Bruto društveni proizvod u 75 najsiromašnijih zemalja sveta raste sporije nego u bogatim zemljama što neminovno povećava globalne nejednakosti, saopštila je Svetska banka koja poziva na znatno veću pomoć nerazvijenim regionima
U većini od 75 najsiromašnijih zemalja sveta, uprkos njihovim značajnim potencijalima u sirovinama i aktivnoj mladoj populaciji, bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku u prošloj i tekućoj godini raste sporije nego u bogatim zemljama što direktno povećava globalne nejednakosti, saopštila je Svetska banka.
Na zemlje u razvoju razorno je uticala globalna pandemija kovida 19 koja je zaustavila trendove smanjenja siromaštva. U trećinu siromašnih zemalja, BDP po stanovniku je danas još niži nego pre pandemije, ukazuje se u tek objavljenom izveštaju o zemljama koje bi mogle da imaju koristi od poklona ili zajmova pod povoljnim uslovima od Međunarodne razvojne asocijacije (IDA) – ogranka Svetske banke, navodi se u saopštenju te glavne finasijske institucije Ujedinjenih nacija.
„Dobrobit tih zemalja je neophodna za dugoročni prosperitet sveta. Tri aktuelne ekonomske sile – Kina, Indija i Južna Koreja su svojevremeno profitirale od zajmova IDA“, podsetio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil, ukazujući da su sve tri zemlje prosperirale tako da su ukinule ekstremno siromaštvo i poboljšale uslove života svojih građana. Njihovim putem bi trebalo da krenu nerazvijene zemlje, u tome im IDA može pomoći, istakao je Gil.
Situacija je posebno kritična u nekim zemljama podsaharske Afrike i istočne i južne Aziji u kojima je osam puta veći stepen ekstremnog siromaštva od svetskog proseka. Približno četvrtina stanovništva u tim zemljama živi sa manje od 2,15 dolara na dan. U njima je koncentrisano čak 90 odsto ukupne svetske populacije koja je neposredno suočena sa glađu ili neuhranjenošću.
Svetska banka tim povodom predlaže da međunarodne finansijske institucije povećaju novčanu i drugu pomoć najsiromašnijm državama, posebno u vezi sa glavnim svetskim izazovima kao što je klimatsko zagrevanje koje posebno pogađa upravo te zemlje.
O siromašnima ovih dana u Vašingtonu
Pomoć zemljama u razvoju koje su trenutno u dužničkoj krizi ili su u riziku da u nju zapadnu, biće ove nedelje među glavnim temama godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke koji će se održati u Vašingtonu. Kako je najavljeno, predsednik Svetske banke Ajai Banga će koristiti sumorne nalaze izveštaja da pritisne donatore da budu velikodušni u prilozima za fondove IDA. Banga je već izjavio da ogromne potrebe siromašnih zemalja znače da bi sledeća runda finansijske pomoći od IDA trebalo da bude “najveća svih vremena“.
U sredu 17. aprila na skupu u Vašingtonu ekonomski, finansijski, energetski i drugi stručnjaci razmatraće mogućnosti transformacije afričke ekonomije koja je nemoguća ukoliko se ne obezbedi stabilna energetika. Prema podacima Svetske banke, više od pola milijarde ljudi u podsaharskoj Africi je u opasnosti da do 2030. godine ostane bez pristupa električnoj energiji, a bezmalo 400 miliona njih živi u zemljama podložnim krhkosti, sukobima i nasilju. Zato će se na skupu razgovarati o povećanju investicija u tehnološka rešenja kako bi se milionima žitelja Afrike omogućilo snabdevanje električnom energijom. Kako se ocenjuje na sajtu Svetske banke, bez pristupa pouzdanoj, pristupačnoj i održivoj energiji, region podsaharske Afrike neće moći da ostvari svoje razvojne aspiracije niti da izvrši ekonomsku transformaciju koja desetine miliona ljudi može izvući iz siromaštva.
U četvrtak 18. aprila u glavnom gradu SAD okupiće se brojni finansijski i zdravstveni stručnjaci i razgovarati o tome kako pomoći da što više ljudi u siromašnim zemljama ima pristup kvalitetnoj i pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Svetska banka navodi da danas više od polovine svetske populacije – oko 4,5 milijardi ljudi – nema pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, dok se dve milijarde ljudi suočava se sa finansijskim poteškoćama zbog zdravstvenih troškova. Polazeći od stava da je zdravstvena zaštita investicija, a ne trošak, Svetska banka ukazuje da “pristupačna zdravstvena zaštita može otključati ljudski kapital i omogućiti ekonomske koristi”. Priredio S. R.
