Prelazni izbori preokrenuli odnos snaga u Kongresu SAD, čemu je, po priznanju Demokratske partije, umnogome doprinela mobilizacija radnika. Među pobednicima su brojni kandidati iz sindikalnih redova, što se tumači kao reakcija radničkog pokreta na politiku Donalda Trampa
Na prelaznim izborima u SAD, održanim 3. novembra 2026. godine, Demokratska stranka ostvarila je ubedljivu pobedu („plavi talas”) i preuzela punu kontrolu nad oba doma američkog Kongresa, nanevši težak poraz Republikanskoj stranci predsednika Donalda Trampa.
Analitičari i mediji ocenjuju da ovaj rezultat predstavlja ozbiljan politički zastoj za Trampovu administraciju u drugoj polovini njegovog mandata. Iako predsednik zadržava pravo veta na zakone, nova demokratska većina u Kongresu sada ima moć da blokira sudska imenovanja, kontroliše federalni budžet i pokrene parlamentarne istrage protiv izvršne vlasti.
Novi raspored snaga u Kongresu
Demokrate su uspele da obezbede većinu u oba doma američkog parlamenta. Prema podacima i projekcijama medijskih kuća i analitičkih platformi, već je poznata nova situacija po ključnim nivoima vlasti u Kongresu SAD.
Prema podacima medijske mreže CNBC, u Senatu je odnos snaga 54 mesta prema 42 za demokrate i republikance, respektivno. Demokrate su uspele da preotmu čak sedam senatorskih mesta od republikanaca, uključujući savezne države kao što su Ajova, Kanzas, Ohajo, Mejn i Severna Karolina, čime su prešle ključnu granicu od 51 mesta potrebnu za većinu u Senatu.
U Predstavničkom domu demokrate su obezbedile i više od minimalnih 218 mesta neophodnih za većinu. Kako projektuje CNBC, novi odnos snaga je 224 demokratska mandata prema 135 republikanskih mandata.
Priznanja i obećanja demokrata
Istoga dana održani su i izbori za guvernere u 36 saveznih država, na kojima su zabeleženi neki istorijski i iznenađujući rezultati. Najveći šok izazvala je demokratska kandidatkinja Regina Inez Hinojosa, koja je u Teksasu pobedila dugogodišnjeg republikanskog guvernera Grega Abota i tako postala prva latinoamerička guvernerka Teksasa. Demokrata Aron Ford je takođe ušao u istoriju kao prvi Afroamerikanac izabran za guvernera Nevade, pobedivši aktuelnog republikanskog guvernera Džoa Lombarda. Kandidat Demokratske partije Dejvid Krauli pobedio je na izborima i postao prvi crni guverner u istoriji savezne države Viskonsin.
Izborna osveta radničkog pokreta
Američki radnički sindikati dočekali su rezultate izbora od 3. novembra sa velikim olakšanjem, trijumfalno ocenjujući pobedu demokrata kao ključnu za odbranu radničkih prava i direktan poraz ekonomske politike administracije Donalda Trampa. Ovogodišnje prelazne izbore obeležio je rekordan broj kandidata koji u velikom broju dolaze i iz sindikalnih redova, zato radničke organizacije njihov izborni uspeh vide kao svoju direktnu pobedu i „osvetu radničkog pokreta”.
Pre izbora, republikanci u Predstavničkom domu vodili su oštre istrage protiv velikih sindikata (poput sindikata prosvetnih radnika AFT i radnika u auto-industriji UAW), optužujući ih da troše članarinu na političke kampanje. Sindikalni lideri, uključujući predsednicu AFT-a Rendi Vajngarten, poručili su da su birači ovim rezultatima jasno stavili tačku na politički progon radničkih organizacija od strane konzervativnih krugova.
Sindikati ističu istorijski uspeh jer je u Kongres i Senat ušao veliki broj ljudi sa direktnim sindikalnim bekgraundom. Posebno se slavi pobeda novog senatora iz Mičigena, Abdula El-Sajeda, koga je snažno podržao moćni sindikat radnika u auto-industriji (UAW), kao i uspeh guvernera Arona Forda u Nevadi, državi sa izuzetno visokim procentom sindikalno organizovanih radnika.
Najveća sindikalna centrala AFL-CIO, koja okuplja oko 13 miliona radnika, proglasila je izborne rezultate istorijskim trijumfom radničke klase.
U svom zvaničnom saopštenju pod naslovom „Plavi talas je delo sindikata” („The Blue Wave Is Union-Made”), predsednica AFL-CIO Liz Šuler i rukovodstvo organizacije poručili su da su radnici masovnim izlaskom na birališta „vratili moć u svoje ruke”.
Rukovodstvo AFL-CIO istaklo je da su sindikalna domaćinstva bila presudan faktor u preuzimanju kontrole nad Kongresom. Prema njihovim izlaznim anketama, sindikalne porodice su širom SAD dale čak 21 procenat više glasova demokratama u odnosu na republikance. Na nacionalnom nivou, članovi sindikata činili su rekordnih 15% ukupnog biračkog tela, s tim što je taj procenat bio znatno veći u ključnim državama.
