Dragana Jovanović: Vlast marginalizuje posledice zagađenja vazduha

9. maj 2021.  Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost  Foto: N1, RTS, IN48 

Ako se u najskorijem roku ne preduzmu mere kako bi se drastično smanjilo zagađenje vazduha, Srbija će ostati na prvom mestu u Evropi i među prvih 10 zemalja u svetu po smrtnosti od aerozagađenja, upozorava pulmolog i onkolog prof. dr Dragana Jovanović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

Jovanović je u intervjuu za naš portal podsetila da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi, 175 na 100.000 stanovnika, dok je npr. na Islandu 37, a u Irskoj 41. 

„Već dugo živimo u zemlji mimikrije, gde vlast svaki pokušaj obelodanjenja istine kažnjava ili uspešno demagoški marginalizuje“, ocenjuje dr Jovanović.

Ona objašnjava da je nemoguće izbeći pogubne efekte aerozagađenja po zdravlje ljudi, jer se ne mogu nositi maske bez prestanka.

U Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre oko 12.200 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego, na primer, u skandinavskim zemljama. 

Stanovništvo u Srbiji je s pravom prilično uznemireno zbog zagađenosti životne sredine, ali (ne)odgovorni predstavnici vlasti poručuju da su ekološki problem izbili u prvi plan zbog skoka životnog standarda. 

Profesorka Jovanović ukazuje da se dve srpske termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), nalaze među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje u Evropi. 

Pored dugogodišnjeg ukazivanja na posledice po zdravlje zbog najvećeg aerozagađenja na svetu, doktorka Jovanović je nedavno objavila i knjigu „Kovid-19 Odabrani aspekti“, u kojoj ukazuje na moguće posledice nakon preležane infekcije. 

Koje su posledice po zdravlje udisanja zagađenog vazduha u Srbiji?

– Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su čvrste čestice poput PM2.5 i PM10, zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. Proizvodnja energije iz uglja najviše doprinosi lošem kvalitetu vazduha u Srbiji, jer termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine čvrstih, suspendovanih čestica PM, sumpor-dioksida i azotnih oksida – pri čemu sumporni i azotni oksidi značajno doprinose formiranju PM2.5 čestica, ozona kao i kiselih kiša od sumpornih jedinjenja, a emituju i teške metale poput žive, i trajne organske zagađivače. 

Analiza objavljena u decembru 2019 (izvor: Global Alliance on Health and Pollution 2019) ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi, 175/100.000 stanovnika, dok je npr. na Islandu 37, a u Irskoj 41. 

Zbog čega čestice PM10 i PM2.5 mogu biti pogubne po naša pluća?

– Efekti zagađenja vazduha po zdravlje su dobro dokumentovani. Najveću štetu zdravlju čini čestično zagađenje, tj. čestica PM10 (promera 10 mikrometara ili manje) i PM2,5 čestica (promera 2,5 mikrometara ili manje). Zbog toga što su toliko sitne, kada se udahnu, te čestice dolaze do najsitnijih delova pluća, do plućnih kesica – alveola, i ne samo da njih oštećuju već i prelaze u krv tj. dospevaju direktno u naš krvotok putem kojeg idu dalje u srčani mišić i druge organe. Stoga mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, mogu izazvati i neke tipove demencije, oštećenja mnogih organa, vodeći i razvoju teških malignih i raznih drugih oboljenja.

Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje su najviše uočljivi upravo kad su u pitanju disajni organi, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom. 

Među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema, za čiji nastanak ili/i komplikacije je značajnan uticaj aerozagađenja, jeste oštećenje srčane autonomne funkcije sa značajnim poremećajima srčanog ritma, angina pektoris, infarkt srca, povećan krvni pritisak, znatno češća i gora arterioskleroza, povećana cerebrovaskularna ishemija i sklonost šlogu sa svim posledicama po mentalno stanje ljudi. 

U vazduhu se nalaze i teški metali, poput olova i žive.

– Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale poput žive i olova koji se emituju u atmosferu, ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju u sastavu kiša. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljude, a posebno za decu; njihovi efekti kod odraslih su različite upale nervog tkiva, fenomen oksidativnog stresa za nervne ćelije, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolja, psihička uznemirenost, depresija, poremećaj spavanja, moždani udar, demencije poput Alchajmerove bolesti, Parkinsonova bolest…

Koje su najrizičnije grupe stanovništva kada su u pitanju oboljevanja zbog udisanja zagađenog vazduha?

– Posebno su aerozagađenjem pogođene osetljive i vulnerabilne grupe, gde spadaju deca, ali i trudnice, starije osobe i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih bolesti poput kardiovaskularnih. Posebna zabrinutost po zdravlje dece proizlazi iz velikih emisija žive iz termoelektrana na ugalj.

Unazad već desetak godina postoje sve veći dokazi da se zagađenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa. Deca mogu biti značajno ugrožena još pre rođenja zbog oštećenja aerozagađenjem reproduktivnih sposobnosti roditelja (ugrožen kvalitet sperme, fragmentacija naslednog materijala DNK), što može biti vidljivo po rađanju: mala težina pri rađanju, prevremeno rađanje sa svim poznatim rizicima i posledicama. 

Koliko izlaganje zagađenju vazduha kod dece doprinosi porastu novih slučajeve astme?

– Istraživanja su dokazala pogubne posledice i po odojčad i decu, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća ometen, smanjen, u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja; studije su dokazale da se normalan rad pluća tj. kapaciteti pluća poboljšavaju kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršavaju kada se deca premeste na područja sa većim zagađenjem vazduha. Ovakvi negativni uticaji aerozagađenja na normalan razvoj pluća u dece predstavljaju dodatan faktor rizika za češći razvoj plućnih bolesti u detinjstvu poput astme, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Izlaganje zagađenju vazduha kod dece značajno doprinosi ne samo većem porastu novih slučajeve astme, već i izrazitom pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju sa većim oštećenjima pluća. 

Posebno izlaganje olovu ili živi u detinjstvu dovodi do različitih teških neurorazvojnih poremećaja, sniženog kognitivnog funkcionisanja, oštećenja govornih sposobnosti i tečnosti govora, agresivnosti, depresije, poremećaja spavanja, ali i trajnog toksičnog oštećenja većine organa sa značajnim posledicama u smislu oboljevanja i ranijeg umiranja.

Kako izbeći oboljevanje zbog zagađenog vazduha, ako znamo da su, na primer, Beograd, Smederevo, Bor, Kosjerić, Užice, Niš, Čačak, Kragujevac, Novi Pazar,  Valjevo… među najzagađenijim gradovima u Evropi već godinama unazad?  

– Ovde treba naglasiti da od čestica aerozagađenja mogu da štite samo prave nano maske. Nažalost, nemoguće je izbeći pogubne efekte aerozagađenja po zdravlje ljudi, jer se ne mogu nositi maske bez prestanka i svuda. U svrhe smanjenja izlaganju zagađenom vazduhu, koriste se posebni aparati za prečišćavanje vazduha, koji međutim nisu dostupni mnogim domaćinstvima. 

Jedino pravo rešenje je u koracima koje mora vlast da preduzme da bi se smanjilo zagađenje, kao što su to druge zemlje davno uradile. 

Šta se može očekivati, kada je u pitanju zdravlje stanovništva, ako se u najskorijem roku ne preduzmu mere drastičnog smanjenja zagađenja vazduha?

– Da i dalje ostanemo na prvom mestu u Evropi i među prvih 10 zemalja u svetu po smrtnosti od aerozagađenja, gde nikakve populističke floskule ne pomažu. Nažalost,  stalno se pokušava marginalizacija ovog ogromnog nerešavanog problema. 

Srećom, naš problem aerozagađenja je od posebnog interesa i za Evropsku uniju, dobrim delom jer su i nekoliko zemalja EU ugrožene širenjem aerozagađenja iz naših prostora. Dokaz vitalnog značaja ovog problema jeste i da je EU upravo namenila oko četri milijarde evra pomoći Srbiji za aktivnosti sa ciljem smanjenja emisije zagađivača vazduha kao jedan od prioriteta.

