Nataša Todorović: Mnogi stariji građani Srbije žive u “savremenoj pustinji”

Zbog niske zaposlenosti starijih žena i predrasuda o starijima kao teretu društva, mnogi od njih nemaju dovoljno sredstava za dostojanstven život, ukazuje Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog centra Srbije

Prilično je neopaženo u javnosti nedavno objavljeno istraživanje o nasilju nad ženama starijim od 65 godina što je, nažalost, sasvim u skladu sa realnošću koja ih ne prepoznaje kao ranjivu kategoriju stanovništva. Neretko, ove dame primaju veoma niske penzije što znači da su ekonomski zavisne od partnera ili srodnika, socijalno izolovane i prilično marginalizovane, naročito u ruralnim sredinama. Imajući u vidu da je Srbija među deset najstarijih nacija u Evropi a da će sredinom veka čak 30 odsto stanovništva biti sedokoso postavlja se pitanje da li država uvažava ove činjenice ne samo kada su u pitanju dame već generalno seniori? Milion građana Srbije nema pristup Hitnoj pomoći a nije pogrešno zaključiti da je među njima najviše starih iz ruralnih krajeva koji često nemaju sopstveno vozilo ili nisu u stanju da njime upravljaju. Pitanje je i ko će se o ovoj rastućoj kategoriji stanovništva brinuti u budućnosti posebno imajući u vidu prilično haotično stanje na tržištu staračkih domova. Na sva pomenita pitanja u razgovoru za portal UGS „Nezavisnosti“ odgovara Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog centra Srbije koji je nedavno objavio rezultate istraživanja “Nasilje nad starijim ženama-poslednji tabu”.

Šta su ključni nalazi vaše studije?

Nasilje nad ženama je društveni problem, globalni javnozdravstveni problem, ozbiljno kršenje ljudskih prava, problem rodne nejednakosti i razvoja. Podaci istraživanja “Nasilje nad starijim ženama-poslednji tabu” pokazuju da i starije žene trpe nasilje i da se često radi o nasilju koje je kontinuirano i koje žena trpi tokom celog života. Jedan od problema je što starije žene uglavnom nasilje ne prijavljuju, pa se pogrešno misli da ono nije prisutno u velikoj meri. Nedovoljan broj empirijskih istraživanja i „uporna oskudica“ podataka o nasilju nad starijim ženama, često dovodi do zaključka o nepostojanju problema. Ova studija koja je obuhvatila 513 žena iz 10 opština ističe duboku sistemsku ranjivost starijih žena u Srbiji ukazujući da je 40 odsto starijih žena iz našeg uzorka doživelo ili svedočilo nasilju nad starijim ženama. Najveći broj žrtava prijavljuje emocionalno i psihološko nasilje, dok su zanemarivanje (24 odsto) i finansijsko nasilje (13 odsto) takođe česti oblici zlostavljanja.

Veliki broj njih nikada nije prijavio nasilje?

Nažalost, da, čak 76 odsto i to iz straha od odmazde (32 odsto) i osećaja stida. Ovo ukazuje na duboki strah i izolaciju žrtava, koje osećaju da nemaju dovoljno podrške ili mogućnosti da promene svoju situaciju. Pored toga, posledice nasilja su ozbiljne: žrtve prijavljuju povećan osećaj usamljenosti, bespomoćnosti, straha, te lošije opšte zdravlje i kvalitet života, što dodatno potvrđuje ozbiljnost problema. A najtužnije od svega je činjenica što su nasilnici najčešće osobe koje su najbliže starijoj ženi, partneri i sinovi kao i drugi članovi porodice.

Možemo li nalaze uporediti sa zemljama razvijene Evrope, koje imaju znatno naprednije sisteme socijalne zaštite? 

Kao što se ovo istraživanje i zove Nasilje nad starijim ženama -poslednji tabu, ovaj naslov reflektuje situaciju da je to globalni tabu u zemljama širom sveta. Problemi su u većini zemalja isti a to je da nema dovoljnog broj istraživanja niti preventivnih programa kao ni usluga namenjenih starijim ženama žrtvama nasilja, ali takođe ni kampanja ni senzibilizacije javnosti. Uprkos podacima koji pokazuju da je jedna od sedam starijih žena, odnosno preko 68 miliona njih širom sveta doživelo neki oblik nasilja, ova vrsta nasilja ipak nije dobila istu javnozdravstvenu pažnju kao i drugi oblici nasilja ili čak istu pažnju u okviru postojeće prevencije nasilja nad ženama. Procene prevalencije nasilja nad ženama iz 2018. godine pokazuju da je globalno čak 30 odsto žena starijih od 15 godina bilo izloženo fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera ili nasilju od strane partnera tokom svog života. Za žene u starosnoj grupi 50–59 godina, prevalencija fizičkog i/ili intimnog partnerskog nasilja tokom života je 24 odsto, dok za žene starije od 60 godina iznosi 23 odsto. Treba posebno istaći da se često radi o nasilju koje žena trpi tokom celog života – ono s godinama ne prestaje nego samo menja formu.