Najveća mobilizacija sindikata u istoriji
Za AFL-CIO je od posebne važnosti činjenica da u Kongres i državne parlamente ulazi rekordan broj kandidata koji su i sami aktivni članovi sindikata.
„Uzbuđeni smo što slavimo pobede naše sindikalne braće i sestara. Oni dele naše vrednosti i donose svoje živo radničko iskustvo direktno na Kapitol Hil“, navodi se u saopštenju.
Najveća američka sindikalna asocijacija je objavila da je ovo bila najveća operacija na terenu koju je radnički pokret ikada sproveo tokom međuizbora. Desetine hiljada volontera su tokom kampanje obišli radna mesta, telefonirali i pokucali na vrata više od 16 miliona sindikalnih birača širom Amerike.
Predsednica Liz Šuler naglasila je da je osnovna poruka radnika na terenu bila jednostavna – „sve je preskupo“. Birači su kaznili Trampovu administraciju i njene „milijarderske saveznike“ zbog neuspešne ekonomske politike koja je zapostavila radničke porodice.
AFL-CIO je oštro osudio predizborne poteze Trampove administracije, optuživši je da je pokušala da utiče na rezultat kroz pročišćavanje biračkih spiskova, promenu zakona o identifikaciji i zastrašivanje birača, naročito imigranata i manjina.
Očekivanja sindikata od promena
Rukovodstvo AFL-CIO izrazilo je direktan zahtev novoizabranim kongresmenima demokratama da se što pre preduzmu mere za smanjenje troškova života i obuzdavanje rasta cena, povećanje plata i zaštitu prava na kolektivno pregovaranje. Potrebno je i hitno okončanje politika koje favorizuju bogate elite i korporativne direktore nauštrb ljudi čiji rad pokreće zemlju.
Guvernerka Njujorka Keti Hokul proslavila je pobedu demokrata u svojoj državi, podsetivši da su upravo organizovani radnici i sindikalna domaćinstva odbacili Trampovu ekonomsku agendu i kaznili republikance na biralištima.
Neki analitičari i mediji poput Politika navode da je ovaj zajednički izborni uspeh već pokrenuo debatu unutar same Demokratske partije o tome kako da oblikuju narednu ekonomsku agendu. Nakon što su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, demokratski zvaničnici, poput kongresmena Bobija Skota, vodećeg demokrate u Odboru za obrazovanje i radnu snagu, najavili su da će glavni fokus novog saziva Kongresa biti paket zakona za jačanje prava radnika i ublažavanje troškova života.
Iako predsednik Tramp zadržava pravo veta iz Bele kuće, što znači da puna zakonska transformacija može naići na političke otpore, demokrate nameravaju da iskoriste svoju većinu kako bi progurale i stavile na sto sledeće ključne mere koje su sindikati zahtevali.
Jedan od prvih zakona na dnevnom redu biće „oživljavanje“ i konačno usvajanje Zakona o bržim radničkim ugovorima koji direktno cilja taktiku kompanija koje namerno odugovlače pregovore nakon što se radnici sindikalno organizuju. Zakon propisuje striktne rokove — poslodavci moraju otpočeti pregovore u roku od 10 dana od sindikalnih izbora, a ukoliko se dogovor ne postigne u roku od 90 dana, uključuju se federalni medijatori, nakon čega sledi obavezujuća arbitraža.
Sindikati na čelu sa AFL-CIO godinama vrše pritisak da se podigne zastarela federalna minimalna cena rada koja iznosi 7,25 dolara po satu. Demokrate planiraju da predlože sukcesivno podizanje federalnog minimalca, što je ključni deo njihove ekonomske agende za borbu protiv visoke inflacije i troškova života.
Sindikati u transportu, dostavi i „gig“ ekonomiji (Uber, Amazon i slične platforme) zahtevaju oštriju regulaciju statusa radnika. Već je najavljeno da demokrate planiraju zakonske mere koje će onemogućiti kompanijama da stalno zaposlene radnike lažno klasifikuju kao „nezavisne preduzimače“, čime im uskraćuju zdravstveno osiguranje, bolovanje i pravo na sindikalno udruživanje.
SAD su jedna od retkih razvijenih zemalja bez saveznog zakona o plaćenom odsustvu. Novi zakonodavni plan demokrata predviđa uvođenje obaveznog plaćenog bolovanja i porodičnog odsustva na nacionalnom nivou, što je bio jedan od glavnih zahteva sindikata prosvete (AFT) i uslužnih delatnosti tokom kampanje.
Pored pomenutog, demokratski komiteti, pod vođstvom progresivaca poput senatorke Elizabet Voren, planiraju agresivne istrage i saslušanja direktora velikih korporacija zbog sumnje na veštačko podizanje cena hrane. A sindikati odavno ukazuju da su korporativni profiti, a ne plate radnika, glavni pokretač krize troškova života.
Priredio S. R. Fotografije: AFL-CIO
