Veštačka inteligencija će pre povećati nego ugroziti broj radnih mesta: ona će automatizacijom preuzimati neke radne zadatke zaposlenih ali neće potpuno preuzeti njihove uloge, zaključak je novog istraživanja Međunarodne organizacije rada (MOR)
Upotreba veštačke inteligencije (engleski Artificial Intelligence – skraćeno AI) u industriji i vanindustrijskim delatnostima proizvela je strah među radnicima, pre svega u najrazvijenijim zemljama sveta, da će im “superpametne mašine” oduzeti posao i ugroziti egzistenciju.
Reč je o strahu nalik onome s početka industrijske revolucije (kraj 18. i prva polovina 19. veka) kada su manuelni radnici u parnim mašinama prepoznali svog smrtnog neprijatelja. Naravno, ispostavilo se da ni prvobitne mašine, kao ni kasniji benzinski, dizel i elektro motori (Druga industrijska revolucija), nisu zamenile čoveka. Tog ključnog aktera u proizvodnji i uopšte radu nisu mnogo kasnije “otpustili” ni kompjuteri i digitalna tehnologija (Treća industrijska revolucija). Ima li onda razloga za pomenuto strahovanje – da li veštačka inteligencija i robotika (Četvrta industrijska revolucija) prete da “otpuste” radnike i ljude proglase za tehnološki višak?
Veštačka inteligencija i zaposlenost
Neke procene s početka ove godine su da bi čak četvrtinu poslova u SAD i Evropi mogla da preuzme veštačka inteligencija. Investiciona banka Goldman Sachs prognozirala je da bi AI mogla da zameni 300 miliona poslova s punim radnim vremenom. Međutim, u istom izveštaju se napominje da bi to moglo značiti otvaranje novih radnih mesta i mnogo veću produktivnost, što bi za 7% moglo povećati ukupnu godišnju vrednost roba i usluga na globalnom nivou.
Vlada Velike Britanije, na primer, objavila je da želi da promoviše ulaganja u veštačku inteligenciju kako bi podstakla produktivnost u celoj ekonomiji. „Želimo da budemo sigurni da veštačka inteligencija dopunjuje način na koji radimo, a ne da ga ometa – poboljšavajući naše poslove, umesto da ih oduzima“, izjavila je britanska državna sekretarka za nauku i tehnologiju Mišel Donelan. U vladinom izveštaju se navodi da će uticaj AI varirati u različitim sektorima – 46% zadataka u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi da bude automatizovano, dok bi u građevinarstvu to bilo samo 6%, i tek 4% u poslovima održavanja.
IOT. Smart home system application interface. 3d house plan x-ray. Hand touching on tablet screen. Control locks doors and windows over internet of things with tablet application. Security Home System
„Jedino sam siguran da ne postoji način da znamo koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom“, smatra Karl Benedikt Frej menadžer Univerziteta Oksford. On procenjuje da bi neki programi AI, na primer softver ChatGPT (objašnjenje programa u nastavku teksta) koji omogućava ljudima sa prosečnim veštinama pisanja da pišu eseje i članke, posledično mogli da utiču na smanjenje plata novinarima i sličnim zanimanjima. Isti menadžer smatra da bi “u narednih nekoliko godina AI verovatno mogla imati slične efekte na veći broj kreativnih poslova“.
Studija Univerzita u Pensilvaniji navodi da bi kod 80% američke radne snage veštačka inteligencija mogla uticati na najmanje 10% njihovih radnih zadataka. Studija je koristila “izloženost” veštačkoj inteligenciji kao meru. Prema tom merilu, smatra se da je posao izložen veštačkoj inteligenciji ako ona može da smanji za najmanje 50% vreme potrebno za obavljanje tog posla. Prema tom kriterijumu, najviše izloženi poslovi su: matematičari, poreznici, književnici i drugi autori tekstova, web i slični dizajneri, anketari, tumači i prevodioci, stručnjaci za odnose s javnošću, lektori, računovođe i revizori, analitičari vesti, reporteri i novinari, sekretari i razni administrativni saradnici. Nasuprot njima, na dnu spiska izloženosti su radnici u ugostiteljskom sektoru, frizeri, advokati, farmaceuti, električari…
Sasvim suprotna očekivanja – da bi šira primena veštačke inteligencije mogla dovesti do otvarnje novih radnih mesta – naslanjaju se na istraživanje koje pokazuje da 60% današnjih radnika obavlja poslove koji nisu postojali 1940. godine. Druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile nova radna mesta.
Reklo bi se da generalno dominira prognoza da bi masovnija upotreba veštačke inteligencije, poput prethodnog napretka izazavnog informacionim tehnologijama, mogla da smanji zaposlenost – bar u bliskoj budućnosti. S tim što je veoma neizvestan dugoročni uticaj veštačke inteligencije: ”Sva čvrsta predviđanja trebalo bi uzeti sa veoma velikom zadrškom“, ukazuje Torsten Bel, izvršni direktor istraživačkog centra Resolution Foundation. On je za BiBiSi izjavio da „ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je firme integrisati u način na koji rade“. Dodao je da “to ne znači da veštačka inteligencija neće poremetiti način na koji radimo – ali trebalo bi da se fokusiramo i na potencijalne dobitke za životni standard, kao što su produktivnij rad i jeftinije usluge“.
