Povodom obeležavanja 27. godišnjice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, 23. novembra 2018. godine, u Beogradu je organizovana Međunarodna konferencija “Budućnost sindikata u Srbiji: Mogućnosti, perspektive i reformski pravci“.
Na početku Konferencije, skupu se obratio Max Brandle, novi šef beogradske kancelarije Friedrich Ebert fondacije koji je najavio dalji razvoj saradnje u narednom petogodišnjem periodu.
Predsednik Zoran Stojiljković, osvrnuo se na činjenicu da UGS NEZAVISNOST, od svog nastanka pa do danas deluju u uslovima krize. U takvom okruženju, izgrađena je sindikalna organizacija – jasno opredeljena za poziciju društvene opozicije, sa tendencijom izgradnje i razvoja šireg partnerstva za demokratske promene. Društvene promene za koje se UGS NEZAVISNOST zalažu ne tiču se samo usko sindikalnih pitanja, već obuhvataju i širi kontekst vladavine prava, nezavisnog sudstva i autonomnih medija, odnosno ukupnog demokratskog društvenog dizajna.
Među partnere za kojima UGS NEZAVISNOST aktivno tragaju, on je ubrojio autonomne sindikate, kao i nevladine organizacije i građanske pokrete i inicijative sa ozbiljnim kritičkim angažmanom.
UGS NEZAVISNOST, kao članica Evropske konfederacije sindikata (ETUC) i Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC), otvorili su debatu o trendovima u međunarodnom sindikalnom pokretu i daljim strateškim pravcima sindikalnog delovanja. Tim povodom, gost na Konferenciji bio je Jožef Njemec, specijalni savetnik Evropske konfederacije sindikata koji dolazi iz poljske „Solidarnosti“.
Govoreći o okruženju u kojem danas deluju sindikati u Evropi, Njemec je istakao da se Evropska unija sporo oporavlja od privredne krize, ali i da se sindikati susreću sa brojnim internim problemima, posebno u pogledu pada broja članova koji otvara pitanja reprezentativnosti i legitimiteta sindikalnih organizacija. O negativnom trendu na evropskom nivou možda najslikovitije govori podatak da je ETUC, u poslednjih 20 godina, izgubio 20 miliona članova. Iz ovog razloga, u sklopu priprema za predstojeći Kongres, ETUC razmatra mogućnosti sindikalnog organizovanja onih sektora i grupa radnika koji su, do sada, bili van domašaja sindikata.
Prilikom analize elemenata za kreiranje nove Strategije ETUC-a, istaknuti su sledeći prioritetni ciljevi:
1) Borba za demokratiju u Evropi;
2) Uticaj na reformu ekonomske realnosti, jer podela dobiti još uvek je na strani kapitala, odnosno profita. U cilju obezbeđivanja „više socijalne Evrope“, nužno je tražiti bolje zarade i kovergenciju Istoka i Zapada, kroz kolektivno pregovaranje kao osnovni instrument;
3) Unapređenje socijalnih prava i standarda, posebno pristupa zdravstvenim uslugama i sistemu obrazovanja, u cilju vraćanja na temelje evropskih integracija;
4) Industrijska politika i ulaganje u otvaranje novih radnih mesta u Evropi, kao ključni aspekt ekonomskog razvoja.
Njemec ističe da, postoji problem sa kvalitetom rada koji se, sve češće, odvija u pekarnim uslovima. Zbog toga je važno da se sindikati na evropskom tlu zalažu za približavanje zarada i izgradnju partnerstva u svetu rada. Ključne partnere sindikatima, u ovom smislu, predstavlja svet biznisa kod kojeg postoji svest o tome da samo povećanje zarada vodi ekonomskom rastu i adekvatnoj socijalnoj politici.
Evropska konfederacija sindikata posvećena je, takođe, i uslovima na radu, kao i definisanju samozaposlenih na online platformama kao radnika, u cilju ograničavanja nelojalne konkurencije. Ovo, faktički, znači da će sindikati moći da zastupaju i ovu grupu na tržištu rada.
Biće neophodno dalje jačanje međunarodnih sindikalnih struktura, kako bi sindikalni pokret bio u stanju da odgovori na izazove globalne ekonomije koji dolaze putem multinacionalnih kompanija. Moguće je, u okviru Evropskih socijalnih stubova, izraditi Platformu rada, za šta bi sindikati na tlu Evrope trebalo da se zalažu. Iznalaženje nadnacionalnih rešenja biće potrebno i u suočavanju sa izazovima koje donose migracije i mobilni radnici.
