Drugi kongres Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“: Radnici ne smeju biti žrtve dekarbonizacije

Energetska tranzicija u Srbiji se ne može svesti na zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, već mora biti i socijalno pravedna. Ubuduće nijedan projekat eksploatacije sirovina ne sme biti realizovan bez nezavisnih procena uticaja na životnu sredinu, ključne su poruke kongresa

Predstavnici sindikalnih organizacija iz preduzeća rudarstva i energetike iz različitih krajeva Srbije juče su na Drugom kongresu Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“ (GS RIE) prihvatili izveštaj o radu, usvojili značajna dokumenta i izabrali nove rukovodeće organe svoje organizacije. 

Dosadašnjem predsedniku Časlavu Gavriću na skupu u Vrnjačkoj Banji ukazano je poverenje da rukovodi ovim sindikatom i u narednih pet godina. Do narednog kongresa zamenik predsednika biće Slobodan Lupšić, a potpredsednici Goran Nikolić (predsednik Odbora za delatnost rudarstva) i Ivan Stanošević (predsednik Odbora za delatnost energetike). Funkciju izvršnog sekretara u narednom petogodišnjem periodu obavljaće Katarina Vuletić. Predsednik, njegov zamenik, potpredsednici i izvršna sekretarka su istovremeno i članovi novog Izvršnog odbora GS RIE.

U novi Nadzorni odbor izabrani su Dejan Dulović (predsednik), Aleksandar Petrović i Ljubiša Varmeđa.

Delegati su jednoglasno prihvatili izveštaj o radu GS RIE između dva kongresa koji je ovom prilikom kombinovan veoma upečatljivom video-prezentacijom o istorijatu rudarstva u Srbiji. Autor Zoran Obradović, inače dugogodišnji aktivista GS RIE, pripremio je i bogatu foto- i video-arhivu o nastanku i razvoju Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“. Posebnu pažnju privukli su dokumentarni prilozi o sindikalnim inicijativama, protestima i štrajkovima, kao i o uspesima u kolektivnom pregovaranju u pojedinim kompanijama (Ziđin Bor, Kostolac Usluge, HIP Petrohemija Pančevo).   

Delegati Kongresa jednoglasno su usvojili novi statut Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“ i dva značajna dokumenta: Rezoluciju o budućnosti rudarstva u Republici Srbiji i Deklaraciju o zaštiti životne sredine, pravednoj energetskoj tranziciji ka dekarbonizaciji Srbije.

O budućnosti rudarstva u Srbiji

U prvom poglavlju svoje rezolucije, ovaj sindikat zahteva da se prirodna bogatstva Republike Srbije koriste na način koji dugoročno doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju zemlje. Navodi se da „eksploatacija mineralnih sirovina mora donositi korist građanima, lokalnim zajednicama, zaposlenima u rudarstvu i prerađivačkoj industriji, domaćoj industriji, državnom budžetu i lokalnim budžetima“. Da bi se to ostvarilo, u dokumentu se ističe da „država mora obezbediti transparentan sistem koncesija, naknadu rudnih renti prilagođenu naknadama razvijenih zemalja, naplatu poreza i drugih prihoda od eksploatacije mineralnih sirovina, kako bi značajan deo ostvarene ekonomske vrednosti ostajao u Republici Srbiji“.

GS RIE posebno zahteva da se prihodi od eksploatacije kritičnih minerala koriste za razvoj domaće industrije, ulaganje u obrazovanje i stručne kadrove, razvoj lokalnih zajednica, unapređenje zdravstva, zaštitu životne sredine, unapređenje infrastrukture i ulaganje u otvaranje novih kvalitetnih i dugoročnih radnih mesta.

O budućnosti eksploatacije kritičnih minerala mora se voditi strateški, stručan, transparentan i društveno odgovoran dijalog, navodi se u rezoluciji. Zato ubuduće nijedan projekat ne sme biti realizovan bez potpunih i nezavisnih procena uticaja na životnu sredinu koje podrazumevaju najviše standarde zaštite voda, zemljišta i vazduha. Takođe, projekti eksploatacije moraju imati jasan plan upravljanja otpadom i jalovinom, uz stalni monitoring životne sredine, odgovarajući plan sanacije i rekultivacije nakon završetka eksploatacije, te javno dostupne relevantne podatke. Takvi projekti moraju uključivati lokalne zajednice uz poštovanje prava zaposlenih i njihovih sindikata.

