Na ulicama gradova u Srbiji, ove zime, već se dogodilo ono što zovemo promenom paradigme. Političke, etičke, estetske… I naše društvo se, predvođeno pobunjenim studentima (neki ih zovu Bistrooki), kao nosiocima i zagovornicima dobro uređenog sistema lišenog autokratske dominacije i apsolutne uzurpacije institucija – već promenilo. Promenile su se naše vizure, naše građanske odvažnosti, naša očekivanja…
I dobili smo Nadu. Posle trinaest godina to je nada koja ima sve izglede da ne završi kao utopija i da iz eteričnih predela snova o slobodi, konačno postane stvarnost. Ima i onih koji kažu – strah je promenio stranu, ima i onih (mahom starijih generacija) koji u ovoj pobuni vide priliku da odanošću i solidarnošću vrate generacijski dug – kažu, naša deca će uspeti da poprave ono što mi nismo.
Kada je do nekih od nas, krajem devedesetih, stiglo prvo izdanje zbornika Duh vedrine – kultura protesta, to dragoceno svedočanstvo iskustava građanskog i studentskog protesta 96/97 u Srbiji, izvesno je da smo pomislili da će, kada jednom osetimo slobodu, i priče o protestnoj maštovitosti i kreativnom buntu postati deo bliže istorije koji se u tom formatu više neće ponavljati. Građanin hoće istinu, pisao je tada Ratko Božović, a istina i sloboda idu zajedno: „Ako nema jedne nema ni druge… Bunt bi trebalo videti kao pokušaj da se skine crna koprena satkana od prevare, cinizma i ruganja… A građanin počinje da ismeva vlast umesto da se nje plaši“,
I zime 2025. neka nova generacija studenata koja predvodi građane ponovo razgrće koprenu vlastodržaca, koprenu satkanu od prevare, cinizma i ruganja. I, sada već neprebrojivo mnogo građana živi i istinu i predukus slobode, od protesta do protesta, od blokade do blokade, između snažnih, nekada tužnih, najčešće vedrih, studentskih parola. Ako bi se već sada napravila analiza njihovih poruka, njihova semantička jezgra fascinantno i nepogrešivo bi nas dovela do slike Srbije danas.
Sve je, nakon tragične pogibije petnaestoro ljudi ispod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na prvim protestima, počelo porukama Ruke su vam krvave! i Korupcija ubija!. One su vrlo jasno govorile o tome na koga su adresirane i šta je neuralgična tačka društva u Srbiji. Poznato je da autoritarni režimi ne opstaju bez koruptivnih radnji koje su ugrađene ne samo u njihove temelje, nego i u njihove mehanizme opstanka i trajanja.
Nakon blokade fakulteta u svim univerzitetskim centrima u Srbiji i omasovljenja studentskih protesta, svojevrsno semantičko obogaćenje sa duhovitom konotacijom ovih prvih parola manifestovalo se i u poruci Smeši ti se, smeši Laura Koveši!. Naime, Laura Koveši bila je prva žena koja je postala glavna tužiteljka u Rumuniji i ujedno i najmlađa glavna tužiteljka koja je „poslala u zatvor ili na sud“ oko 600 političara, 68 visokih funkcionera, 53 poslanika iz oba doma rumunskog Parlamenta, preko 30 direktora javnih preduzeća. I tamo je slala i sudije, tužitelje, korumpirane policajce, premijere, ministre i gradonačelnike. Laura Koveši je u međuvremenu postala nešto poput evropskog simbola za istrajnu i beskompromisnu borbu protiv korupcije, ali i prva glavna tužiteljka Evropske unije. Bez obzira što su se u javnosti pojavile razne spekulacije, ne znamo da li je u ovom trenutku Laura Koveši upoznata sa dimenzijama i tragičnim posledicama korupcije u Srbiji, ne znamo ni da li je videla svoje ime na protestnim transparentima studenata u Srbiji…
Nakon implicitne pretnje predsednika Srbije, sročene u formi da bi mogao, ali da neće, specijalnim jedinicama lako da rastera pobunjene studente i oni su se našli na studentskim transparentima, u kojima nedužno-duhovito i miroljubivo-drsko kako to samo mladi mogu, poručuju Baci Kobre da se igramo…
Nakon što su se pobunjenim studentima pridružili srednjoškolci, a njima profesori i neki od direktora, kojima je priprećeno da će biti kažnjeni (sada već bivši premijer pretio im je i gubitkom posla), munjevito su reagovali bezrezervnom podrškom i prema svojim budućim kolegama i prema njihovim profesorima, i prema direktorima koji su pokazali i pedagošku zrelost i ljudskost pa je ova poruka parafrazirana i tek neznatno izmenjena, a u njoj su se, umesto Kobri, našli prosvetni inspektori, kojima je dodeljena misija kažnjavanja neposlušnih. Reč je o poruci Baci inspektore da se igramo. Za razliku od tužiteljke Laure Koveši, gotovo smo sigurni da su i Kobre i inspektori blagovremeno videli da su postali protagonisti studentskih parola.