Kako ocenjujete odnos nadležnih državnih institucija, pre svega Vlade Srbije i Ministarstva za zaštitu životne sredine, prema pitanju zagađenosti vazduha u Srbiji?

– Već dugo živimo u zemlji mimikrije, gde je neophodno dokazivati nevinost, a ne krivicu, pa se tako svaki pokušaj obelodanjenja istine kažnjava ili uspešno demagoški marginalizuje. Mislim da su i nedavne izjave čelnika naše zemlje takođe jedan u nizu pokušaja da se neke neosporne činjenice zaobiđu i njihov značaj minimizira. U tom smislu evo nekih od činjenica, koje je neophodno znati jer se ne tiču samo nas lično već i naše dece, potomstva.

Analiza objavljena u decembru 2019. ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi, 175/100.000 stanovnika. Srbija je među prvih deset zemalja u svetu po smrtnosti ljudske populacije kao posledice aerozagađenja:

Projekciona mapa (Flourish team), gde je najtamnija nijansa plave maksimalna vrednost od 175/100.000 umrlih u Srbiji; tabele 10 zemalja sa najvećom smrtnošću zbog aerozagađenja u svetu i u Evropi . (Izvor: Global Alliance on Health and Pollution. POLLUTION AND HEALTH METRICS – Global, Regional, and Country Analysis. December 2019)

Sagorevanje uglja je dominantan oblik proizvodnje energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, sa teškim zdravstvenim posledicama – 16 zastarelih elektrana na ugalj u regionu (proizvode samo 8GW energije) emituje zagađenje kao 250 elektrana na ugalj u čitavoj Evropskoj uniji (proizvode 156GW električne energije). Ovih 16 elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više čestica PM nego elektrane u EU, pa je tako emisija sumpor-dioksida tih 16 elektrana 720.000 tona godišnje, dok svih 250 elektrana u EU emituju 618.000 tona godišnje 

(izvor: Chronic coal pollution – EU action on the Western Balkans will improve health and economies across Europe, 2019.) 

Srbija je najviše pogođena domaćim zagađenjem.

– Dve srpske termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), nalaze se među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje u Evropi. Podaci pokazuju da zagađenje koje dolazi iz elektrana Nikola Tesla i Kostolac uzrokuje 1.940 preranih smrti u EU, Zapadnom Balkanu i šire, 4.000 slučajeva bronhitisa kod dece, 1.000 slučajeva bronhitisa kod odraslih, 1.500 bolničkih prijema pacijenata zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, i godišnje zdravstvene troškove do 4,4 milijarde evra (izvor: HEAL 2020, Chronic Coal Pollution Serbia – Making the case for health promoting investments for zero pollution in Serbia, HEAL 2020).

Zašto se u Srbiji ne preduzimaju mere za smanjenje aerozagađenosti?

– Još 1. januara 2018. na snagu je stupila nova evropska direktiva o kontroli zagađenja (Directive 2001/80/EC of the European Parliament of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants, The Industrial Emissions Directive, European Commission). Prema toj direktivi i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, bile su dužne da počnu smanjivanje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i da usaglase nacionalne zakone i pravila sa zakonima EU, uključujući i određivanje privremenih „plafona“ vrednosti emisija za 2018. i 2019. 

Nacionalni Plan za smanjenje emisija (NERP) Ministarstva zaštite životne sredine iz decembra 2017. godine postavio je za cilj da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i čvrstih čestica PM iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (Nikola Tesla, Kostolac, Novi Sad, Kolubara, Pančevo), kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti emisija koje su propisane pomenutom direktivom. 

Međutim, umesto da se preduzimaju odgovarajuće aktivnosti u cilju smanjenja aerozagađenja i ispunjenja ovih ciljeva, pokušalo se nedavno da se podignu granice dozvoljenog aerozagađenja, tako da bi se prikazalo da nema tolikog prekomernog aerozagađenja, pa je, kao što je to poznato, direktor Agencije za zaštitu zivotne sredine zbog nepristajanja na ovo bio dobio otkaz. 

