. Iako minimumi socijalne sigurnosti i socijalne zaštite postoje u mnogim zemljama regiona ipak opstaju veliki jazovi u pokrivenosti radnika. U Bosni i Hercegovini i Srbiji, prema podacima Međunarodne organizacije rada, manje od polovine starijih osoba prima bilo kakvu vrstu penzije. Podrška nezaposlenima je izuzetno ograničena jer naknade za nezaposlenost pokrivaju manje od jedne osmine nezaposlenih lica u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Moldaviji. Pored veoma ograničene pokrivenosti, Međunarodna organizacija rada smatra i da veoma niski nivoi socijalnih naknada ugrožavaju adekvatnost socijalne zaštite i njenu sposobnost da predupredi i smanji siromaštvo. Sve zemlje troše znatno manje od EU proseka na socijalnu zaštitu u vidu procentualnog udela u BDP-u (Albanija 11,9; Bugarska 18,5; Hrvatska 21,6; Rumunija 14,8; Srbija 23,4; Ukrajina 22,2; OECD 20,1 i EU prosek 28,1).
Zašto je sindikatima u interesu da se uključe u kampanju Međunarodne konfederacije sindikata? Zato što: 1) Podizanje minimalnih zarada smanjuje siromaštvo i nejednakost; 2) Zato što podizanje minimalnih zarada podstiče ukupnu potražnju, zaposlenost i sveukupni ekonomski rast; 3) Zato što minimalne zarade za život i odgovarajuća socijalna zaštita podstiču inkluzivni ekonomski rast.
Sve su ovo razlozi zašto će se i reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, uključiti svojim resursima u kampanju koja bi trebalo da počne od jeseni, uz podršku Međunarodne konfederacije sindikata.
