Vlada mora da radi sa sindikatima kako bi ekonomski rast osetio svaki građanin, u svakom regionu i na svakom poštanskom broju, poručuje organizacija koja zastupa više od 6,5 miliona radnika u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Severnoj Irskoj
Godišnji kongres Saveza sindikata Ujedinjenog Kraljevstva (Trades Union Congress – TUC), 158. po redu, održan je od 13. do 16. septembra u engleskom gradu Brajtonu.
Četvorodnevni skup sa približno 600 delegata iz 47 sindikata koji predstavljaju oko 6,5 miliona radnika u Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Severnoj Irskoj, organizovan je sa ciljem definisanja sindikalne politike za narednu godinu. Pored plenarnih zasedanja, organizovan je bogat prateći program sa radionicama i panel-diskusijama na teme kao što su rad od kuće, regulacija tržišta, reforma političkog finansiranja. Tokom četiri dana svim kongresnim sadržajima prisustvovalo je približno 3.000 ljudi.
Jesenje demonstracije za javni sektor
Na kongresu u Brajtonu, sindikalni predstavnici su insistirali na jačanju radnih prava, a u fokusu su bile debate o Zakonu o radnim pravima (Employment Rights Bill). Vladi (Laburističkoj partiji) su isporučeni zahtevi za brže i potpunije ispunjavanje predizbornih obećanja. Naročito u vezi sa ukidanjem restriktivnih pragova prilikom glasanja o štrajku, poboljšanjem plata u javnom sektoru, unapređenjem uslova i bezbednosti rada samozaposlenih i „freelance” radnika koji su i dalje izostavljeni iz mnogih osnovnih zakonskih zaštita.
Sindikalni predstavnici su doneli nekoliko ključnih odluka i rezolucija usmerenih na pritisak prema laburističkoj vladi u cilju zaštite radničkih prava. Tako je jednoglasno izglasan predlog sindikata državnih i javnih službenika PCS (Public and Commercial Services Union) kojim se TUC obavezuje da ove jeseni organizuje nacionalne demonstracije sa zahtevom za hitne investicije u javne usluge. Svi sindikati javnih službi pozvani su da planiraju koordinisanu industrijsku akciju kako bi se osiguralo realno povećanje plata radnika u javnom sektoru.
Kongres je snažno podržao vladinu intervenciju za zaštitu javnih emitera, uz zahtev da se hitno obustave rezovi u finansiranju javnog medijskog servisa BiBiSi (BBC). Jednoglasno je podržan predlog sindikata Prospect (okuplja visokoobrazovane stručnjake, menadžere i tehničke specijaliste) da se od države zahteva adekvatno finansiranje državnih službi i regulatora koji se već više od decenije suočavaju sa hroničnim nedostatkom sredstava i niskim zaradama. Ukazano je na to da su tela koja štite bezbednost, životnu sredinu i potrošače u dubokoj krizi zbog hroničnog nedostatka sredstava i nekonkurentnih plata.
Savez 47 sindikata sa 6,5 miliona članova
Tokom debata, sindikati kreativnih sektora (poput udruženja pisaca i novinara) inicirali su hitnu regulaciju autorskih prava, zaštitu radnih mesta od brze primene veštačke inteligencije i uvođenje odgovarajućih obuka za korišćenje AI modela. Na predlog Nacionalne unije novinara (NUJ), Kongres je jednoglasno podržao uvođenje poreza od 6% na ekstraprofit tehnoloških giganata (Tech Tax). Tako prikupljena sredstva koristila bi se za revitalizaciju medijskog sektora, podršku lokalnom novinarstvu i ublažavanje posledica koje donosi veštačka inteligencija na tržištu rada.
Odbrana prava stranih radnika
Delegati su kritički raspravljali i o vladinoj restriktivnoj imigracionoj politici upozoravajući da se strani radnici tretiraju kao građani drugog reda i zahtevajući pravedniji vizni sistem koji štiti prava migrantskih radnika. Kongres je usvojio rezoluciju kojom se oštro osuđuju predložene imigracione mere kao što su uvođenje sistema „zarađenog statusa“ (earned settlement) i pooštravanje pravila za stalni boravak.
Sa kongresa u Brajtonu poručeno je i da rast političkih donacija superbogatih pojedinaca „ugrožava demokratiju“. Doneta je odluka da sindikati aktivno intervenišu i izvrše pritisak na novog britanskog premijera Endija Bernama kako bi se uvela stroža pravila političkih donacija.
Kongresu TUC-a obratila se generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) Ester Linč, fokusirajući se na zajedničku i ujedinjenu borbu protiv uspona krajnje desnice širom Evrope. Upozorila je da krajnja desnica raste hraneći se nesigurnošću, dezinformacijama i podelama među ljudima. Prema njenim rečima, stvarna agenda desničarskih partija nije popravljanje sistema koji je izneverio radnike, već učvršćivanje moći i bogatstva tehnoloških mogula koji ih finansiraju. Naglasila je da su radnički sindikati glavna protivteža desničarskom ekstremizmu, te da je najefikasnije oružje protiv desnice konkretno obezbeđivanje dostojanstvenih poslova, pravednih plata i funkcionalnih javnih usluga.