„Posebno zahtevamo da se, gde god je tehnički i ekonomski moguće, ne ostane samo na izvozu rude i koncentrata, već da se razvija domaći lanac vrednosti – od istraživanja i eksploatacije, preko prerade, do proizvodnje proizvoda sa većom dodatom vrednošću. Na taj način Srbija može stvarati nova radna mesta, povećavati prihode države i razvijati domaću industriju“, piše u rezoluciji.

Bez tolerancije za prikrivanje rizika

GS RIE smatra i da je rudarstvo neodrživo bez zaštite životne sredine, te zato, između ostalog, zahteva najviše standarde zaštite voda, zemljišta i vazduha. To podrazumeva nezavisni monitoring uticaja rudarskih aktivnosti, javno dostupne rezultate merenja, strogu kontrolu rudarskog otpada, obaveznu rekultivaciju degradiranog zemljišta i finansijske garancije investitora za sanaciju rudarskih lokacija. Potreban je i efikasan rad inspekcijskih organa, a sve to zajedno treba da obezbedi tzv. nultu toleranciju prema prikrivanju podataka o rizicima po životnu sredinu.

„Razvoj kritičnih minerala mora dovesti do povećanja zaposlenosti, ali ne po cenu stvaranja nesigurnih i loše plaćenih poslova“, navodi se u dokumentu. Sindikat RIE ovom rezolucijom zahteva „zapošljavanje domaće radne snage kad god za to postoje stručni kapaciteti i stvaranje kvalitetnih i stabilnih radnih mesta“. To podrazumeva ugovore o radu u skladu sa zakonom, zabranu zloupotrebe agencijskog i privremenog rada, jednaka prava za domaće i strane radnike i jednaku zaradu za rad jednake vrednosti. Kvalitetna radna mesta se obezbeđuju sindikalnim organizovanjem i kolektivnim pregovaranjem, stručnim obrazovanjem i programima prekvalifikacije i dokvalifikacije, posebnim programima zapošljavanja mladih.

„Prirodna bogatstva Srbije ne smeju stvarati bogatstvo samo za investitore, dok radnici ostaju na minimalnim ili niskim zaradama“, naglašava se u rezoluciji. GS RIE zahteva dostojanstvene zarade u rudarstvu, kolektivno pregovaranje i transparentne sisteme obračuna zarada, naknade za rad u otežanim i opasnim uslovima, dodatke za noćni, smenski i prekovremeni rad, pravično učešće zaposlenih u finansijskim rezultatima kompanija i redovno usklađivanje zarada sa rastom produktivnosti i troškova života.

Za ovaj sindikat izuzetno je važna i bezbednost na radu jer je rudarstvo delatnost sa visokim rizicima po život i zdravlje zaposlenih. Zato se traži „primena najviših međunarodnih standarda bezbednosti i zdravlja na radu“. GS RIE posebno zahteva da država razmotri i ratifikuje Konvenciju MOR-a br. 176 o bezbednosti i zdravlju u rudnicima koja definiše posebne standarde za bezbednost i zdravlje rudara.

Za pravednu energetsku tranziciju

Na značaj koji Granski sindikat rudarstva i energetike „Nezavisnost“ posvećuje tekućim i budućim promenama u industriji upućuje i Deklaracija o zaštiti životne sredine, pravednoj energetskoj tranziciji ka dekarbonizaciji Srbije.

Ovaj dokument polazi od stava da čista energija i dostojanstven rad garantuju sigurnu budućnost. Ovaj sindikat smatra da „zaštita životne sredine, smanjenje emisija štetnih gasova i prelazak ka čistijim izvorima energije predstavljaju jedan od najvažnijih izazova budućeg razvoja Republike Srbije“. Pri tome se, kako stoji u Deklaraciji, energetska tranzicija ne sme biti samo tehnološki proces zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, već mora biti i socijalna tranzicija.

„Ne prihvatamo model dekarbonizacije u kojem se zatvaraju rudnici i termoelektrane, a radnici ostaju bez posla, bez sigurnih prihoda i bez perspektive za sebe i svoje porodice“, navodi se u dokumentu.

