hepsibahishilbetimajbetklasbahis

Povezani članci

2 komentara

  1. 1

    Jasmina

    Пензија је стечено право,зарада и имовина тужиоца која је загарантована Уставом Републике Србије као и међународним правима, конвенцијама и уговорима.

    Законом о привременом уређивању начина исплате пензија, усвојеним крајем октобра 2014. године умањена су пензијска примања која су већа од 25.000,00 динара.Законом о изменама и допунама Закона о пензијском осигурању, усвојеним крајем децембра 2014. године, њиме је суспендовано априлско и октобарско усклађивање пензија са трошковима живота за све време неороченог важења претходно наведеног закона. И један и други закон нису у складу са Уставом, јер нарушавају члан 20 став 2 који предвиђа да се достигнути ниво људских права, а ту спада и право на пензијско осигурање, не може смањивати. Члан 21 став 3 забрањује дискриминацију, а тужиоцу се примања умањују прогресивно за разлику од запослених у јавном сектору којима се умањују линеарно. Члан 58 став 1 који јемчи мирно уживање имовинских права стечених на основу закона, а такво је и право на пензију. Члан 194 став 5 који одређује да закон не сме бити у супротности са ратификованим међународним уговором, каква је и Европска социјална повеља која у члану 12 тач. 1-3 предвиђа да је држава потписница дужна да свој систем социјалне сигурности, а ту спада и пензијско осигурање, одржава и постепено подиже на виши ниво.

    Законом о привременом уређивању начина исплате пензија повређено је право на подношење правног лека, односно друго правно средство из члана 36 став 2 Устава, јер умањене пензије нису исплаћиване на основу правноснажних решења ПИО фонда (већ директном применом закона), па тужилац није могао употребити ни жалбу у управном поступку ни тужбу у управном спору.

    Стечено право на инвалидску пензију представља имовину тужиоца, па је обуставом исплате повређено право на мирно уживање имовине које је гарантовано у члану 1. Протокола 1. Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (пресуда Европског суда за људска права „Грудић против Србије“ од 17.4.2012. године).

    Како се у конкретном случају ради о облигационо – правном односу према коме је тужени дужан да исплаћује пензију тужиоцу у временским терминима како је то регулисано законом, а тужени је дужан да врши и усклађивање висине пензије према начину и методу који је такође утврђен законом и у том циљу је тужени донео и решење број којим се признаје односно утврђује право на пензију, али због директне примене закона без доношења посебног решења о смањивању пензија тужиоцу је потпуно незаконито смањена пензија па се тако десио начин стицања без основа радњом обогаћеног лица и тужени мора вратити односно накнадити тужиоцу вредност постигнутих користи.
    У чл.214 ЗОО је прописано: „Када се враћа оно што је стечено без основа, морају се вратити плодови и платити затезна камата, и то, ако је стицалац несавестан од дана стицања, а иначе од дана подношења захтева“.
    У конкретном случају очигледно је да је тужени несавестан стицалац те он мора затезну камату платити од дана стицања па до коначне исплате на разлику мање исплаћене пензије тужиоцу од дана доспелости сваког појединачног месечног износа па до коначне исплате

    У ст. 2 чл. 142 Устава Републике Србије предвиђено је да су Судови самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

    Odgovori
  2. 2

    Milan

    Slažem se u potpunosti sa Vašim stavom, vlada je prekršila sve kodekse normalnog jer ovo je klasična krađa imovine.

    Odgovori

Napišite Vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

2017 Izrada Canatlantic, Beograd; Powered By WordPress