Kakav je odnos Evropske unije prema aerozagađenju u Srbiji?

– Srećom, naš problem aerozagađenja je od posebnog interesa i za EU, dobrim delom jer su i nekoliko zemalja EU ugrožene širenjem aerozagađenja iz naših prostora. Dokaz vitalnog značaja ovog problema jeste i da je EU upravo namenila oko četri milijarde eura pomoći Srbiji za aktivnosti sa ciljem smanjenja emisije zagađivača vazduha kao jedan od prioriteta.

Osim aerozagađenja, zdravlje ljudi je ugroženo i zbog koronavirusa. Autorka ste knjige „Kovid-19 Odabrani aspekti“, pa nam kažite koje su u ovom trenutku poznate posledice preležanog COVID-19?

– Dosadašnje iskustvo ukazuje na to da se kod značajnog broja pacijenata održavaju dugotrajne tegobe, dugotrajni simptomi nakon preležanog COVID-19, po većini podataka između 40 i 50 odsto, međutim kod obolelih koji su morali da se hospitalno leče taj procenat je značajno veći, ide i do 90 odsto. Danas je sve veći broj istraživanja koja prospektivno prate stanje pacijenata nakon preležane COVID-19 infekcije, s obzirom na sve više podataka o dugoročnim posledicama kod pojedinih osoba. 

Šta podrazumeva “dugotrajni” kovid?

– Termin dugotrajni kovid (engl. ‘long COVID’) obično se koristi da bi se opisali simptomi i znaci koji se održavaju ili se razvijaju nakon akutne faze bolesti COVID-19 od četiri nedelje, u narednim mesecima, tj. obuhvata oba, i perzistirajući simptomatski COVID- 19 i post COVID-19 sindrom sa razvojem jednog ili više simptoma nakon 12 nedelja ili duže od početka infekcije. Međutim, nedavne analize pokazuju da je podosta pacijenata koji nemaju simptome, ali imaju objektivno utvrđena funkcijska oštećenja pre svega pluća, ali i drugih organa u mesecima nakon preležanog kovida. Ovaj aspekt predstavlja sada novi značajan problem.

Koje komplikacije mogu biti opasne po život?

– Najvažnije komplikacije koje mogu biti i opasne po život su ozbiljna fibroza pluća (ožiljavanje) i tromboze koje mogu izazvati plućnu emboliju ili trombe u krvnim sudovima mozga. Treba, ipak, naglasiti da se najveći broj pacijenata srećom lepo oporavi, a komplikacije se dešavaju u manjem procentu slučajeva, iako još uvek nema dovoljno preciznih, pouzdanih podataka. 

Sa kojim tegobama se pacijenti najčešće susreću nakon preležanog COVID-19?

– Među najčešće dugotrajne tegobe preležanog COVID-19 ubrajaju su: otežano disanje – dispneja (prosečno između 40 i 50 odsto oporavljenih), kašalj (oko 15-20%), slabost – malaksalost (preko 50%), bolovi u misićima i zglobovima, i gubitak kondicije. Pored ovih, relativno česte dugotrajne tegobe preležanog COVID-19 koje se odnose upravo na naše disajne organe su bolovi u grudima (osećaj pečenja i pritiska), poremećaj regulacije telesne temperature, poremećaj srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzanog pulsa pri mirovanju i različitih neuroloških tegoba (poremećaj pamćenja vrtoglavica, glavobolja, gubitak čula mirisa i ukusa), i psiholoških problema (post-traumatski stresni poremećaj, anksioznost, depresija). 

Najozbiljnije dugotrajne komplikacije su srećom ređe, ali zahvataju razne organe. Ne treba nikako zanemariti ni značajne psihološke simptome, jer se neretko kod nekih, i to u značajnom procentu od oko 20 odsto, javlja depresija. 

Koje su dogoročne posledice nakon preležanog COVID-19 kod bolesnika koji su imali teško oštećenje pluća?

