- april 2021. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar
Pre desetak godina subvencije stranim investitorima iznosile su najviše 5.000 evra po radnom mestu, a sada prelaze neverovatnih 50.000 evra. Veoma su retki investitori koji nisu politički povezani sa vlastima a visokim subvencijama se kupuju birači koji se zapošljavaju, izjavio je Zlatko Minić iz organizacije Transparetnost Srbija u razgovoru za portal UGS Nezavisnost
Gde se krade, tu bogatstva nema. Srbija je na globalnoj listi indeksa percepcije korupcije svrstana na 94. mesto, od 180 zemalja, što ukazuje da se u našoj zemlji skoro nijedan posao ne može zaključiti i obaviti bez koruptivnih kombinacija s predstavnicima vlasti. Pod korupcijom se uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja radi sticanja lične koristi uz sukobe interesa i nepotizam. S obzirom na poziciju koju ima na globalnoj listi, procenjuje se da je godišnja vrednost korupcije u Srbiji oko pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Delatnosti i poslovi koji su najpodložniji korupciji su infrastrukturni projekti, javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za političke kampanje… Korupcija u svakom društvu proizvodi posledice koje negativno utiču na njegov celokupan razvoj i nepoštovanje zakonitosti.
Zlatko Minić, član Upravnog odbora Transparentnosti Srbija u intervjuu za portal UGS Nezavisnost objašanjav da gde god nema konkurencije i gde se skrivaju ugovori, praktično se omogućava korupcija.
Naš sagovornik smatra da vlast u Srbiji počiva na koruptivnoj piramidi koja opstaje na arčenju javnih resursa i nekontrolisanom trošenju novca poreskih obveznika.
Zašto je u Srbiji neefikasna borba protiv sistemske korupcije?
– Najlakši odgovor na to pitanje bi bio da nema političke volje, međutim pored toga potrebni su odgovarajući propisi i mehanizmi koji bi omogućili otkrivanje korupcije, kao i represivni (policija i tužilaštvo) i nezavisni sudski organi koji bi procesuirali slučajeve korupcije. Jasno je da ti uslovi nisu ispunjeni i u tome leži odgovor na pitanje zašto nema sistemske borbe protiv korupcije.
Kod kojih poslova je visoka korupcija najprisutnija?
– Visoka korupcija je prisutna tamo gde postoji mali rizik za njeno otkrivanje i kažnjavanje i gde postoji mogućnost za ostvarivanje velikog profita. To su poslovi gde se radi s novcem poreskih obveznika, kao što su infrastrukturni projekti ili velike nabavke i gde ima manje transparentnosti i konkurencije.
Da li možete da navedete na koji način vlast omogućava korupciju?
– Kada nema konkurencije, praktično se omogućava korupcija. Korupcija se svesno skriva i kada vlast uvede sistem da se ne objavljuju dokumenta o sklopljenim poslovnim aranžmanima. Na taj način predstavnici vlasti mogu da sklapaju ugovore koji su nepovoljni po javni interes, u kojima će se oni korupcijski ugraditi, a građani neće saznati kako se i zašto troši njihov novac. U takvim slučajevima, koji ostavljaju snažnu sumnju na postojanje korupcije, ali kada policija i tužilaštvo ne otvaraju istrage, ne možemo prstom sa sigurnošću da ukažemo na postojanje korupcije.
Kod nas je postala stalna praksa da država sve poslove sklapa ili po međudržavnim ugovorima ili po direktnim sporazumima kako bi se izbegla primena antikorupcijskih mehanizama iz domaćih propisa i kako bi se izbeglo objavljivanje ugovora, uz objašnjenje da na tome insistira strani partner.
Uliva li sumnju i netransparentna nabavka medicinske opreme u vreme pandemije?
– Svakako. Sve što je tajno podstiče sumnju na korupciju. Umesto što se svađa s ljudima koji s pravom postavljaju pitanja o troškovima nabavke medicinske opreme, vlast bi trebala da objavi sva dokumenta. Ogroman novac je potrošen na nabavku respiratora, lekova, vakcina i drugih neophodnih medicinskih stvari, a sve te nabavke su proglašene državnom tajnom.
Zbog čega su te nabavke proglašene tajnom?
– Ne postoji nijedan razlog da se ne saopšti koliko su do sada ukupno plaćene sve nabavljene vakcine ili respiratori. Kada su se nabavljali respiratori, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je promivisao čak i princip nabavke na crno, što je nedopustivo. Vučić nam je nedavno saopštio da je 2.200 respiratora plaćano između 18.000 i 50.000 evra po komadu, što ostavlja raspon od 40 do 100 miliona evra?!
