Ovogodišnja dobitnica Nobela zastupala je aktiviste protiv aparthejda i sindikalce u Južnoj Africi. Borbu protiv nepravde nastavila u Međunarodnom krivičnom sudu i na funkciji visoke komesarke UN-a za ljudska prava
Navanetem Navi Pilaj (85) dobitnica je Nobelove nagrade za mir za 2026. godinu, kao priznanje za njen rad na polju ljudskih prava, pravde i međunarodnog prava.
Nakon što je 1967. godine postala prva žena koja je otvorila privatnu advokatsku praksu u svojoj rodnoj provinciji Natal u Južnoj Africi, decenijama se otvoreno borila protiv režima aparthejda. Tokom advokature bila je fokusirana na odbranu političkih zatvorenika i boraca protiv aparthejda, uključujući i Nelsona Mandelu, kao i sindikalnih aktivista koji su bili meta državne represije, objavio je američki magazin Tajm.
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) zvanično je pozdravila odluku Nobelovog komiteta posebno istakavši upravo rani rad Navi Pilaj u oblasti radničkih prava i odbrane sindikalnih lidera pod aparthejdom. „Svoju borbu protiv aparthejda i nepravde nastavila je kao sudija u Južnoj Africi, a kasnije i u Međunarodnom krivičnom sudu i na funkciji visoke komesarke UN-a za ljudska prava“, navodi se u saopštenju MKS-a.
Generalni sekretar MKS-a Luk Triangl izjavio je da Nobelova nagrada predstavlja priznanje Navi Pilaj za njen životni doprinos odbrani ljudskih prava i pravde. „Sindikalni pokret deli njeno uverenje da se trajni mir može izgraditi samo na temeljima socijalne pravde, demokratije i poštovanja osnovnih prava i međunarodnog prava, te će nastaviti da pruža podršku svima onima koji rade na stvaranju mirnog sveta.“
Advokat pravde – sudija za zločine
Ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir Navanetem Navi Pilaj je, prema obrazloženju Nobelovog komiteta, uz izuzetnu hrabrost i integritet, predvodila napore ka uspostavljanju sveobuhvatnijeg globalnog pravnog poretka. Nagrađena je za svoje napore ka unapređenju mira i međunarodnog prava. Imala je ključnu ulogu u obezbeđivanju procesuiranja ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Nit koja povezuje ranu karijeru Navanetem Navi Pilaj, tokom koje je branila Nelsona Mandelu i druge borce protiv aparthejda, sa njenim kasnijim radom kao sudije u nekim od najvažnijih međunarodnih sudskih postupaka jeste borba za pravdu i jednakost pred zakonom, dodaje u obrazloženju norveški Nobelov komitet koji dodeljuje nagradu za mir.
Navi Pilaj je pozivala države i njihove lidere na odgovornost i ulivala nadu žrtvama nasilja i sukoba. Na svim funkcijama koje je obavljala isticala je odgovornost pojedinaca i država da poštuju vladavinu prava. Takođe je pomogla u definisanju odgovarajućih normi i pravnih načela.
Kada je Međunarodni krivični tribunal za Ruandu utvrdio da silovanje i seksualno nasilje mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti, kao i čin genocida, njen doprinos imao je značajnu ulogu. U istom predmetu, Pilaj je bila ključna i za još jedan pravni iskorak: prvi put se jedan optuženi suočio sa optužbama za podsticanje na genocid isključivo na osnovu širenja propagande.
Navi Pilaj je jedna od najznačajnijih braniteljki načela međunarodnog prava našeg vremena. Njena izuzetna karijera podseća nas na potrebu da podržavamo, jačamo i unapređujemo globalnu vladavinu prava, stoji u obrazloženju odluke Nobelovog komiteta.
O laureatkinji Navanetem Navi Pilaj
Navanetem Navi Pilaj je rođena 1941. godine u siromašnom delu Durbana, u provinciji Natal, tadašnjoj Južnoafričkoj Uniji, u porodici tamilskog porekla (njeni baba i deda došli su iz Indije kako bi radili na plantažama šećerne trske). Bila je peto od ukupno osmoro dece. Zahvaljujući donacijama lokalne indijske zajednice, Pilaj je završila Univerzitet Natal 1963. godine. Prva je žena koja je 1967. otvorila advokatsku kancelariju u svojoj matičnoj provinciji Natal. Takođe je i prva osoba iz Južnoafričke Republike koja je stekla doktorat iz prava na prestižnom Harvardu.
Tokom narednih nekoliko godina branila je aktiviste protiv aparthejda, razotkrivala slučajeve mučenja i pomagala u uspostavljanju ključnih prava zatvorenika, stoji na sajtu Kancelarije UN za ljudska prava. Godine 1995, nakon okončanja aparthejda, imenovana je za vršioca dužnosti sudije Visokog suda Južnoafričke Republike. Iste godine Generalna skupština UN izabrala ju je za sudiju Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, gde je provela ukupno osam godina, od kojih je poslednje četiri godine (1999–2003) provela na funkciji predsednice suda. Imala je ključnu ulogu u razvoju revolucionarne sudske prakse tribunala za Ruandu, posebno u priznavanju silovanja kao čina genocida. Imenovana je 2003. za sutkinju Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, gde je do avgusta 2008. radila u Žalbenom veću.
U Južnoj Africi, kao članica Nacionalne koalicije žena, doprinela je unošenju odredbe o jednakosti u Ustav zemlje, kojom se zabranjuje diskriminacija na osnovu rase, pola, veroispovesti i seksualne orijentacije. Bila je jedna od osnivačica međunarodne organizacije za prava žena Equality Now, a sarađivala je i sa drugim organizacijama koje se bave pravima dece, pritvorenika, žrtava mučenja i porodičnog nasilja.
Obavljala je funkciju visoke komesarke UN za ljudska prava, a donedavno je predsedavala Nezavisnom međunarodnom istražnom komisijom UN za okupiranu palestinsku teritoriju. Trenutno obavlja funkciju sudije ad hoc Međunarodnog suda pravde u predmetu Gambija protiv Mjanmara, u kojem se Mjanmar tereti za genocid. Pored toga, predsednica je Međunarodne komisije protiv smrtne kazne sa sedištem u Madridu.
Dobitnica je brojnih nagrada: nagrade „Gruber“ za prava žena, „Zlatne ploče“ Američke akademije za dostignuća, Sidnejske nagrade za mir, nagrade „Olof Palme“, a dodeljena su joj i počasna akademska zvanja na više univerziteta i obrazovnih institucija.
Priredio S. R.
Foto: Youtube i Nobelov komitet
