Roboti, kompjuteri i veštačka inteligencija donose nove psihosocijalne rizike koji sve ozbiljnije prete mentalnom zdravlju zaposlenih, poruka je skupa koji je organizovala Evropska konfederacija sindikata
Psihocijalni rizici i mentalno zdravlje radnika u eri savremenih digitalnih tehnologija – tema je međunarodne konferencije koju je 19. maja u Beogradu organizovala Evropska kofederacija sindikata. Jučerašnji skup u hotelu Metropol okupio je predstavnike sindikata iz Srbije i drugih zemalja regiona, a prezentacije i analize na pomenutu temu predstavili su domaći i evropski istraživači.
Svet je uveliko ušao u novu fazu ekonomije u kojoj rastu rizici za bezbednost i zdravlje zaposlenih, ukazao je konfederalni sekretar EKS-a Đulio Romani, ističući značaj zahteva evropske sindikalne porodice da Evropska unija donese posebnu direktivu o psihosocijalnim rizicima i mentalnom zdravlju na radnom mestu. Dodao je Romani da se nasuprot aktivnoj brizi o novim rizicima za radnike, Evropska komisija pod pritiskom poslodavaca bavi tzv. deregulacijom koja podrazumeva i ukidanje pojedinih važnih pravila i procedura u bezbednosti i zaštiti na radu.
Podsetivši da je briga o bezbednosti i zdravlju radnika u fokusu stalne sidnikalne borbe, izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ Miloš Miljković je naveo da su zaposleni danas sučeni sa nesigurnošću, nepoverenjem, strahom, stresom, depresijom i drugim mentalnim rizicima. To često ne primećuju čak ni inspekcije rada, iako je odavno jasno da je mentalno zdravlje radnika sve ugroženije.
„Zato tražimo da psihosocijalni rizici budu na odgovarajući način ugrađeni u radno zakonodavstvo Srbije. Naš stav je da profit ne sme imati prednost nad fizičkim i mentalnim zdravljem radnika“, naglasio je Miljković. On je poručio i da „Nezavisnost“ snažno podržava zahtev EKS za donošenje posebne direktive na nivou EU jer će to pomoći i sindikalnoj borbi u zemljama kandidatima za Uniju.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Saša Torlaković kazao je da „dostojanstveni rad počinje tamo gde se radni čovek oseća bezbednim i zdravim“, ali da Srbija, uprkos sindikalnim zahtevima, do danas nije ozakonila pitanje profesionalnih oboljenja.
Predstavljajući analizu o psihosocijalnim rizicima u Srbiji, psihološkinja Branka Stefanović Karadžić je ocenila da je na ovim prostorima mentalno zdravlje radnika u drugom planu. Prema njenoj analizi, najučestaliji faktori psihosocijalih rizika na radnom mestu su nedostatak poverenja, preopterećenost, strah od gubitka posla, loša komunikacija i loši odnosi, osećaj nepravde, nedostatak autonomije, debalans između posla i privatnog života. Učestali su i povećanje obima posla, potreba za usavršavanjem, nedostatak obuke i profesionalna izolacija.
U analizi o psihosocijalnim rizicima u digitalizaciji i automatizaciji procesa rada, psihološkinja je ukazala na faktore kao što su tehnološki stres, algoritamsko upravljanje i kontrola (npr. GPS i video nadzor) procesa rada koji izazivaju gubitak autonomije i privatnosti radnika. Zbog nestalnosti poslova, nepredvidivosti rasporeda, promenjivih prihoda i algoritamskog ocenjivanja radnog učinka („mašina ocenjuje čoveka“) sve je izraženija nesigurnost odnosno prekarnost rada.
EKS za posebnu direktivu EU
Analiza psihološkinje sadrži i preporuke za prevenciju i intervencije kod psihosocijalnih rizika na radu. Zakonodavcu i poslodavcima se predlažu transparentnost prevencije i radnička participacija, ograničavanje radnog vremena i uvođenje digitalnih granica, odgovarajuća organizaciona strategija, podrška i obuka radnika kao i regulatorni okvir i socijalna sigurnost zaposlenih. Poslodavcima se još preporučuju treninzi za digitalne veštine, ograničavanje broja i trajanja onlajn sastanaka, negovanje timske povezanosti i podrška mentalnom zdravlju radnika.
