Programeri su u Srbiji danas ubedljivo najplaćenije zanimanje – njihova prosečna neto zarada nadmašuje 2.400 evra, dok zaposleni u ličnim uslužnim delatnostima primaju prosečno jedva 400 evra
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kojima se poslednjih dana bave pojedini mediji, prosečna neto zarada u Republici Srbiji za novembar 2023. godine iznosila je 89.956 dinara (767 evra po kursu NBS na dan 1. 12. 2023.).
Već plitko ulaženje ispod statističke površine neizbežno asocira na onu poznatu izreku da na prosečnoj trpezi svi imamo sarmu samo što nekima pripada meso dok drugi, inače daleko brojniji moraju da se zadovolje kupusom. Prvo zapažanje je da prosečnu zaradu prima znatno manje od polovine zaposlenih, tačnije polovina svih radnika prima najviše do iznosa tzv medijalne neto zarade koja je u novembru iznosila 69.088 dinara (590 evra).
Razlike u primanjima po delatnostima su tolike da najplaćenije zanimanje za jedan mesec zaradi približno koliko za šest meseci prihoduje zaposleni u delatnosti sa najmanjim platama. Konkretno, prosečna neto zarada programera u novembru iznosila je 281.991 dinar (2.406 evra) dok je prosek u ličnim uslužnim delatnostima u istom mesecu bio 46.672 dinara (398 evra).
Posmatrano po delatnostima ili granama, statistika je evidentirala da su u novembru 2023. veća primanja od republičkog proseka imali zaposleni u informisanju i komunikacijama (219.466 dinara), u finansijskoj delatnosti i delatnosti osiguranja (129.424), rudarstvu (120.398 dinara), stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima (116.760), snabdevanju električnom energijom, gasom parom i klimatizacijom (111.627), u državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju (95.446 dinara).
Manje od novembarskog republičkog proseka primali su angažovani u sektoru zdravstva i socijalne zaštite (88.282 dinara), u obrazovanju (82.497 dinara), administraciji i pomoćnim uslužnim delatnostima (80.436), saobraćaju (79.270), građevinarstvu (78.453), prerađivačkoj industriji (77.464), trgovini (76.755), u sektoru snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama i uklanjanja otpada (74.776), poljoprivredi (73.977), umetnosti, zabavi i rekreaciji (73.075 dinara), uslugama smeštaja i ishrane (52.891).
Sve veće nejednakosti
Navedeni podaci imaju svoju dubinu koja krije unutrašnje razlike. Tako, na primer, u saobraćaju sa pomenutim prosekom od 79.270 dinara, neki delovi sektora, kao što je vazdušni saobraćaj, u novembru su imali daleko veća primanja (190.556 dinara), dok su zaposleni u kopnenom saobraćaju dobijali znatno manje od proseka (62.372).
Takođe, nejednakosti su veoma izražene i u sektoru državne uprave, odbrane i obaveznog socijalnog osiguranja gde je u novembru statistički evidentiran prosek od 95.446 dinara. Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije “Nezavisnost” odavno ukazuje na sve veće raslojavanje i višestruke raspone između najviših i najnižih plata u javnoj (državnoj) upravi. Sindikalna procena je da je čak trećina zaposlenih (referenti) u javnoj administraciji u novembru primala tek nešto više od 45.000 dinara, što ukazuje da se do pomenutog proseka u ovom sektoru stiglo znatno većim primanjima visoko obrazovanih činovnika i, posebno, visokim platama raznoraznih rukovodilaca.
U prerađivačkoj industriji u kojoj je angažovan veliki broj radnika zabeležen je prosek za novembar od 77.464 dinara. I u toj grani su statistički notirane velike razlike u primanjima – od prerade drveta (51.226 dinara) i proizvodnje odeće (55.728), preko proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda (120.316 dinara) i proizvodnje duvanskih proizvoda (127.806), do proizvodnje koksa i derivate nafte (145.903 dinara).
Daleko iznad republičkog proseka je i zbirna delatnost informisanja i komunikacija sa prosekom od 219.466 dinara. Ovaj podatka zvuči fantastično sve dok se ne zagrebe ispod njegove površine i “otkrije” da su u istu statističku kategoriju (da li slučajno) svrstane najizdašnije i najškrtije plaćene profesije. Naime, malo je poznato da državna statistika odavno ne objavljuje posebne podatke za delatnost informisanja pa zvanično nije poznato kolika su primanja zaposlenih u medijima. Nezvanično, prema anketama i procenama profesionalnih novinarskih udruženja, za ogromnu većinu novinara republički prosek je nedostižan san. Zato nije teško zaključiti da pomenuti veoma visok prosek sektor informisanja i komunikacija “duguje” platama u računarskom programiranju, konsutantskim i sličnim uslugama koje su u novembru 2023. prosečno iznosile čak 281.991 dinara!
S.R.
