Rudnik ili elektrana se mogu zatvoriti preko noći i tako smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali će hiljade ljudi ostati bez posla što znači da takva tranzicija ne bi bila pravedna, upozoreno je u debati u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“
Energetska tranzicija u svetu već traje dok u Srbiji uveliko kasni, pre svega krivicom države koja, uz to, ne pokazuje iskrenu spremnost da se odgovarajuće strategije i politike kreiraju u socijalnom dijalogu kako postepeni prelazak ne “zelene”, obnovljive izvore energije ne bi ‘platili’ samo radnici gubitkom radnih mesta u ugnjenokopima, termoelektranama i srodnim delatnostima.
Ovo je, između ostalog, zaključak završne konferencije u projektu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, održane 1. decembra u beogradskom Medija centru. U realizaciji projekta koji finansira Ambasada Velike Britanije u Srbiji, učestvuju Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”, Beogradska otvorena škola BOŠ, Regulatorni institut za obnovljivu energiju RERI i još šest organizacija civilnog društva.
Svi učesnici u debati ukazali su na neminovnost tranzicije s tim što su neki izneli i ozbiljne kritike na račun dosadašnje netransparetne državne politike uz upozorenja na moguće posledice kao što su kašnjenje u prelasku na zelenu energiju ili nagli i bolni rezovi u energetskom sektoru.
Citirajući Šeron Baron da „nema posla na mrtvoj planeti“, Zoran Ristić je rekao da se UGS “Nezavisnost” uključila u projekat kao društveno odgovorna organizacija koja vodi računa o zdravlju radnika, ali i o životnoj sredini. Istakao je da za Srbiju nije nimalo jednostavan prelazak sa klasičnih na obnovljive izvore energije jer se danas približno 70 odsto struje dobija iz uglja. Podsetio je da Elektroprivreda Srbije zapošljava oko 30.000 radnika i da u pojedinim regionima zemlje egzistencija većine populacije direktno zavisi od eksploatacije uglja.
“Ne sporimo da je tranzicija potrebna i neizbežna, ali nema govora o njenoj pravednosti ukoliko radnici budu žrtve. Naš sindikat insistira da tranzicija mora biti postepena i planirana kako bi se nalazila povoljna rešenja za radnike u sektoru energetike koji će izgubiti radna masta. Imamo veoma gorka iskustva sa svojinskom transformacijom kada su privatizacijom društvenih preduzeća radnici masovno ostajali bez posla”, naglasio je Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost”.
Naveo je Ristić da se “Nezavisnost” bavi temom tranzicije već nekoliko godina, da je kreirala strategiju o svojim aktivnostima u vezi sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju nakon brojnih razgovora sa radnicima, poslodavcima i predstavnicima lokalnih samouprava u Lazarevcu, Zaječaru, Boru i drugim sredinama u kojima su ključni energetski kapaciteti zemlje. Ni na jedan od tih skupova nisu došli predstavnici resornih ministarstava, iako su redovno pozivani, što ukazuje na nedostatak političke volje da se putem socijalnog dijaloga dođe do što pravednijih rešenja tranzicionih izazova.
Prema rečima Ognjena Pantića došlo je vreme da se ekonomija prilagođava energetici a ne obrnuto, kao što je to bilo do sada, da energetika odgovara potrebama ekonomije. Govoreći o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP) Republike Srbije za period do 2030. sa vizijom do 2050. Pantić je ukazao na mane tog strateškog dokumenta. Na primer, samo u delu INEKP-a skromno se pominje pravedna tranzicija a kao indikator uspeha navodi se smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
“Rudnik ili elektrana se mogu zatvoriti preko noći ćime će se smanjiti emisija gasova ali će hiljade ljudi ostati bez posla što znači da takva tranzicija neće biti pravedna”, ocenio je Pantić.
On smatra da bi prvi korak u tranziciji trebalo da bude “decidna i jasno iskomunicirana odluka do koje godine država planira da koristi ugalj kao glavno pogonsko gorivo”. U INEKP-u se “vrlo stidljivo” pominje 2050. godina, ali ne izričito, a bez preciznog odgovora na to pitanje, prema Pantiću, teško je planirati početak ozbiljne energetske tranzicije. Ipak, dodaje, svakako ne treba čekati sa zelenom tranzicijom koja “treba da počne iz različitih uglova”.
