Na glasanju 3. novembra, većina građana najmnogoljudnije države SAD odbacila je uvođenje jednokratnog poreza od 5%. Mera je trebala da obuhvati pojedince čije neto bogatstvo premašuje milijardu dolara
Savezna američka država Kalifornija ipak neće ući u istoriju, kako se to najavljivalo, kao prva koja je oporezovala ultrarbogate. Inicijativa o „porezu na milijardere“ (Billionaire Tax), zvanično nazvana Predlog 40 (Proposition 40) dobila je 3. novembra podršku samo 44,7% birača, dok je 55,3% njih bilo protiv.
Predlog je predviđao da se jednokratni porez od 5% obračunava na akcije, investicije i udele u privatnim kompanijama na dan 31. decembra 2026. godine (direktno posedovane nekretnine i lični penzioni fondovi uglavnom bi bili izuzeti). Milijarderi bi porez morali da plate u 2027. godini, uz opciju da isplatu rasporede na pet godina.
Procenjivalo se da bi se takvim oporezivanjem sakupilo i do 100 milijardi dolara. Bilo je planirano da se 90% tako prikupljenih prihoda usmeri direktno za finansiranje državnog zdravstvenog sistema (Medi-Cal), dok bi preostalih 10% bilo usmereno na obrazovanje i pomoć u hrani za siromašne porodice.
„Otrovne pilule“ i politički sukobi
Protivnici novog „istorijskog poreza“, udruženja biznismena i bogati donatori, osmislili su pravnu strategiju i na isti glasački listić postavili dve kontramere, takozvane „otrovne pilule“ – Predlog 41 i Predlog 42. Ovaj drugi predlog predvideo je ustavnu zabranu uvođenja bilo kakvih poreza na ličnu imovinu i ušteđevinu. Prema zakonu Kalifornije, ako više suprotstavljenih predloga prođe, na snagu stupa onaj koji dobije najviše glasova „za“, čime bi porez bio poništen čak i da je Predlog 40 dobio većinu.
Inicijativu za uvođenje „poreza na milijardere“ pokrenuo je Sindikat zdravstvenih radnika SEIU-UHW uz podršku progresivnog krila Demokratske stranke, sa uticajnim senatorom Bernijem Sandersom i kongresmenom Ro Kanom. Međutim, predlogu se oštro usprotivio njihov stranački kolega guverner Kalifornije Gavin Njusom, kao i neka udruženja poput Medicinske asocijacije Kalifornije, tvrdeći da bi mera izazvala egzodus bogatih i ugrozilo finansiranje zdravstvenog sistema.
Razočaranje kreatora Predloga 40
Kampanja protiv Predloga 40 bila je jedna od najskupljih u istoriji države: Forbs navodi da su protivnici sakupili više od 300 miliona dolara za medijsku propagandu protiv poreza. Jedan od najbogatijih ljudi sveta Mark Zakerberg (vlasnik gigantske tehnološke kompanije Meta) bio je prema procenama Forbsa suočen sa najvećim poreskim računom od približno 10,9 milijardi dolara. Da ne bi napustio državu, napravio je poseban dogovor sa upravnim odborom svoje kompanije o izdavanju nove klase akcija koje bi mogao da proda za plaćanje poreza.
Za razliku od Zakerberga koji iako javno veliki protivnik Predloga 40, ipak nije finansijski podržao akciju protiv novog poreza, pojedini članovi odbora njegove kompanije Meta jesu. Na primer, Patrik Kolison je donirao 33 miliona dolara za kampanju protiv Predloga 40. Kao i investitor Džon Dor, i drugi milijarderi koji su u tu svrhu uložili desetine miliona dolara. Prema podacima Forbsa, kampanju su najvećim delom finansirali suosnivač Gugla Sergej Brin sa 102 miliona dolara, i bivši direktor Gugla Erik Šmit koji je donirao oko 40 miliona dolara.
Nisu svi superbogataši reagovali protiv njihovog ekstra oporezivanja. Jedan od sedam najbogatijih na svetu, izvršni direktor kompanije Nvidia Džensen Huang javno je podržao porez, ustvrdivši da mu ne smeta plaćanje poreza, odnosno da to smatra privilegijom.
U protivnike Predloga 40 svrstali su se i neki stručnjaci. Studije ekonomista sa Stanforda ukazivale su na to da bi u 85% mogućih scenarija Kalifornija zapravo izgubila novac, jer bi dugoročni gubitak od poreza na dohodak usled odlaska milijardera u druge savezne države bio veći od jednokratnog prihoda koji bi Predlog 40 doneo.
Zašto novi porez baš u Kaliforniji?
Sasvim drugačije celu priču vide stručnjaci Instituta za poresku i ekonomsku politiku (Institute on Taxation and Economic Policy – ITEP) sa sedištem Vašingtonu. Neki od njih su neposredno učestvovali u kreiranju Predloga 40. U analizi poreske politike Kalifornije, eksperti ITEP-a ukazuje da je ta američka država “suočena sa ozbiljnom fiskalnom krizom, koja je velikim delom uzrokovana nedavnim izmenama saveznih zakona i politika“. Stanovnici Kalifornije će se zbog tih tih saveznih mera, „između ostalih poteškoća, suočiti sa višim troškovima zdravstvene zaštite i nesigurnošću u pristupu hrani“. Zato su, ukazuje ITEP, potrebna novi izvori budžeta.
Prema istoj analizi, „milijarderi su bili među najvećim pojedinačnim korisnicima ovih izmena saveznog zakonodavstva“ tako što su one iskorišćene za velike poreske olakšice izuzetno bogatih pojedinaca. Pored toga, ITEP ukazuje da „milijarderi u Kaliforniji trenutno državi plaćaju porez koji čini relativno mali deo njihovih ukupnih prihoda“. Zato je, po stručnjacima ITEP-a, „Porez na milijardere 2026.” osmišljen kao dobar mehanizam „da milijarderi izdvoje deo svog bogatstva koji bi bio bliži njihovom pravednom udelu, kako bi se podržala država u kojoj su stekli svoja bogatstva“.
U analizi objavljenoj na sajtu ITEP-a navodi se da je Kalifornija idealna država za uvođenje poreza na milijardere, jer u njoj živi natprosečno veliki broj milijardera, koji su poslednjih godina ostvarili izuzetne finansijske rezultate. Naime, iako u Kaliforniji danas živi 12% stanovništva SAD, u rukama tamošnjih milijardera nalazi se čak 27% ukupnog bogatstva svih američkih milijardera. Prema Forbsovoj listi milijardera procenjuje se da ukupno bogatstvo 213 kalifornijskih milijardera iznosi 2.182 milijarde dolara, zaključno sa 1. januarom 2026. godine. ITEP navodi i da su kalifornijski milijarderi svoju imovinu u 2025. godini povećali za 30%, odnosno za 41% u 2024. i 41% u 2023. godini. To ukupno predstavlja rast od 158% tokom samo poslednje tri godine.
Stoga bi, smatraju stručnjaci okupljeni oko ITEP-a, porez od 5% na ogromno bogatstvo milijardera mogao državi Kaliforniji da donese značajne prihode. To bi bilo opravdano i zato što američki milijarderi procentualno plaćaju manje poreza nego prosečan Amerikanac. Uključujući sve fiskalne nivoe, procenjuje se da su milijarderi u periodu od 2018. do 2020. godine na ime poreza izdvojili svega 24% svog stvarnog ekonomskog prihoda, dok je prosek na nivou SAD iznosio 30%.
Priredio S. R. Fotografije: Youtube