Reč je o damama koje predstavljaju četvrtinu svih žena u Srbiji. Da li se na tu činjenicu obraća dovoljno pažnje, pre svega, kakva je podrška države i društva ženama preko 65 godina?

Ekonomski gledano, mnoge starije žene u Srbiji žive sa niskim penzijama, koje često nisu dovoljne za pokriće osnovnih životnih potreba. Zbog niske zaposlenosti žena u starijim godinama i društvenih normi koje su prevladavale u prošlim decenijama, mnoge starije žene nemaju dovoljno sredstava za dostojanstven život. Ovaj ekonomski status dovodi ih u situaciju zavisnosti, što ih čini posebno ranjivim na različite oblike nasilja, zanemarivanja i emocionalne patnje. Primera radi, statistika Evropske unije za 2021. godinu pokazuje da je u Srbiji, među populacijom starijom od 65 godina, stopa materijalne deprivacije višestruko iznad evropskog proseka: 19 odsto u Srbiji naspram 5,3 odsto u zemljama EU. I tu nije kraj. Starije žene često pate od socijalne izolacije, jer mnoge žive same, a porodične ili društvene podrške su slabe. U ruralnim područjima, gde je populacija starija, pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim uslugama je često ograničen. Takođe, starije žene se suočavaju sa preprekama u pristupu informacijama, uslugama i pravima, jer mnoge nisu u mogućnosti da se snađu u digitalnoj eri, a mnoge i dalje nisu upoznate sa pravima koja im pripadaju.

Kulturalno, i dalje postoje duboko ukorenjeni stereotipi koji marginalizuju starije žene, često ih doživljavajući kao „nevidljive“ ili kao osobe čiji doprinos društvu nije prepoznat. Ovi stereotipi često dovode do smanjenog poštovanja i vrednovanja, što se odražava na njihove mogućnosti za učešće u kulturnim, društvenim i profesionalnim aktivnostima.

Kakva je podrška države?

S obzirom na ove izazove, ne postoji dovoljno podrške kroz specifične ekonomske, socijalne i kulturne programe koji bi unapredili životni standard starijih žena u Srbiji. Iako postoje programi za pomoć starijim osobama, oni su često nedovoljni i nisu dovoljno fokusirani na specifične potrebe žena. Potrebno je veće ulaganje u kreiranje integrisanih programa koji bi obuhvatili ekonomsku sigurnost, poboljšanje socijalne zaštite, edukaciju i uključivanje žena starijih od 65 godina u društvene i kulturne aktivnosti, pa da dodam i političke aktivnosti.

Šta su generalno najveći problemi seniora u Srbiji, ne samo starijih dama?

Najveći problemi sa kojima se suočavaju starije osobe u Srbiji, uključujući i žene i muškarce, svakako su vezani za pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite. Starije osobe, naročito u ruralnim područjima, suočavaju se sa problemima u pristupu zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, kao i uslugama transporta koje su ključne za njihovu mobilnost, posebno kada su invalidi ili imaju smanjenu fizičku sposobnost. Ove starije osobe žive u takozvanim “savremenim pustinjama”. Podrška porodici, koja je u mnogim slučajevima ključna za brigu o starijima, takođe predstavlja izazov. Promena strukture porodice i migracije, ukoliko ne unapredimo javne politike, dovešće nas do manjka “ruku koje neguju”. Pored toga, brojna starija lica ne ostvaruju pravo na penziju, što ih ostavlja u finansijskoj nesigurnosti. Ukoliko se uvedu socijalne penzije bile bi od velike pomoći, naročito za one koji nisu u mogućnosti da rade ili nemaju dovoljno godina staža da steknu pravo na redovnu penziju. U većini slučajeva radi se o ljudima koji su živeli u siromaštvu tokom celog svog života.

Kako se ovi izazovi mogu prevazići?