U drugom delu Konferencije, Srećko Mihajlović izneo je najnovije nalaze istraživanja o radnim pravima u Srbiji koje je sproveo Centar za sindikalizam, tokom prve polovine ove godine, na uzorku od 2500 ispitanika. U svom izlaganju, on je izneo nekoliko zabrinjavajućih podataka: 1) čak 65% ispitanika u Srbiji tvrdi da mora da radi za bilo koju nadoknadu i pod bilo kojim uslovima, što predstavlja formu prisilnog, iznuđenog rada, 2) zavisno od vrste zaposlenosti, između 50% i 61% ispitanika tvrdi da su radna prava poštovana više u socijalizmu nego u kapitalizmu, 3) oko dve trećine radnika tvrdi da vlast zastupa interese kapitalista a ne radnika.
Procenjujući sindikalni identitet, istraživanje je došlo do podatka da jak sindikalni identitet ima svega 18% radnika, dok je sa izrazito slabim sindikalnim identitetom nadpolovična većina (55%).
Poseban izazov sindikalnom organizovanju, pored unutrašnjih slabosti, kao što su: društvena nemoć, pad brojnosti članstva i pad poverenja u sindikate, predstavlja i činjenica da slabljenju sindikata doprinele su i promene u vrednosnom sistemu koje su snažno promovisale individualizam, te potisnule osećaj pripadnosti zajednici ili kolektivu i princip solidarnosti.
Profesor Vukašin Pavlović, predsednik Saveta UGS NEZAVISNOST, ukazao je na autoritarnu prirodu aktuelnog poretka u Srbiju koja se najbolje reflektuje u činjenici da se polje ljudskih prava neprestalno širi, dok se u praksi, odnosno realizaciji, ljudska prava ograničavaju iz dana u dan. Najveći pad u primeni ljudskih prava odigrava se u oblasti rada, a za prevazilaženje ovakvog stanja neophodno je prava radnika povezati sa vladavinom prava u društvu. Budući da delatnost sindikata ima bitnu političku dimenziju, programska orijentacija sindikata mora da sadrži i širi društveni stav i javno reagovanje na aktuelne društvene probleme. Obavezujući se na širi društveni angažman, sindikati će biti u mogućnosti da privuku i širu društvenu podršku koja prevazilazi okvire samog sindikalnog članstva, smatra Pavlović.
U zaključnom delu Konferencije, predsednik UGS NEZAVISNOST, Zoran Stojiljković, je konstatovao da UGS NEZAVISNOST moraju graditi politiku i praksu koji će obuhvatiti više elemenata: kritičan odnos prema kapitalizmu, servisne usluge za članstvo, pregovarački potencijal u uslovima konfliktnog socijalnog partnerstva i jasan identitet. Za njegovu primenu, neophodno je izgraditi saradnju sa sindikalnim organizacijama koje imaju kredibilitet, na osnovu opredeljenih kriterijuma za saradnju. U tom smislu, iskazivanje elementarne solidarnosti nije upitno, ali za operativnu saradnju UGS NEZAVISNOST će imati minimalne pretpostavke, kao što su: samostalno i nezavisno donošenje odluka na sopstvenim organima, te odsustvo diskutabilnih prihoda od poslodavaca ili države.
Stojiljković se, takođe, osvrnuo i na potrebu organizacionog unapređenja regionalne mreže UGS NEZAVISNOST koja bi doprinela boljoj koordinaciji sindikalnih aktivista iz različitih privrenih delatnosti.
U otvorenoj debati, članovi UGS NEZAVISNOST su otvorili još niz pitanja, kao što su: rašireni strah od sindikalizma, problem nekritičkog davanja subvencija stranim investitorima, problem nedostajuće solidarnosti, kao i problem pada poverenja u sindikate zbog sporog prilagođavanja promenama. Traganje za odgovorima na ove probleme treba da doprinese kreiranju nove strategije delovanja UGS NEZAVISNOST.
Konferenciji “Budućnost sindikata u Srbiji: Mogućnosti, perspektive i reformski pravci“ i proslavi 27. rođendana organizacije, prisustvovali su brojni prijatelji Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ koji su pozdravili sindikalne partnere i poželeli im uspeh u daljem radu.
