Iz godišnjeg izveštaja o stanju Evropske unije radni ljudi koji žive u uslovima velike neizvesnosti nisu saznali da je Unija spremna da ponudi rešenje za rast troškova života i sve veću krizu na tržištu rada, izjavila je generalna sekretarka EKS-a
Evropski javni novac za industriju mora biti uslovljen obavezama prema radnicima, kao i rešavanjem krize visokih cena energije koja ugrožava radna mesta, poručila je generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč povodom govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju Evropske unije.
Linč je istakla i zahtev da se u predlog Zakona o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), koji je u javnosti poznat kao inicijativa za uvođenje pravila „Kupuj evropsko“, ugrade obavezujući socijalni uslovi i pravila o javnim nabavkama koja favorizuju radnička prava.
Podsećamo da je predlog tog zakona Evropska komisija usvojila i predstavila 4. marta ove godine. Da bi stupio na snagu, on mora proći kroz redovnu zakonodavnu proceduru EU, što znači da o njemu tek treba da raspravljaju i zvanično ga usvoje Evropski parlament i Savet EU.
„Radni ljudi žive u uslovima nezabeležene neizvesnosti koja ugrožava njihove živote. Zaslužili su da danas čuju stvaran plan za njihovu budućnost – plan podržan konkretnim investicijama, uz jasan prikaz radnih mesta koja će biti otvorena i objašnjenje šta to znači za njih i njihove porodice. Danas radnici nisu čuli da je EU spremna da ponudi rešenje za krizu troškova života i sve veću krizu na tržištu rada“, izjavila je generalna sekretarka EKS-a, odmah nakon govora predsednice Evropske komisije o stanju Evropske unije.
Ester Linč je ocenila da potvrda Fon der Lajen da će Zakon o kvalitetnim radnim mestima biti predstavljen ove godine predstavlja važan korak u pravom smeru, za šta se EKS snažno zalagao. Međutim, dodala je Linč, sam datum nije garancija suštinskog sadržaja zakona. Pravi test njegovog kvaliteta biće da li će taj zakon obezbediti pravedne zarade, ljudsku kontrolu nad veštačkom inteligencijom na radnom mestu i zaštitu od njenih rizika i zloupotreba, sigurne ugovore, bezbedna i zdrava radna mesta, snažnije kolektivno pregovaranje, regulaciju angažovanja podizvođača i posrednika u zapošljavanju, kao i upravljanje promenama u okviru zelene i digitalne tranzicije.
Potvrđena posvećenost uvođenju novih „sopstvenih sredstava“ za finansiranje budžeta Unije za period 2028–2034. jeste za pohvalu, ali se novac mora usmeriti na radna mesta, veštine i socijalnu koheziju, a ne samo na konkurentnost i odbranu, ukazala je generalna sekretarka EKS-a.
Prema njenim rečima, isto važi i za predstojeću godišnjicu proglašenja Evropskog stuba socijalnih prava: lepe reči moraju biti praćene akcionim planom koji sadrži konkretne rokove, zakonske mere i neophodna sredstva.
„Što se tiče takozvanog ’prekomernog regulisanja‘, uključujući i zalaganje za ’28. režim‘: najbolji standardi rada nastaju ’odozdo‘, a ne kao gornja granica koju određuje Brisel. Ograničavanje ambicija na minimum značilo bi zadržavanje niskih zarada i nesigurnosti sa kojima se ljudi već suočavaju. To bi bila ozbiljna greška protiv koje bi se sindikati mobilisali: radnicima je potrebno da se izbore za više, a ne za manje“, upozorila je Ester Linč.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je 16. septembra godišnji govor o stanju EU u Evropskom parlamentu u Strazburu, poručivši da je Unija jača, ali i nestabilnija.
Između ostalog, predsednica EK je predložila da Kanada postane prva pridružena članica EU. Najavila je stroža pravila za društvene mreže, uključujući zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 13 godina i ograničavanje naloga za uzrast od 13 do 15 godina.
Ocenivši da je trgovinski deficit EU sa Kinom neodrživ (milijardu dolara dnevno), poručila je da će Unija iskoristiti raspoloživa sredstva za uravnoteženje odnosa. Takođe je potvrdila nastavak čvrste podrške Ukrajini, preusmeravanje neiskorišćenih sredstava iz programa za zajedničke odbrambene projekte i oslobađanje od zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.
U vezi sa proširenjem EU, Fon der Lajen je kazala da budućnost regiona Zapadnog Balkana leži u EU i najavila uskoro donošenje mapa puta za najnaprednije kandidate, uz naglasak da proces ostaje zasnovan na zaslugama. Predsednica EK je izjavila da je bila užasnuta prizorima sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu, poručujući da veličanju ratnih zločinaca nema mesta u Evropskoj uniji.
Predsednica EK je najavila i fokus na prilagođavanje klimatskim ekstremima, poput Evropskog plana za toplotne talase i inicijativa za zaštitu vode, nakon rekordno toplog leta u Evropi.
Priredio S. R.