U tom kontekstu, kakav je odnos vlasti prema novcu poreskih obveznika?
– Više me brine odnos poreskih obveznika prema sopstvenom novcu. Mislim da kod većine građana vlada nezainteresovanost na koji način vlast upravlja njihovim novcem. Dobro je što je nabavljena veća količina vakcina, ali mora da se zna koliko je to plaćeno, barem zbirni iznos. Dobro je što se grade autoputevi, ali mora da se objasni zbog čega se radi bez javnog konkursa, a cena jednog kilometra autoputa je sada 12-16 miliona evra, umesto pet-šest miliona evra koliko je bila pre sedam-osam godina. Na žalost, veoma mali broj građana i medija insistira na objašnjenjima zbog čega su investicije preskupe. Zato ne čudi što se vlast bahato odnosi prema novcu poreskih obveznika.
Da li su preskupe investicije razlog što se skoro svi veći državni poslovi, koji se finansiraju iz budžeta, proglašavaju državnom tajnom a informacije i dokumenta ne saopštavaju bez obzira na Zakon o dostupnosti informacija?
– Izgleda da je vlast uzela onaj princip da se ne sme snižavati dosegnuti nivo ljudskih prava, i karikirala ga pa se jednom dostignuti nivo netransparentnosti i zatvorenosti ne sme umanjivati. Čak i poslovi koji se ne mogu povezati sa korupcijom postaju tajna, samo da se ne bi narušio taj princip skrivanja dokumenata i informacija.
Na globalnoj listi indeksa percepcije korupcije Srbija se nalazi na 94. mestu od 180 zemalja. Šta to znači?
– Globalni indeks percepcije korupcije je agregatni indeks koji se formira na osnovu više istraživanja svetskih finansijskih institucija i koji uglavnom ukazuje na stav poslovnog sveta i potencijalnih investitora šta se može očekivati u Srbiji. Loša pozicija na toj listi, nekome ko želi da investira, ukazuje šta može da očekuje u našoj zemlji sa stanovišta korupcije ako krene u interakciju s državnim organima. Loša pozicija ukazuje da će ovde moći da se investira špekulativni kapital ili da ćete moći da investirate ukoliko ostvarite odgovarajuće političke veze koje će onemogućiti smetnje sa strane.
Kako se loša pozicija na toj listi odražava na dolazak stranih investitora?
– Zbog plasmana Srbije na lošem 94. mestu, potrebno je sve više energije i novca da bi se investicije privukle. To se najbolje vidi po ogromnim subvencijama koje Vlada Srbije daje stranim investitorima. Te subvencije su pre desetak godina iznosile najviše do 5.000 evra po radnom mestu, a sada prelaze neverovatnih 50.000 evra za jedno radno mesto. Mi imamo veoma mali broj stranih investitora koji su došli bez velikih subvencija i čiji se vlasnici nisu politički povezali sa predstavnicima vlasti. Tim visokim subvencijama za radna mesta se zapravo kupuju birači koji se zapošljavaju.
Ko ih kupuje, kako je to moguće?
– Imali smo priliku da na televiziji čujemo od Dragana Markovića Palme da oni šalju ljude kod stranih investitora da im daju posao. To smo čuli i od jednog bivšeg funkcionera SNS u Nišu da su stranim investitorima slali spiskove s imenima svojih aktivista da ih zaposle. Dakle, u pitanju je zatvoren krug, vi se prvo zadužite, pa stranom investitoru date ogromnu subvenciju i na kraju pošaljete svoje stranačke ljude da se zaposle. Najčešće se radi o poslovima za koje nije potrebno obrazovanje i znanje, a stranim investitorima je svejedno da li će primiti nekoga s biroa rada ili nekoga koga im je poslao SNS.
Kako ocenjujete nedavnu izjavu predsednika Višeg suda u Beogradu da u tom sudu ne postoji nijedan predmet koji se odnosi na visoku korupciju?
– Još je veći problem što se već na prvom koraku, kada MUP nešto istražuje, pod korupcijom podvode mnogi slučajevi koji zapravo nemaju veze s korupcijom. Tako se razne poreske utaje vode zvanično kao korupcija, što je nepojmljivo. Setimo se slučaja Miroslava Miškovića, čije je hapšenje predstavljeno kao simbol borbe protiv korupcije, a on je bio optužen za podsticanje na poresku utaju. U Srbiji još nije započela borba protiv visoke, odnosno sistemske korupcije.
Evropski parlament i Evropska komisija su u više navrata upozoravali da bez borbe protiv korupcije Srbija ne može biti na evropskom putu. Zašto se ta upozorenja već godinama ignorišu?
– Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji su godinama u prvom planu bili spoljno-politički položaj Srbije u odnosu prema Rusiji i Kini, i kosovsko pitanje, a korupcija je nekako stajala po strani. Međutim, u poslednje vreme problemi vezani za korupciju postaju vidljiviji, s obzirom na to da Brisel sve više otvara to pitanje u nameri da podstakne vlast u Srbiji da započne borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ipak, vlast i dalje negira da u evrointegracijama postoji problem zbog korupcije.
– Na žalost, tako je. S obzirom na reakcije u Beogradu, može se očekivati da će vlast doneti neku rezoluciju kojom će odbaciti upozorenja i preporuke Evropskog parlamenta.
Kad imamo u vidu sve te činjenice, da li i u kojoj meri se može konstatovati da ova vlast zapravo počiva na korupciji?
– Ova vlast počiva na jednoj piramidi gde se velikom broju onih koji je podržavaju čine usluge. To je koruptivni mehanizam koji zadovoljava razne potrebe glasača i članova partija na vlasti, kroz obezbeđene zaposlenja, diploma ili nekih drugih prinadležnosti. Međutim, što više idemo prema vrhu piramide, naići ćemo na sve manji broj ljudi, a sve veći obim poslova i novca.
Kako opstaje ta piramida, troškovi su veliki?
– Ta piramida opstaje na arčenju javnih resursa i tome najvećim delom doprinose ogromna zaduženja. Trenutni javni dug je veći od 28 milijardi evra. Održavanje stabilnosti ove piramide je moguće samo kroz koruptivne poslove, tako da je koruptivna margina kod svih infrastrukturnih projekata i javnih nabavki nesumnjivo velika, znatno veća od 20-30 odsto, i služi za zadovoljenje osoba na kojima piramida počiva, ali i za bogaćenje onih na vrhu.
Kako reagujete kad vidite da jedna ministarka plaća kafanski ceh od 16.000 evra, druga nosi toaletu od 20.000 evra, treći ministar vozi automobil od 100.000 evra, četvrtom tetka iz Kanade šalje 200.000 evra za kupovinu stana…?
– Ne čudi što državni organi nisu proveravali poreklo novca tim ministrima, ali ogavno je što se ne poštuje ni moralni aspekt u kontekstu politike. Vi kao ministar rada i socijalne politike, u državi u kojoj je ogroman broj građana siromašan, ne možete sebi dozvoliti da se ponašate kao plejboj. Prosto je neverovatno da neko kome je posao da obilazi ustanove socijalne zaštite i da priča kako se u Srbiji teško živi, može da dozvoli sebi da plaća kafanske cehove od više hiljada evra.
Pa čak i kada bi kao ministar otišao na putovanje u neke bogate emirate ili sultanate i da ga tamo časte nekim bogatim ručkom ili večerom, bilo bi to neprihvatljivo sa stanovišta zdravog pogleda na učešće u politici, a kamoli da se bahati u sopstvenoj zemlji.
Kako ocenjujete učinak antikorupcijskih tela, kao što su Savet za borbu protiv korupcije i Agencija za borbu protiv korupcije?
– Vlada Srbije ne samo da već duže vreme ignoriše rad Saveta za borbu protiv korupcije, nego je sada počela i da ga guši neprihvatanjem predloga za članove koji dolaze iz samog Saveta, i imenovanjem u Savet nametnutih članova. Savet je u proteklih 20 godina postigao značajne rezultate u borbi protiv korupcije, ali sada imam utisak da se sprema njegovo gašenje. S druge strane, kod Agencije za borbu protiv korupcije se ne vidi zainteresovanost da uradi više od formalnog ispunjavanja nekih propisanih obaveza.
Možete li da navedete pet sumnjivih afera na koje država, odnosno tužilaštvo, nisu reagovali, a morali su?
– Naš najveći problem je što javnost ne vidi papire, dokumente, kao osnov koji može da ukaže da je u nekom poslu bilo korupcije. Kada papiri “procure”, kao u slučaju Krušik, jasno je da mora da se sprovede istraga. Mnogo je slučajeva koji izazivaju sumnju. Ostalo je nerazjašnjeno zbog je čega je uopšte data koncesija na aerodrom “Nikola Tesla”. Svi radovi na izgradnji putne mreže, gde je cena po kilometru višestruko rasla, rađeni su i rade se bez konkurencije. Sumnjiv je i proračun cene gondole u Beogradu u odnosu na cenu gondole na Zlatiboru. Zašto je fontana na Slaviji deset puta preplaćena? Zašto je spomenik Stefanu Nemanji jedini spomenik na svetu čija je cena tajna? Svi ovi i još bezbroj drugih primera bude sumnju na korupciju i, praktično, pozivaju na reakciju istražnih organa.
Velimir Perović