“Mislim da se mora krenuti sa lokalnog nivoa, tranziciju treba podržavati odozdo na gore. Ne postoji jedinstven recept, ali je meni zanimljiv primer Slovačke u kojoj su lokalni gradonačelnici sami ubacili energetsko preduzeće u razgovore o tome. Oni su videli da se nešto dešava mimo njih, vlada u Bratislavi nije reagovala, pa su se oni sami izborili za socijalni dijalog“, rekao je Ognjen Pantić, koji je u BOŠ-u angažovan u programskoj oblasti energija, klima i životna sredina.
Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ukazala je na moguće neprijatne posledice energetske tranzicije kao što su masovan gubitak radnih mesta, ugrožena egzistencija i rast siromaštva. Ona smatra da je takve posledice moguće izbeći pravovremenim kreiranjem alternativnih programa, u čemu vidi važnu ulogu lokalnih samouprava, ali i ukazuje na njihovo ograničeno poznavanje ove problematike. Ukazala je na neke aktuelne procese u Srbiji koji mogu da budu povezani sa energetskom trancijom.
“Verovatno znate da opštine u Srbiji imaju obavezu da naprave sedmogodišnje planove razvoja. Znatan broj opština je doneo te svoje planove, ali je veliki broj još u procesu njihove izrade. Rok u tim dokumentima je uglavnom 2029. ili 2030. godina. Ti planovi razvoja su svrsishodni ukoliko se njima predvide procesi koji su u toku, ali ukoliko u njih uložimo dosadašnje znanje, situacije i prakse, planovi neće imati svrhu. Meni se čini da opštinama i gradovima nedostaje znanja kako da te planove razvoja naprave da imaju svrhu. Na primer, ako u jednom regionu treba zameniti proizvodnju uglja drugim investicijama, to nameće pitanje koje će to biti profitabilne investicije”, istakla je Vučković.
S tim u vezi, ona je ukazala da radnici u proizvodnji uglja pripadaju specifičnoj strukturi, u kojoj uglavnom nisu visokoobrazovani kadrovi, što je još jedan razlog za uspostavljanje ozbiljnog socijalnog dijaloga o energetskoj tranziciji.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob naglasila je da će se energetska tranzicija svakako desiti i da “treba da se potrudimo da ne budemo saterani uza zid, već da napravimo strategiju i plan“. Prema njenim rečima, tranzicija nije pitanje ne koje se može jednostavno odgovoriti: „Mora se početi iz različitih ugova, potreban je zakonodavni okvir. Način na koji je zelena tranzicija formulisana u nacionalnim dokumentima sada je pojednostavljena. Ovaj zakonodavni okvir mora biti preveden u dijalog. U isto vreme, dijalog u kojem se nalaze rešenja za budućnost mora da počne danas”.
Žakob je ukazala i da takav dijalog nije jednoznačna stvar.
„Dijalozi su u vezi sa mnogim stvarima, u vezi sa vremenskim okvirom, zašto nešto radimo u određenom regionu, koje su ekonomske mogućnosti, šta ćemo raditi sa radnicima, ko mora da bude penzionisan… Dijalog je veoma komplikovan i ne može se svesti na jedan razgovor u Obrenovcu, ili slično. Mora da postoji velika tražnja od lokalnih vlasti, kao i od organizacija koje se bave tom temom. Samo takvi zahtevi pokrenuće vlasti napred. Parlament takođe mora biti uključen, ali ni građani ne mogu da sede i čekaju, već moraju aktivno da učestvuju”, napomenula je stalna predstavnica UN u Srbiji.
Realizaciju projekta pozdravio je i drugi sekretar Ambasade Velike Britanije u Srbiji Kristofer Li koji je naglasio da energetska tranzicija treba da bude pravedna za sve u društvu i da njen cilj mora biti “održiva budućnost – ruku pod ruku sa socijalnom pravdom”.
Debatu je moderirala Aleksandra Mirković, koordinatorka Projekta za UGS “Nezavisnost”.
S.R.