Linč je naglasila da solidarnost nije „slaba opcija“, već najefikasnija strategija, i u tom kontekstu najavila da će sindikati sledeće godine započeti obuku „ambasadora mira“ – sindikalaca opremljenih da promovišu solidarnost nasuprot strahu.
Napuštanje Evropske unije je bila greška
Poručila je da budućnost ne pripada onima koji najglasnije viču o prošlosti, već onima koji mogu da zamisle bolju budućnost i imaju organizovanu moć da je izgrade. Svoje obraćanje je zaključila tradicionalnim antifašističkim i sindikalnim usklicima: „No pasarán!“ i „Solidarnost zauvek!“.
Pored generalne sekretarke EKS-a, glavni govornici na skupu u Brajtonu bili su lideri britanskog sindikalnog pokreta i istaknuti gosti iz partnerskih organizacija. Posebno upečatljivo i medijski zapaženo bilo je obraćanje generalnog sekretara TUC-a Pola Novaka.
Pozdravio je Novak prve korake vlade, ali i poručio da radnici očekuju brzu i potpunu implementaciju obećanih reformi, bez odlaganja i ublažavanja zakona o radnim pravima. U oštrom napadu na desničarski populizam i „odliv“ novca ka superbogatima, Novak je upozorio laburističku vladu da građani moraju osetiti stvarne promene u svakodnevnom životu: „Radite sa nama kako bismo od Britanije napravili zemlju u kojoj ekonomski rast osećaju svi, u svakom regionu, naciji i na svakom poštanskom broju… Ako tehnološki milijarderi koji razbijaju sindikate mogu da lansiraju svoje pop-zvezde i prijatelje u svemir, onda sigurno mogu da plate i veći porez”.
Oštro o Masku i drugim milijarderima
Lider TUC-a se posebno osvrnuo na političku scenu, kritikujući populizam i desničarsku retoriku, a naglašavajući potrebu odbrane radničkog pokreta od superbogatih, kako je preneo dnevnik Morning Star. List je preneo Novakovu ocenu da 72 miliona funti koje su kriptomilijarderi donirali partiji Reform UK (desničarska populistička i evroskeptična politička partija Nejdžela Farža) predstavlja pokušaj kupovine i „amerikanizacije“ britanske politike. Veoma oštru poruku Novak je imao za strane donatore i posebno milijardera Ilona Maska: „Ne živite u Britaniji? Ne plaćate porez u Britaniji? Onda nemojte da se mešate u britansku politiku… Ilone Masku, drži svoje prljave ruke podalje od britanske politike“.
Gardijan je detaljno citirao Novakovu analizu o direktnoj političkoj vezi između desničarskih figura u UK (poput Faraža) i Trampovog MAGA pokreta u SAD. List je preneo upozorenje lidera TUC-a da populizam raste tamo gde opada životni standard, zbog čega vlada mora hitno da pomogne građanima. Isti medij je preneo i Novakov zahtev za uvođenje „socijalnih tarifa“ za energiju za najsiromašnije, što bi se finansiralo porezom na banke, kao i poziv premijeru da se „suprotstavi moćnim korporativnim interesima“.
Predsedavajući ovogodišnjeg kongresa TUC-a Stiv Gilan podsetio je na istorijsku ulogu sindikata u kriznim vremenima, ističući potrebu jedinstva sindikalnog pokreta i neophodnost zajedničkog otpora višegodišnjoj politici štednje koja je devastirala javni sektor.
Fren Hitkot, generalna sekretarka sindikata PCS, jedne od najvećih radničkih organizacija u Velikoj Britaniji, bila je među najglasnijim govornicima tokom debate o ekonomskoj strategiji. Predstavila je strategiju o reindustrijalizaciji („Reindustrialise Britain“) i zatražila povećanje plata za 10% za državne službenike, uvođenje poreza na bogatstvo i povratak ključnih sektora pod javnu kontrolu.
Britanska ministarka za stanovanje i lokalnu samoupravu Anđela Rajner, koja slovi za tradicionalnu sponu između Laburističke partije i sindikata, fokusirala se na vladin plan „Make Work Pay“ i uveravanja delegata da će zakonske reforme doneti radnicima u Velikoj Britaniji najveći napredak u pravima u poslednjih nekoliko generacija.
Rajner, inače jedna od najistaknutijih i najuticajnijih britanskih političkih figura koju sindikati često nazivaju „sindikalnom ćerkom“, burno je pozdravljena kada je najavila „revoluciju u socijalnom stanovanju i pravima radnika“. Međutim, sindikalni lideri su poručili da radnici više ne žele promene samo kao politički slogan, već kao doživljenu stvarnost. Tokom zasedanja i pratećih panela, delegati najvećih sindikata su direktno replicirali ministarki Rajner na vladine predloge izmena zakona o radu koji mogu ostaviti ogroman broj radnika nezaštićenim.
Sindikati poput najvećeg PCS-a jasno su poručili vladi da „političke promene na vrhu ne znače ništa ako nema radikalnog zaokreta u javnim investicijama i platama“. Na poruku ministarke o potrebi za fiskalnom odgovornošću, sindikalci su praktično odgovorili izglasavanjem rezolucije o organizovanju nacionalnih demonstracija i drugih štrajkačkih akcija. I to već ove jeseni.
Priredio S. R. Foto: EKS i TUC