Preporuke radnicima su digitalna higijena, postavljanje granica, održavanje socijalne povezanosti, vežbe za relaksaciju i sindikalno organizovanje.
Analiza preporučuje sindikatima da insistiraju na priznavanju psihosocijalnih rizika kao obaveznih za ukupnu procenu rizičnosti radnog mesta, da zahtevaju jasno definisanje prava radnika na privatnost i isključenje iz digitalnog nadzora, da se izbore za uređivanje statusa platformskih radnika i algoritamskog upravljanja radom, kao i da se pravo na sindikalno organizovanje prizna svim radnicima.
Istraživanje Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (OSHA), četvrto takve vrste u poslednjih 15 godina (ESENER 2024), koje je na skupu u Beogradu predstavio istraživač Ksabije Irastorza, sprovedeno je kako bi se ustanovila praksa upravljanja novim rizicima po bezbednost i zdravlje. Istraživanjem sprovedenim prošle godine obuhvaćeno je nešto više od 41.000 preduzeća svih veličina, u raznim sektorima i delatnostima, u 30 evropskih zemalja. Preduzeća su zamoljena da odgovore na upitnik koji se fokusirao na opšte rizike po bezbednost i zdravlje na radnom mestu i kako se njima upravlja, zatim na psihosocijalne rizike (stres i uznemiravanje), pokretače i prepreke za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu kao i na učešće radnika u brizi o bezbednosti i zdravlju na radu.
Istraživanje je pokazalo zabrinjavajuće podatke o svesti evropskih poslodavaca i njihovih menadžmenta o novim i nastajućim rizicima. Bezmalo svako četvrto preduzeće u EU ne sprovodi procenu psihosocijalnih rizika navodeći da su „opasnosti i rizici već poznati“. Istovremeno, primera radi, samo u Nemačkoj više pd polovine radnika (54 odsto) zabrinjava povećanje intenziteta rada. Irastorza je naveo da poslednjih godina mere za sprečavanje psihosocijalnih rizika jesu povećane, ali da značajni nedostaci i dalje postoje. Primera radi, u proseku u gotovo polovini preduzeća u EU tvrde da preduzimaju takve preventivne mere da bi na pitanje da li su u taj proces aktivno uključeni predstavnici radnika procenat potvrdnih odgovora pao tek na nešto više od 30 odsto.
Sva tri procesa digitalizacije – automatizacija, kompjuterizacija i veštačka inteligencija – značajno doprinose rastu novih psihosocijalnih rizika, naglasila je istraživačica Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) Sonja Navrocka.
Psihosocijalni rizik ETUI vide kao posledicu loše organizacije posla, dizajna i upravljanja radom koji imaju potencijal da naštete fizičkom i mentalnom zdravlju radnika. Izloženost psihosocijalnim rizicima na radu dovodi do mišićno-skeletnih poremećaja, kardiovaskularnih bolesti, povreda, problema sa spavanjem, zavisnosti, hroničnog stresa, anksioznosti, pregorevanja, depresije, izostajanja sa posla, fluktuacije, prevremenog penzionisanja itd. Stručnjaci ETUI-ja smatraju da je odgovornost poslodavca da eliminiše ili minimizira izloženost psihosocijalnim rizicima na radu.
Međutim, kazala je Navrocka, poslodavci se često pravdaju da ne mogu da brinu o individualnom mentalnom stanju radnika, što je zamena teze. To bi bilo kao kada bi se od poslodavaca tražilo da iskorene rak, a zapravo se od njih očekuje da otklone ili smanje izloženost radnika kancerogenim materijama. Dakle, sindikati traže da se preventivno deluje kako bi se eliminisali ili značajno smanjili psihosocijalni rizici na poslu, od čega osim radnika korist svakako mogu da imaju i poslodavci.
Skup u Beogradu predstavlja uvodnu konferenciju projekta „Prevencija rizika po bezbednost i zdravlje na radu koji proizilaze iz dvostruke tranzicije i trgovinske strategije EU“.
S. R.
