U debati o novom višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije, sindikalni lideri su se oštro usprotivili predloženim rezovima socijalnih fondova. Poruka sindikata je jasna: ne terajte radnike da plate cenu tranzicije
Na tripartitnom socijalnom samitu Evropske unije predstavnici Evropske konfederacije sindikata veoma oštro su kritikovali pojedine ekonomske planove Evropske komisije i njene predsednice Ursule fon der Lajen.
Drugi ovogodišnji socijalni samit, održan 14. oktobra u Briselu na temu „Pokretanje Evrope napred” (Driving Europe Forward), okupio je lidere evropskih institucija i najviše predstavnike socijalnih partnera (poslodavaca i sindikata).
Debatom koja je bila fokusirana na ekonomsku stabilnost, investicije, privredni rast i očuvanje socijalnih prava kopredsedavali su predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica EK Ursula fon der Lajen.
Diskutovalo se o dugoročnom budžetu EU koji treba da ojača poslovnu konkurentnost Unije uz istovremeno stvaranje visokokvalitetnih radnih mesta. Lideri su se saglasili da ekonomski napredak i socijalna pravda moraju ići ruku pod ruku.
U razgovorima su razmatrani koraci u okviru mape puta „Jedna Evropa, jedno tržište” („One Europe, One Market”), sa ciljem smanjenja administrativnih opterećenja i regulativa koje guše preduzeća, ali uz striktno poštovanje i zaštitu radnih prava.
Predstavnici sindikata ukazali su na pritiske sa kojim se suočavaju zaposleni usled visokih troškova života, hrane i stanovanja, naglašavajući važnost usklađivanja plata.
Jedna od glavnih kritika sindikata tokom samita bila je protivljenje najavi Evropske komisije o uvođenju tzv. pakta protiv „gold-platinga” (praksa država članica da prilikom prenošenja EU direktiva u nacionalno zakonodavstvo uvode strože standarde od minimalno propisanih). Sindikalni predstavnici su izričito naglasili da se ova pravila ne smeju primenjivati na socijalne i radne direktive.
Za pravično oporezivanje profita
U svojoj argumentaciji, sindikalni lideri su ukazali da zakonodavstvo EU mora da služi kao minimalni standard ispod kojeg se ne ide, a ne kao maksimum iznad kojeg države ne smeju da idu. Kao primer su naveli plaćeni godišnji odmor. Naime, EU propisuje minimum od četiri nedelje, ali mnoge zemlje kroz kolektivne ugovore nude više. Sindikati smatraju da bi pakt protiv „gold-platinga” ukinuo istorijska prava radnika izborena u poslednjih 100 godina i srozao ih na najniži zajednički standard, što je direktno kršenje ugovora EU.
U diskusiji o novom višegodišnjem finansijskom okviru EU za period nakon 2027. godine, sindikati su poslali jasnu poruku donosiocima odluka: nemojte terati radnike da plate cenu ekonomske tranzicije. Sindikalni lideri se oštro protive predlozima koji bi doneli rezove od oko 150 milijardi evra u kohezionim i socijalnim fondovima EU, zahtevajući da budžet Unije aktivno podržava otvaranje i očuvanje kvalitetnih radnih mesta.
„Na ulicama vlada pravi gnev. Radni ljudi trpe posledice plata koje ne mogu da prate vrtoglavo visoke troškove stanovanja, energenata i hrane. Evropi je potrebna politika čije će efekte radnici osetiti u svojim novčanicima. Međutim, čini se da razgovori o Višegodišnjem finansijskom okviru idu u pogrešnom smeru, uz sve manje sredstava za investicije namenjene rešavanju rastuće krize zapošljavanja“, izjavila je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč.
„Naredni budžet EU mora da zadrži snažan zaseban Evropski socijalni fond, uz povećanje raspoloživih sredstava. Evropa mora da preuzme svoj deo odgovornosti u rešavanju krize troškova života i stvaranju uslova za veći broj kvalitetnih radnih mesta za sve. Zakon o kvalitetnim radnim mestima mora uvesti obavezujuća pravila kako bi se stalo na put nesigurnim oblicima rada i eksploataciji“, naglasila je generalna sekretarka EKS-a.
Sindikalni predstavnici su se direktno osvrnuli i na debate o padu evropske konkurentnosti i produktivnosti, ukazujući da su najproduktivnije evropske zemlje upravo one koje imaju najjaču zaštitu radnika i razvijene sisteme kolektivnog pregovaranja.
Lideri sindikata smatraju da je problem Evrope hronični nedostatak investicija u tehnologiju, inovacije i same radnike. Istovremeno, rast plata drastično zaostaje za rastom produktivnosti, što znači da radnici ne dobijaju pravičan udeo u napretku koji stvaraju svojim radom.
Pored predsednika evropskih institucija, na samitu su u ime aktuelnog predsedavanja Savetom EU učestvovali premijer Irske Mišel Martin i ministar Alan Dilon, kao i ministri Litvanije i Grčke u svojstvu predstavnika narednih predsedavanja.
U ime evropskih socijalnih partnera prisustvovali su predstavnici vodećih poslodavačkih i sindikalnih organizacija na nivou EU – Biznis Europe, Evropske konfederacije sindikata, SGI Europe (udruženje pružalaca usluga od opšteg interesa), SMEunited (udruženje zanatlija, malih i srednjih preduzeća)…
Priredio S. R. Fotografije: Savet Evrope
