Zašto EU slabi svoj Zeleni plan: Ustupak kapitalu ili smanjenje birokratije

Namera Evropske unije da izmeni direktive o lancima snabdevanja je u interesu korporacija, jer drastično smanjuje njihove obaveze da zaustave kršenja ljudskih prava i ekološku nebrigu, poručuju evropski sindikati i socijaldemokratske partije

“Zbogom zaštiti klime”, naslov je analitičkog teksta kojim se uticajni nemački medij Dojče vele bavi promenama zakonodavstva Evropske unije u oblasti brige o životnoj sredini i o radnim ljudima.

Povodom preliminarnog sporazuma koji su prošle sedmice Savet i Evropski parlament postigli o „Omnibusu o održivosti“, autor analize za Dojče vele ukazuje da promene forsiraju evropske konzervativne i krajnje desničarske stranke pravdajući se žalbama korporacija o tome da evropska regulative o ekologiji i klimi zahteva preteranu administraciju i previše resursa. S druge strane, kritičari trenda relaksiranja takvih obaveza kompanija ukazuju da manje njihovih obaveza u izveštavanju o ekološkim i radno-pravnim standardima znači manje transparentnosti za javnost, ali i lošu poruku za odgovorne investitore koji žele da ulažu u održive prakse i izbegavaju štetne ili etički problematične poslovne modele.

„Paketom pojednostavljenja“ regulative o lancima snabdevanja drastično su oslabljene obaveze kompanija da prepoznaju, smanje i zaustave kršenja ljudskih prava i ekološke incidente. To su bila pravila koja su prvobitno obuhvatala hiljade velikih kompanija iz rizičnih sektora, kao što su industrija tekstila, ribarstvo ili rudarstvo, koji proizvode za tržište Evropske unije.

Prošle sedmice okončan je trijalog (Evropski parlament, Evropski savet i Evropska komisija) o takozvanom Omnibusu održivosti, kojim su obuhvaćene izmene evropske regulative o lancima snabdevanja. Reč je o regulativi koja ima za cilj da obezbedi zaštitu prirodne okoline i prava zaposlenih, pre svega o Direktivi za izveštavanje o korporativnoj održivosti (CSRD) i Direktivi o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD), koje praktično još nisu zaživele u punom značenju a već su raznim uticajima “ugurane” u fazu izmena. Preostaje da se o Omnibusu plenarno izjasni Evropski parlamenta.

U prvoj godini stupanja na snagu, do maja ove godine, više od 250 najvećih evropskih kompanija objavilo je svoje prve izveštaje o tome kako njihovo poslovanje utiče na prirodnu i društvenu okolinu. Međutim, Evropska komisija je pod pritiskom industrije odlučila da razmotri ublažavanje novih pravila.

Prvo je početkom aprila Evropski parlament glasao za predlog da se za kompanije koje još nisu počele da sprovode novu regulative, početak izveštavanja odloži za dve godine. To praktično znači da odlaganja nema za privredna društva, banke, osiguravajuće kuće i druga preduzeća sa više od 500 zaposlenih koja su počela sa izveštavanjem od januara 2024. Odlaganje do 2027. važi za velika preduzeća među kojima su i multinacionalne kompanije koje još nisu počele da sprovode nova pravila. Reklo bi se da su tako nagrađeni – neodgovorni.

U nastavku procesa „pojednostavljivanja“ razmišljalo se o drastičnom smanjenju firmi koje će obavezivati norme o lancima snabdevanja. Prema ranijim tumačenjima, očekivalo se da novi sistem izveštavanja obuhvati približno 50.000 kompanija širom EU. Međutim, Evropska komisija je krajem februara, opet pod pritiskom industrije, predložila Omnibus paket, koji bi podigao prag sa 250 na 1.000 zaposlenih – što znači da bi se ukupan broj takvih kompanija smanjio na 10.000. Komisija je zatražila da stručna grupa do 31. oktobra podnese predlog za tzv. pojednostavljivanje standarda, što je, prema kritičarima, predstavljalo još jedan dokaz o snazi pritiska industrije i traganju načina u vodećim institucijama EU da se umiri nezadovoljstvo biznis zajednice.

Krajem juna, države članice EU postigle su dogovor o izmeni direktiva o lancima snabdevanja, što je potvrđeno i u prošlonedeljnom, ovde već pominjanom trijalogu. Prema tom predlogu izmene direktiva, koji je prošlog petka usvojio i Odbor EU za pravna pitanja (JURI), ubuduće će obavezu izveštavanja o korporativnoj održivosti (CSRD) imati samo firme sa više od 1.000 zaposlenih i godišnjim prometom iznad 450 miliona evra, čime je broj obavezanih preduzeća smanjen za čak 80 odsto.