Optimističke prognoze MOR-a
Zaključak nedavno publikovanig istraživanje Međunarodne organizacije rada (MOR) je da će veštačka inteligencija pre povećati nego smanjiti broj radnih mesta: ona će automatizacijom preuzimati neke zadatke zaposlenih ali neće potpuno preuzeti radne uloge.
Istraživanje “Generativna AI i poslovi: Globalna analiza potencijalnih efekata na kvantitet i kvalitet posla”, realizovano je sa ciljem da se procene uticaji veštačke inteligencije na kvantitet i kvalitet poslova. Studija koja je rezultat istraživanja sugeriše da je većina radnih mesta u različitim industrijama samo delimično izložena automatizaciji i da je veća verovatnoća da će ti poslovi biti dopunjeni, a ne zamenjeni najnovijim talasom generativne veštačke inteligencije, kao što je program ChatGPT. Zato najveći uticaj ove tehnologije verovatno neće biti uništavanje radnih mesta, već promene kvaliteta poslova, posebno intenziteta i autonomije rada.
Istraživanjem je ustanovljeno da je činovnički rad najviše tehnološki izložen, pri čemu se skoro četvrtina zadataka smatra visoko izloženim, a više od polovine zadataka srednje izloženim. U drugim grupama zanimanja – uključujući menadžere, profesionalce i tehničare – utvrđeno je da je samo mali deo zadataka visoko izložen, dok približno četvrtina njih ima srednji nivo izloženosti.
Studija, koja je globalnog obima, dokumentuje primetne razlike u efektima veštačke inteligencije na zemlje različitih nivoa razvoja. Tako je 5,5 odsto ukupno zaposlenih u zemljama sa visokim dohotkom potencijalno izloženo efektima tehnološke automatizacije, dok se u zemljama sa niskim dohotkom rizik od automatizacije tiče samo nekih 0,4 odsto zaposlenih. S druge strane, potencijal za povećanje je skoro jednak u svim zemljama, što sugeriše da bi odgovarajućim politikama ovaj novi talas tehnološke transformacije mogao da ponudi značajne koristi za zemlje u razvoju.
Potencijalni efekti generativne veštačke inteligencije verovatno će se značajno razlikovati za muškarce i žene. Potencijalno, više od dva puta bi mogao biti veći udeo ženskog zaposlenja koji je pogođen automatizacijom. Razlog je prevelika zastupljenost žena u službeničkim poslovima, posebno u zemljama sa visokim i srednjim prihodima.
U radu se zaključuje da će socioekonomski uticaji Generativne AI u velikoj meri zavisiti od toga kako se upravlja njenim širenjem. Studija MOR-a zagovara potrebu za kreiranjem politika koje podržavaju urednu, pravednu i konsultativnu tranziciju. To znači da glas radnika, obuka za veštine i adekvatna socijalna zaštita budu ključni za upravljanje tranzicijom.
U suprotnom, postoji rizik da će samo nekoliko, dobro pripremljenih zemalja i učesnika na tržištu imati koristi od novih tehnologija.
Šta je veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija je podoblast računarstva. Jedna od najkraćih i najjednostavnijih definicija veštačke inteligencije je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne“ (Marvin Minski, profesor čuvenog Masačutetskog instituta za tehnologiju u SAD).
Sam pojam veštačka inteligencija nastao je još 1956. u Dartmudu (SAD), na konferenciji eminentnih istraživača koji su se bavili inteligencijom, neuronskom mrežom i teorijom automata. Na tom skupu su formulisane osnove koncepta veštačke inteligencije i trasiran je put za njen dalji razvoj.
Cilj istraživanja veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera) koji računarima omogućavaju da se ponašaju na inteligentan način. Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da inteligentno obavljaju različite zadatke bila je centralna preokupacija računarskih stručnjaka u poslednjih 70 godina. Istraživanja su fokusirana na sledeće komponente inteligencije: učenje, razmišljanje, rešavanje problema, percepciju i upotrebu jezika.
Danas su istraživanja u veštačkoj inteligenciji orijentisana na ekspertske sisteme (računarski programi za rešavanje rešavanje problema na način na koji to rade ljudi eksperti), prevodilačke i slične sisteme zasnovane na prepoznavanju ljudskog govora i pisanog teksta, autonomne agente (autonomni softveri koji na osnovu „osmatranja“ okoline usmeravaju svoju aktivnost na konkretan cilj, na primer internet pretraživač kao što je Google).
Mnogi naučnici su skeptici prema mogućnostima razvijanja istinske veštačke inteligencije pozivajući se na činjenicu da funkcionisanje ljudskog razmišljanja još nije dublje poznato. Zato smatraju da inteligentne računarske programe još dugo neće biti moguće osposobiti da imitiraju veoma složene procese ljudskog razmišljanja.