Jedna od najduhovitijih poruka nastala je nakon masovnog generalnog štrajka i građanske neposlušnosti koji se i danas širi, kako kažu, i u one male gradove i mesta u kojima nikada do sada nije bilo protesta. Nakon svetlima obasjanih lica desetina i desetina hiljada udruženih studenata i građana na velikim protestima u Beogradu (Slavija, Autokomanda), u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Pančevu, Subotici i Zrenjaninu, pojavila se poruka koja je dovoljno eksplicitna i ne treba joj tumačenje – Amigo, narod ti se digo. Osim, možda napomene, da je priču o popularnosti Amiga u egzotičnim zemljama lansirala aktuelna predsednica Narodne skupštine…
I dok protesti traju i postaju sve masovniji, društvenim mrežama kruži popis svih propalih pokušaja gušenja protesta: 1. Nismo rekonstruisali; 2. Tito je kriv; 3. Nezgode se dešavaju svuda; 4. Vesić u rijalitiju 48 sati hapšenje; 5. Studenti se tuku oko podele para; 6. Jeftini krediti za mlade; 7. Grupe za pritisak; 8. Ustaše; 9. Referendum; 10. Lojalisti; 11. Bankrot fakulteta; 12. Separatisti u Vojvodini; 13. Pokret za narod i državu; 14. Prosvetna inspekcija; 15. obojena revolucija; 16. Miting u Jagodini; 17. Čuvanje srednjeg prsta (u izvornom obliku, ovo zvuči rableovski, čitaoci će se snaći); 18. Matica srpska; 19. Objavljivanje dokumentacije u epizodama S2E6; 20. Pad Vlade; 21. Izbori… Uz napomenu – Stay tuned! Na sve ove pokušaje studenti su odgovorili – Dijamant se stvara pod pritiskom!
Duh vedrina povremeno ulazi u senku i to se dešava onda kada od onih podstaknutih propagandom i indukovanom mržnjom, studentkinje i studenti trpe različite oblike nasilja, od batinjanja bejzbol palicama, do gaženja automobilima. I dok se tri studentkinje oporavljaju od povreda, a reč je uglavnom o povredama glave, frakturama, dislociranoj vilici i izbijenim zubima, i njihove koleginice i kolege i njihovi roditelji i prijatelji njihovih roditelja i njihovi profesori i nastavnici diljem Srbije nose parolu po kojoj će se, zbog onoga što ju je iniciralo, pamtiti studentska i građanska pobuna 2025. a ona glasi – Nećete nas gaziti! Upravo ovih dana u belim mantilima pridružili su im se i lekari Kliničkog centra Vojvodine porukom: Nećete ih gaziti, mi ćemo ih paziti!
A možda sve ove poruke mogu da stanu u jednu – Kad porastem biću stiudent! Kao jasan etički otisak u ogledalu za one koji ove zime jesu ili nisu bili na pravoj strani. Za sve nas, koji jesmo ili nismo porasli u vremenu osujećivanih ljudskosti. Dok živimo svoje male, ili herojske živote, između parola i blokada.
