U 2024. godini zemlje Zapadnog Balkana izdale su više od 100.000 radnih dozvola za strane radnike, što je ogromno povećanje u poređenju sa 46.000 u 2018, ukazano je na regionalnoj konferenciji u Budvi
Ministri i drugi visoki predstavnici zemlja regiona usvojili su 15. maja u Budvi Zajedničku izjavu tokom konferencije „Radne migracije: Podrška ekonomskom rastu na Zapadnom Balkanu“.
Na konferenciji koju su organizovali Vlada Crne Gore i Regionalni savet za saradnju, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, Međunarodnom organizacijom za migracije i Delegacijom EU u Crnoj Gori ukazano je da se region nalazi na kritičnoj prekretnici usled sve većeg nedostatka radne snage i promena demografske strukture.
Čak 40 odsto poslodavaca ne uspeva da zaposli radnike sa potrebnim kavalifikacijama i veštinama, što, kako je ocenjeno, između ostalog i rezultat naglog opadanja broja stanovništva. Potražnja za radnicima migrantima više se nego udvostručila u poslednjih nekoliko godina. U 2024. godini zemlje Zapadnog Balkana izdale su više od 100.000 radnih dozvola za strane radnike, što je ogromno povećanje u poređenju sa 46.000 u 2018. godini. Prema usvojenoj zajedničkoj izjavi, Vlade prepoznaju potrebu hitnog usvajanja strateških i na pravima zasnovanih politika migracije radne snage.
„Mobilnost radne snage i migracije nisu više samo demografski ili ekonomski problemi – oni predstavljaju ključne izazove i prilike za savremenu javnu politiku. Na Zapadnom Balkanu, gdje se tradicionalni migracioni tokovi prepliću sa savremenim globalnim trendovima, zajedničko i strateško delovanje je neophodno da bi se zadržala radna snaga, unapredila integracija i osigurala održiva budućnost za sve građane. Verujemo da migracije mogu biti pokretač razvoja – uz pametne politike i regionalnu saradnju, možemo stvoriti uslove u kojima ljudi ne osećaju potrebu da odu, već biraju da ostanu i grade svoju budućnost ovde“, izjavila je Naida Nišić, ministarka rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga Crne Gore.
Konferencija je odrazila zajedničku posvećenost dobrom upravljanju radnom migracijom kao strateškom pokretaču ekonomskog razvoja, regionalne saradnje i integracije u Evropsku uniju. Učesnici skupa u Budvi naglasili su potrebu za usklađivanjem nacionalnih migracionih okvira sa širim regionalnim naporima, poput Plana rasta Evropske unije, Zajedničkog regionalnog tržišta i Skopske deklaracije o održivom upravljanju migracijama.
Usvojena Zajednička izjava postavlja zajedničku agendu koordinacije politika na regionalnom nivou, promoviše etiku zapošljavanja i razvoj inkluzivnih, na podacima zasnovanih sistema radne migracije koji poštuju prava migranata i jačaju usluge integracije.
Zaštita prava stranih radnika
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je i na konferenciji u Budvi potvrdila svoju posvećenost unapređenju politika i programa pristupa radnoj migraciji usmerenoj na ljude i inkluzivnost u regionu Zapadnog Balkana.
„Sa zajedničkom agendom, radujemo se brzom napretku ka rešavanju manjka radne snage, uključivanju dijaspore i osiguravanju dugoročne stabilnosti i dobrobiti radne snage u regionu“, izjavio je Artur Erken, regionalni direktor IOM-a za Evropu i Centralnu Aziju.
Na skupu je rečeno i da je sve veća spremnost privatnog sektora da zapošljava strane radnike, naročito u građevinarstvu, digitalnom sektoru, poljoprivredi, turizmu i zdravstvu. Učesnici konferencije su ukazali na potrebu za snažnijim i inkluzivnijim partnerstvima u kojima se migranti prepoznaju kao ekonomski pokretači promena u demografski promenjivom pejzažu „dinamičnog regiona“.
„Radna migracija je ključna komponenta šireg paketa politika za rešavanje nedostatka radne snage i neravnoteža na tržištu rada. Potrebno nam je više ovakvih dijaloga gde socijalni partneri mogu da ponude svoje ideje jer imaju direktno iskustvo i moguća rešenja za neke od ovih izazova“, kazala je Beate Andrees, pomoćnica generalnog direktora Međunarodne organizacije rada.
Na konferenciji je takođe istaknut značaj radne migracije u procesu evropskih integracija regiona. Pravni okvir EU (acquis) obuhvata ova pitanja u potpunosti – od slobode kretanja radnika, njihovih ekonomskih i socijalnih prava, reformi mobilnosti radne snage, do unapređenja upravljanja migracijama i borbe protiv neregularnih migracija.
„Evropska unija u potpunosti podržava angažman Zapadnog Balkana u sporazumima o mobilnosti radnika kako bi se zemlje regiona suočile sa nedostatkom radne snage. EU takođe vodi sveobuhvatan angažman sa trećim zemljama koji, pored mobilnosti radne snage, obuhvata i druge aspekte saradnje koji su neophodni za efikasno upravljanje migracijama i sprečavanje zloupotreba, uključujući sporazume o readmisiji“, izjavio je Olivije Onidi, zamenik generalnog direktora Generalnog direktorata za migracije Evropske komisije.
Na kraju je ocenjeno da Konferencija u Budvi predstavlja veliki korak ka izgradnji sistema radne migracije koji su usmereni ka budućnosti, pravedni i inkluzivni, utemeljeni na regionalnoj saradnji i usklađeni sa standardima EU.
Priredio: S. R.