– Nedavno su objavljeni rezultati važnog britanskog istraživanja upravo na temu “dugotrajnog COVID-a” na blizu 400 teško obolelih sa masivnim promenama u plućima, po izlasku iz bolnice. Oko trećina je bila bez pridruženih bolesti koje su same po sebi rizik za teži oblik kovida. Praćeni su prosečno oko dva meseca po otpustu. 

Šta su praćenja pokazala? 

– Više od polovine pacijenata je imalo konstantan nedostatak vazduha, trećina hroničan kašalj i više od dve trećine umor. Oko 15 odsto je imalo depresiju. Ovako veliki procenat pacijenata sa dugotrajnim simptomima po izlasku iz bolnice ukazuje na veličinu ovog problema. Treba naglasiti da je velika većina pacijenata ocenila svoje celokupno stanje zdravlja posle dva meseca oporavka kao nepotpuno, naročito oni koji imaju neku hroničnu bolest. Tegobe sa nepodnošenjem ranijih napora, dakle, kod nekih traju značajno duže od dva meseca, po novijim podacima i do osam meseci. Logično, i promene na snimku pluća pratile su navedene simptome i poremećaje, pa je tako oko 40 odsto njih i dalje imalo promene na snimku pluća, s tim što su se u 9 odsto slučajeva one pogoršavale vremenom. Srećom, kod najvećeg broja pacijenata prati se vremenom potpuno povlačenje promena u plućima, dakle potpuno ozdravljenje.  

Britanska grupa autora predlaže sledeća dva algoritma respiratornog praćenja pacijenata koji su preboleli kovid, s ciljem da upravo jasno strukturirane smernice omoguće adekvatnim koracima praćenja manji respiratorni invaliditet i uopšte, bolje prepoznavanje i lečenje dugotrajnog kovida, ali i težih posledica.

http://www.eduk-resp-pali.org/knjiga-covid-19-odabrani-aspekti/:

Koliki je stepen hroničnog oštećenja tkiva pluća posle kovida-19 i kako se taj stepen oštećenja pluća odražava kada je u pitanju udisanje zagađenog vazduha?

– Treba naglasiti, prvo, da ova i ovakva velika aerozagađenja imaju posebnu negativnu ulogu u ovo doba korone. Aerozagađenja mogu uticati na brže širenje zaraze zbog vlaženja maski kada je vlažno vreme kada sumpor-dioksid i azot-oksid sa vodom čine jaka kisela jedinjenja. Pluća osoba koja su izložene aerozagađenju čine te osobe rizičnim grupama i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava za čoveka veoma bitan lokalni imunitet donjih disajnih puteva i pluća. Zbog te narušene lokalne imunske barijere u plućima, osobe izložene aerozagađenju kakvo je često u našoj sredini, imaju značajno veće šanse da obole od COVID-19 kao virusne infekcije, a što je još važnije iz istih razloga veća je mogućnost, verovatnoća da se razviju teži klinički oblici COVID-19, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda. Svakako da će hronična oštećenja očekivano biti gora zbog efekta aerozagađenja, kao i manifestacije i komplikacije tih oštećenja. 

Sve više dece oboleva od virusa COVID-19. Koja deca su sada najugroženija? 

– Deca koja su slabijeg imuniteta, gojazna deca, ona koja već imaju neku hroničnu bolest, a naročito deca sa hroničnim bolestima disajnih organa poput cistične fibroze, bronhiektazija, astme. 

Da li nam i kolika opasnost preti od „brazilskog soja“ koronavirusa, koji je u toj zemlji prilično smrtonosan?

– Da, s obzirom da je ipak nemoguće sprečiti transmisiju virusa jer život nameće da mnogi ljudi moraju da putuju. 

Da li imate saznanja da su u decembru 2019. i januaru 2020. godine na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije umirali pacijenti od upale pluća tada nepoznatog uzroka, a da se kasnije shvatilo da je uzrok najverovatnije bio COVID-19? 

– Neke kolege su pominjale neke nejasne slučajeve teških upala pluća koje su se brzo fatalno završavale, ali zaista tada nije bilo razmišljanja da se radi o COVID-19, bilo je to još uvek daleko od nas. 

Velimir Perović