Još veći popust napravljen je kod Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje  (CSDDD) jer će ona biti obavezna isključivo za velike i multinacionalne kompanije – one sa najmanje 5.000 zaposlenih (prvobitni prag je bio 1.000) i godišnjim prometom od 1,5 milijardi evra (prvobitno, 450 miliona). Pored toga, kompanije više neće morati da nadziru celokupni lanac snabdevanja, već samo kod svojih neposrednih poslovnih partnera. To praktično znači da će se manja pažnja posvećivati podizvođačima iz drugih zemalja, poput dobavljača sirovina. Dojče vele u svojoj analizi ukazuje da su po prvobitnoj regulativi EU o lancima snabdevanja, na primer, proizvodi poput čaja, kafe, soje i govedine mogli da se prodaju na evropskom tržištu samo ako se dokaže da za njihovu proizvodnju nisu krčene šume. Cilj 27 država članica Unije bio je da se tako zaštite šume, posebno u agrarno intenzivnim regionima kao što su Brazil ili Indonezija. Od toga, za sada, neće biti ništa, jer je početak primene novih pravila pomeren do 2027. godine. Uz to, ubuduće će mnogo manje kompanija morati da dokazuje proizvodnju bez krčenja šuma. A koliko je to važno svedoči procena UN (Fao – Organizacija za hranu i poljoprivredu) da je između 1990. i 2020. godine krčenjem izgubljeno približno 420 miliona hektara šuma – što je površina veća od cele EU!

Evropska komisija je ceo proces izmena ove regulative lakonski objasnila potrebom pojednostavljenja korporativnih obaveza radi njihove održivosti. Cilj pomenutih izmena je, navodno, da se smanji administrativni teret i olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima.

Postoji još nada da u Evropskom parlamentu neće biti postignuta saglasnost prilikom izjašnjavanja o pomenutim izmenama direktiva. Nada je veoma „tanka“, jer je već jasno da među evroposlanicima prednjače oni koji podržavaju Omnibus paket. Njemu se i prilikom trijaloga najoštrije protivila poslanička grupa Napredni savez socijalista i demokrata (S-D). Kako se navodi na njihovom sajtu, članovi S-D su pokušali da pronađu kompromisno rešenje sa konzervativnom grupom Evropska narodna partija (EPP), ali bezuspešno: „narodnjaci“ su odlučili da udruženo sa krajnjom desnicom demontiraju glavne stubove regulative o lancima snabdevanja. „EPP i krajnja desnica udružili su snage kako bi potkopali pravila o korporativnom izveštavanju o održivosti i dužnoj pažnji. Nikada nećemo prihvatiti ovu agendu inspirisanu Trampom i zato ćemo glasati protiv trijaloškog sporazuma“, izjavila je Ana Katarina Mendes, potpredsednica poslaničke grupe S-D.

Ovo popuštanje vodećih institucija Unije pritiscima „sveta kapitala“ naišlo je i na negativnu reakciju „sveta rada“. Evropska konfederacija sindikata podseća da je regulativa o dužnoj pažnji u vezi sa korporativnom održivošću doneta nakon katastrofe u Bagladešu iz 2013. godine, kada je u jednoj fabrici u blizini Dake poginulo 1.134 radnika dok su proizvodili odeću namenjenu evropskim kupcima. Bio je to povod za sindikalne kampanje kojim je obezbeđen važan zakonodavni napredak, uključujući obaveze korporacija koje posluju u Evropi da poštuju ulogu sindikata u sprečavanju i rešavanju kršenja ljudskih prava u lancima snabdevanja.

Povodom tvrdnji korporacija koje u lobiranju za ukidanja svojih obaveza tvrde da je to izveštavanje preskupo, EKS navodi nedavna istraživanja koja pokazuju da se troškovi sprovođenja Direktive o dužnoj pažnji u vezi sa korporativnom održivošću procenjuju na samo 0,009% BDP-a EU. Istovremeno, potencijalna makroekonomska korist od poboljšane održivosti, smanjenog rizika i povećane transparentnosti mogla bi dostići i do 0,8% BDP-a cele Unije.

Ključna poruka EKS-a glasi: Ako ovaj aranžman bude usvojen, pokazaće se da je za delove EU korporativni profit danas važniji od zaštite ljudi i planete.

Priredio: S. R.