Digitalno čudo – ChatGPT
ChatGPT je aplikativni softver koji se koristi za različite namene procesiranja prirodnog jezika, počev od automatskog generisanja teksta, preko prevođenja, pa sve do davanja odgovora na postavljena pitanja. Tvorac programa je kompanija OpenAI (San Francisko), svetski poznata istraživačka laboratorija za veštačku inteligenciju. Za vrlo kratko vreme, od pojavljivanja u novembru 2022, ChatGPT je postao veoma popularan digitalni alat širom planete. ChatGPT koristi ogroman fond podataka sa interneta, što ga čini sposobnim da kontekstualno razumeo pitanja, zadatke i zahteve korisnika i pružio relevantne odgovore na različitim jezicima. Pitanje ili zadatak za GPT možete postaviti i na srpskom jeziku, pa čak i ćiriličnim pismom. Doduše, njegova baza podataka seže do septembra 2021, na šta vam sam program ukazuje ukoliko postavite pitanje u vezi podatka novijeg od tog datuma.
Autor ovog teksta pitao je program ChatGPT – da li će veštačka inteligencija zameniti zaposlene ljude?
Integralni odgovor našeg nevidljivog “sagovornika” glasi:
Pitanje je kompleksno i kontroverzno. Postoje različita mišljenja o ovoj temi, i odgovor zavisi od mnogo faktora, uključujući vrstu posla, tehnološki napredak, društvene i ekonomske promene, kao i regulatorne intervencije. Evo nekoliko ključnih aspekata:
- Vrsta posla: Neke vrste poslova su već zamenjene ili značajno automatizovane zahvaljujući AI, kao što su rutinski poslovi u proizvodnji, skladištima, ili čak neki poslovi u medicini i pravu. Međutim, poslovi koji zahtevaju kompleksno donošenje odluka, kreativnost, empatiju i ljudsku interakciju, i dalje su teško zamenjivi.
- Tehnološki napredak: Napredak u oblasti veštačke inteligencije i automatizacije može dovesti do daljeg zamenjivanja poslova koji su ranije bili rezervisani za ljude. Međutim, to takođe može stvoriti nove poslove i zahtevati nove veštine.
- Društvene i ekonomske promene: Uticaj AI na zapošljavanje zavisiće i od društvenih i ekonomskih faktora. Na primer, politike i zakoni mogu uticati na brzinu i način primene AI u različitim industrijama.
- Komplementarni odnos: AI se često koristi kao alat za poboljšanje produktivnosti ljudi u mnogim industrijama. Na primer, lekari mogu koristiti AI za analizu medicinskih podataka i postavljanje tačnijih dijagnoza, ali to ne znači da će potpuno zameniti ulogu lekara.
U suštini, AI će verovatno promeniti način na koji se obavljaju određeni poslovi i zahtevati prilagođavanje radne snage. Međutim, potpuna zamena svih zaposlenih ljudi AI-om je malo verovatna i kompleksna tema koja se razmatra na različite načine u zavisnosti od sektora i regiona. Važno je da se društvo i privreda prilagode ovim promenama i razvijaju politike koje podržavaju obuku i prekvalifikaciju radne snage kako bi se omogućila održiva budućnost rada. (kraj odgovora)
Strah od novih tehnologija
Profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku Kerolin Montrouz je saglasna da tempo tehnoloških inovacija i promena može biti zastrašujući. „Normalno je osećati anksioznost zbog uticaja veštačke inteligencije jer je njena evolucija fluidna, a postoji mnogo nepoznatih faktora primene“, kaže ona. Ipak, koliko god nova tehnologija bila uznemirujuća, ona smatra da radnici ne moraju nužno da osećaju egzistencijalni strah.
“Ljudi imaju moć da donose sopstvene odluke: mogu ili da izaberu da se osećaju anksiozno u vezi sa veštačkom inteligencijom ili da nauče o njoj i koriste je u svoju korist“, naglašava Montrouz i podseća da je kroz istoriju mnogo dobrog proizašlo iz novih faza razvoja: tehnološke promene su uvek bile ključne za napredak društva.
Skot Likens, tehnološki ekspert multinacionane kompanije PWC (PricewaterhouseCoopers) koja spada u globalne lidere za veštačku inteligenciju, ističe da je napredak tehnologije dokazao da ima potencijal da automatizuje ili pojednostavi radne procese, i da ljudi “naoružani” odgovarajućim znanjima i veštinama napreduju uporedo sa tehnološkim apretkom. „
Da bi se osećali manje zabrinuti zbog brzog usvajanja AI, zaposleni treba da se oslone na tehnologiju. Umesto da beže od veštačke inteligencije, zaposleni treba da je prihvate i osposobe se kako bi je koristili i olakšali svoje poslove“.
I Stefanie Koleman, direktorka multinacionalne kompanije za konstalting EY, ukazuje na neraskidivu spregu čoveka sa tehnologijom. Drugim rečima, kombinacija ljudi i robota će uvek morati da postoji: „Ljudi će uvek imati ulogu u poslu obavljajući važan posao koji roboti ne mogu. Takav posao obično zahteva urođene ljudske kvalitete, kao što su izgradnja odnosa, kreativnost i emocionalna inteligencija“.
Svetozar Raković
