Žene žive prosečno pet godina duže od muškaraca, obrazovanije su ali manje zaposlene i slabije plaćene, imaju niže penzije od muškaraca, a mnogo ih je manje među izabranim i imenovanim funkcionerima i rukovodiocima
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) baziranim na Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova realizovanom 2022, procenjeno je da je Republika Srbija u 2022. godini imala 6.664.449 stanovnika što je za 835.582 manje nego što je bila procena RZS za 2002. godinu. U zbirnom broju stanovnika 2022, posmatrano po polu, bilo je 51,4 odsto žena (3.423.627) i 48,6 procenata muškaraca (3.240.822).
Prema procenama RZS za 2022, više ili visoko obrazovanje steklo je 24 odsto od ukupnog broja žena, dok je kod muškaraca udeo visokoobrazovanih bio 20,7 procenata. Međutim, stopa zaposlenosti žena (43,2 odsto) je za čak 14,7 procenata manja od stope zaposlenosti muškaraca (57,9 odsto). Uz to, žene su za 8,8 procenata bile manje plaćene od muškaraca.
Jaz u platama sve dublji
Uprkos insistiranju nadležnih institucija na uspostavljanju rodne ravnopravnosti, platne razlike između žena i muškaraca iz godine u godinu rastu. Prema podacima RZS, prosečna bruto zarada žena u septembru 2022. godine bila je 94.911, što je za 16 procenata manje nego što su za isti mesec zarađivali muškarci (110.915 dinara bruto). Samo godinu dana ranije, prosečna bruto zarada žena (83.908 dinara) bila je za približno 13 procenata niža nego bruto zarada muškaraca (95.178). Rodni jaz u platama bio je još plići 2020. kada su prosečna mesečna primanja žena bila manja za 11 odsto.
Taj rast materijalne diskriminacije žena na poslu Srbiju poslednjih godina redovno svrstavaju među zemlje sa najdubljim platnim jazom u Evropi. Doduše, procenat razlike u zaradama između muškaraca i žena u nekim zemljama Evropske unije (Estonija, Nemačka, Austrija, Mađarska) je i veći nego u Srbiji, ali se te razike iz godine u godinu smanjuju, za razliku od naše zemlje gde ta negativna krivulja ima trend uspona. Prema podacima Eurostata, razlike u primanjima zaposlenih muškaraca i žena nema u Luksemburgu, a najmanje su u Rumuniji sa 3,6 i Sloveniji sa 3,8 odsto. Nejednakost u Poljskoj iznosi oko 4,5 procenta, dok je u Italiji i Belgiji oko pet odsto. U nama bližem EU okruženju najveće razlike su evidentirane u Hrvatskoj – 11 odsto i Bugarskoj – 12 odsto.
Nejednake i u napredovanju
Zbog čega se disparitet u platama žena i muškaraca u Srbiji iz godine u godinu produbljuje? Prema stručnjacima, za taj trend su ključni rodna diskriminacija i razlike u zaradama u javnom i privatnom sektoru.
Psihološkinja Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju ukazuje da rodna segregacija u Srbiji nije retka u samoj raspodeli poslova, što znači rodnu nejednakost u pristupu bolje plaćenim poslovima, a diskriminacija ne izostaje ni kada se utvrđuje naknada za identična zanimanja. Generalno se može reći da se poslovi na kojima su zaposlene žene manje vrednuju od onih na kojima su zaposleni muškarci. Čak i kada su im potpuno jednake obrazovna i iskustvena pozicija. Bradaš je za Blic navela da je najveći jaz u finansijskim delatnostima i osiguranju (20,1 odsto), prerađivačkoj industriji (19,2) i sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom (15,1 odsto). Inače, žene čine većinu zaposlenih u sektorima sa nižim zaradama (trgovina, obrazovanje, zdravstvo), dok su muškarci brojniji u sektorima sa najvišim zaradama (komunikacije, rudarstvo, energetika).
Takođe, kako je Bradaš kazala za dnevni list Danas, postoji i “vertikalni plafon” koji se očituje u činjenici da žene teže i sporije napreduju ka višim pozicijama u profesionalnim karijerama što takođe znači da su slabije plaćene nego muškarci. Na tu sporost u profesionalnom napredovanju žena osim materinstva utiču i rodne predrasude. Kako je navela Bradaš, „smatra se da određeni poslovi jesu za žene, a da su muškarci bolji na liderskim pozicijama. Sa druge strane, dešavaju se prekidi u karijeri, do kojih najčešće dolazi zbog odsustva radi nege deteta. Neretko žene koje se vrate sa porodiljskog odsustva, bivaju premeštene na neke druge poslove”. Suprotno praksi u svetu da se zaposlene po povratku sa porodiljskog polako uvode u posao, uz mogućnost da rade po četiri sata i dodatno se obučavaju i adaptiraju.
Brojnije gde su plate slabije
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko objasnio je za list Danas da produbljivanje rodnog jaza u Srbiji može biti i odraz platnih razlika u privatnim i državnim preduzećima. On je podsetio da su plate u javnom sektoru bile dosta više do pre nekoliko godina, da bi onda počele da rastu u privatnom sektoru. “To je važno zbog efekta kompozicije, jer u javnom sektoru dominiraju žene, posebno kada je reč o obrazovanju, zdravstvu pa i administraciji. Kada plate u tim sektorima zaostaju, a privatni sektor raste brže, onda se to odražava na rodni jaz i obrnuto“, pojasnio je Arandarenko koji je i član Saveta UGS “Nezavisnost”.
Profesor je ukazao da je rodni disparitet u Srbiji i dalje mnogo manji nego u Nemačkoj ili nekim drugim zemljama Zapadne Evrope, upravo zato što su tamo plate u privatnom sektoru veće nego u javnom. Zato je procenio da će taj rodni raskorak u vrednovanju rada, koliko god bio veliki, u Srbiji nastaviti da raste ako se nastavi brži trend rasta plata u privatnom nego u javnom sektoru. Arandarenko je zaključio da bi bilo idealno kada bi žene bile ravnomerno raspoređene u svim sektorima. Međutim, realno je stanje da su one mnogo zastupljenije u delatnostima koje su slabije plaćene, kao što su školsko i predškolsko obrazovanje, zdravstvo, javna uprava i administracija…
Predrasude o sposobnostima
O društvenoj diskriminaciji žena svedoči i podatak o rodnoj strukturi javnih funkcionera: Iako je od 2017. žena na čelu Vlade, među funkcionerima i rukovodiocima je bezmalo dve trećine (65 odsto) muškaraca. Među predsednicima opština ili gradonačelnicima samo 13,3 odsto su žene, dok su znatno više zastupljene među odbornicima skupština opština i gradova (37,6 procenata).
Sarita Bradaš ukazuje da potcenjivanje sposobnosti žena u društvu predstavlja ograničenje za njihove izbore i mogućnosti dokazivanja. Prema jednom istraživanju UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) trećina ispitanika u Srbiji ima predrasude (19 odsto žena i 43 odsto muškaraca) u oblasti ekonomije i smatra da muškarci imaju veća prava na posao nego žene, te da su muškarci bolji rukovodioci,
Na kraju treba reći da žene u Srbiji mnogo lošije prolaze i kada se penzionišu: njihova prosečna mesečna nadoknada je za 17 procenata manja od prosečne penzije muškaraca.
Priredio S. R.