Država bi trebalo da poboljša položaj starijih osoba kroz to da starenje populacije bude prepoznato u svim javnim politikama. Pre svega, potrebno je uvesti uslugu dugotrajne nege i omogućiti veći broj usluga u zajednici, bolju koordinaciju između sistema zdravstvene i socijalne zaštite što bi povećalo kvantitet i kvalitet usluga. Takođe, važno je uložiti u transportne usluge za starije osobe, naročito u ruralnim područjima, kako bi im se olakšao pristup zdravstvenim ustanovama, socijalnim centrima i drugim uslugama. Potrebno je ulagati u preventivne mere i promovisanje zdravog starenja i uvesti obavezne sistematske preglede.

Osim toga, uvođenje socijalnih penzija za one koji nisu ostvarili pravo na redovnu penziju bio bi korak ka smanjenju finansijske nesigurnosti i poboljšanju kvaliteta života starijih osoba. Takođe, trebalo bi razviti programe koji uključuju starije osobe u društvene, kulturne i obrazovne aktivnosti, kako bi se smanjila njihova socijalna izolacija i povećao osećaj zajedništva i vrednosti u društvu.

Da li su starački domovi rešenje ako se ima u vidu da su privatni za mnoge nedostupni a često i nebezbedni, dok su državni konstantno prebukirani.

Domski smeštaj je usluga socijalne zaštite koja obuhvata širok krug korisnika i nije isključivo usmerena na dugotrajnu negu. Svrha domskog smeštaja odraslih i starih osoba sastoji se u održanju ili unapređenju kvaliteta života, njihove samostalnosti, odnosno pripremi za održiv nezavisan život. Jedan od ključnih problema je nedostatak domova za starije osobe. Prema podacima, u Srbiji postoji samo  41 državni i 277 privatnih domova za smeštaj starijih osoba, a neki od njih nisu dovoljno razvijeni niti opremljeni za pružanje kvalitetne nege, u mnogim slučajevima im nedostaju stručnjaci i potrebna infrastruktura. Zbog ovoga, mnoge starije osobe koje nemaju porodicu koja može da im pruži potrebnu brigu, jednostavno nemaju gde da se smeste, pa su prinuđeni da ostanu u neadekvatnim uslovima, što značajno ugrožava njihov kvalitet života. 2022. godine uslugu domskog smeštaja koristilo je 16.151 korisnika, od čega 89% starijih od 65 godina. Žene čine većinu korisnika (65%).

Dominantan razlog za smeštaj u domove je što porodice nemaju uslove da obezbede potrebnu negu. Država bi mogla da uradi mnogo na poboljšanju situacije kroz ulaganje u izgradnju novih i modernizaciju postojećih domova, kao i kroz subvencionisanje privatnih usluga i razvijanje programa za brigu o starijima u njihovim domovima, kao što su usluge pomoći u kući i dnevni centri. Takođe, potrebno je omogućiti veću podršku porodicama koje se brinu o starijim članovima kroz različite socijalne i finansijske olakšice, obuku za neformalnu negu i stvaranje uslova za nezavistan život starijih osoba. Uz to, kao društvo treba više da cenimo rad onih koji brinu o našim roditeljima.

Srbija se već neko vreme vodi kao društvo starih. Šta to znači i kako se tome prilagoditi? Evropa je u sličnom problemu već decenijama ali kod njih starost ne deluje tako samotno kao kod nas. 

Borba protiv “ejdžizma”, predrasuda prema starijim osobama, ključna je za promenu slike o starenju i starosti. Starenje ne bi trebalo da bude povezano sa slabostima i teretom za društvo, već s bogatstvom iskustava i potencijala za aktivan i ispunjen život. Za promenu ove slike, važno je razviti međugeneracijsku solidarnost. To znači povezivanje mladih i starijih kroz zajedničke aktivnosti, volonterske programe i edukaciju, čime bi se smanjila socijalna izolacija starijih i povećala njihova aktivnost u društvu. Društvo bi trebalo da se prilagodi povećanju broja starijih osoba kroz promene u obrazovanju, zakonodavstvu, infrastrukturi i socijalnoj zaštiti. To uključuje unapređenje uslova za život starijih, jačanje zdravstvene zaštite, ali i stvaranje kulturnih i socijalnih programa koji omogućavaju starijima da i dalje aktivno učestvuju u životu zajednice.

Kroz ove promene, Srbija može stvoriti društvo koje uključuje sve generacije, bori se protiv ejdžizma i pruža podršku starijima.

Jelena Aleksić