GS RIE se zalaže za pravednu energetsku tranziciju u kojoj se istovremeno štiti životna sredina, smanjuje emisija ugljen-dioksida i razvijaju obnovljivi izvori energije. Tako se može ostvariti energetska sigurnost zemlje, čuvaju i stvaraju kvalitetna radna mesta, uz dostojanstvene zarade i zaštićena prava rudara i energetskih radnika. Time se omogućava razvoj novih industrija, unapređuju rudarski i energetski regioni i obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih.

Deklaracija podseća da „Međunarodna organizacija rada upravo pravednu tranziciju definiše kao proces kojim se ekološke promene povezuju sa dostojanstvenim radom, socijalnom zaštitom i socijalnim dijalogom“. Zato GS RIE smatra da energetska tranzicija mora biti odgovorna i pravedna.

„Srbija mora postepeno smanjivati zavisnost od uglja i fosilnih goriva i povećavati proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, tranzicija mora biti planska, postepena i socijalno odgovorna“, navodi se u dokumentu usvojenom na Drugom kongresu ovog sindikata.

GS RIE zahteva da država izradi dugoročan i jasan plan tranzicije koji će obezbediti sigurnost snabdevanja električnom energijom sa prihvatljivom cenom energije za građane i privredu, uz istovremeno smanjenje emisija štetnih gasova i razvoj obnovljivih izvora energije. Ovaj sindikat podržava razvoj solarnih elektrana, vetroelektrana, hidroenergije uz odgovornu zaštitu reka i ekosistema, geotermalne energije, održive biomase i drugih tehnologija sa niskim emisijama. Pri tome razvoj obnovljivih izvora mora biti praćen razvojem domaće proizvodnje odgovarajuće opreme kako Srbija ne bi bila samo tržište za uvoz solarnih panela, vetroturbina, baterija i druge opreme. To podrazumeva da ulaganja u obnovljive izvore energije moraju stvarati kvalitetna i dugoročna radna mesta u zelenoj ekonomiji. „Prema nalazima MOR-a za Srbiju, pravilno sprovedena zelena tranzicija ima potencijal za stvaranje velikog broja zelenih radnih mesta, posebno u proizvodnji, obnovljivoj energiji, građevinarstvu, poljoprivredi i upravljanju otpadom. Zato zahtevamo nacionalni program ’Zelena radna mesta za radnike Srbije’, koji bi povezao energetsku tranziciju sa razvojem domaće industrije i zapošljavanjem“, piše u Deklaraciji.

Briga za svakog rudara

GS RIE smatra da zatvaranje rudnika uglja ne može biti jedini odgovor na izazove dekarbonizacije. „Svako smanjenje proizvodnje ili zatvaranje rudnika mora biti prethodno praćeno socijalnim planom, planom zapošljavanja, planom prekvalifikacije i dokvalifikacije, garantovanim socijalnim pravima, mogućnošću prelaska na nova radna mesta, razvojem alternativnih industrija, ulaganjima u lokalnu infrastrukturu i finansijskom podrškom rudarskim regionima. Nijedan rudar ne sme biti ostavljen sam pred posledicama energetske tranzicije“, stav je ovog sindikata.

S tim u vezi, u Deklaraciji se ističe da „energetska tranzicija ne sme biti odluka koju donose samo Vlada, investitori i stručne institucije“, odnosno da „ravnopravno mesto za stolom“ moraju dobiti radnici i njihovi sindikati.

Ovaj sindikat zahteva da se osnuje poseban Fond za pravednu energetsku tranziciju Srbije čija bi se sredstva ulagala u zaštitu radnika, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, nova radna mesta, sanaciju i dalji razvoj rudarskih područja, zaštitu životne sredine, podršku malim i srednjim preduzećima, obrazovanje i razvoj novih veština. U transparentnom upravljanju fondom učestvovali bi država, poslodavci, sindikati i predstavnici lokalnih zajednica.

Na kraju Deklaracije ističu se poruke da nema pravedne zelene tranzicije bez radnika ni održive energetike bez socijalne pravde: „Nema budućnosti Srbije bez zaštite životne sredine i dostojanstvenog rada“.

S. R.