Zemlje kandidati sa platama znatno nižim od proseka, ukoliko prethodno ne usvoje evropske socijalne standarde, rizikuju da budu tretirane kao izvori jeftine radne snage, upozorava Evropska konfederacija sindikata
Evropska komisija je 4. novembra 2026. godine predstavila novi Paket proširenja Evropske unije i godišnje izveštaje o napretku zemalja kandidata. Ovim dokumentima potvrđeno je opredeljenje za proces zasnovan na zaslugama, uz uvođenje modela postepene integracije zemalja na putu ka članstvu.
Evropska sindikalna centrala u načelu pozdravlja najnoviji stav Komisije o nastavku proširenja EU, ali je povodom indikativnih mapa puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu oštro kritikovala izostanak socijalnih prava i standarda u planovima Brisela.
Srbija nazadovala – Crna Gora najuspešnija
Nakon što je utvrdila uslove za pripremu prijema novih članica, Evropska unija sada mora da osigura da su i zemlje kandidati spremne da te uslove ispune. Kroz paket o proširenju, koji su u sredu, 4. novembra, predstavile visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos, Evropska komisija sagledava napredak koji su njeni partneri ostvarili, kao i neophodne reforme za pristupanje Uniji.
Komisija je ocenila da Srbija tokom prethodne godine nije ostvarila suštinski napredak u pristupnim pregovorima, uz upozorenja na rastuću društvenu polarizaciju, nazadovanje u slobodi izražavanja i potrebu da nova vlast iskoristi šansu za novi početak i sprovođenje reformi.
Nove oštre kritike Srbiji
Ocene za Poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) i Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) u novom izveštaju EK pokazuju da Srbija u obe ključne reformske oblasti pati od iste hronične boljke: usvajanje evropskih zakona postoji samo na papiru, dok u praksi institucije stagniraju ili nazaduju. Dok je u Poglavlju 19 zabeležen ograničen ili nikakav napredak, stanje u Poglavlju 23 je još alarmantnije jer je ocenjeno da u oblasti pravosuđa nema nikakvog napretka, dok je u sferi slobode izražavanja zabeleženo direktno nazadovanje. Novinari i organizacije civilnog društva izloženi su pretnjama, političkim pritiscima i verbalnim napadima od strane visokih državnih funkcionera.
Očekivano, kao najuspešnija na evropskom putu ocenjena je Crna Gora koja bi, kako se navodi, mogla da do kraja ove godine zatvori preostala poglavlja uz ugovorne pripreme.
Komisija smatra da je Albanija nastavila uspešno napredovanje, otvorila je poslednji preostali klaster i ispunila uslove za privremeno zatvaranje četiri poglavlja, sa ambicijom da završi pregovore do kraja 2027. godine.
Prema izveštaju EK, Moldavija i Ukrajina su nastavile sa otvaranjem klastera (prva četiri, druga takođe četiri uprkos ratnim izazovima), uz naznačene indikativne rokove za završetak pregovora do kraja 2028. godine.
Komisija navodi da je Severna Makedonija ostvarila određeni napredak, ali da ne može da krene dalje dok ne usvoji ustavne izmene. Za Bosnu i Hercegovinu je ocenjeno da se sve više udaljava od evropskog puta zbog pojačanih političkih podela i anti-EU retorike uoči nedavnih izbora. Kosovo je takođe u zastoju, i to zbog institucionalne krize.
Brisel je predstavio konkretne smernice i rokove za zemlje kandidate, uz plan da im omogući ekonomsku korist i postepeno uključivanje u pojedine politike EU (poput energetike, saobraćaja, digitalizacije i odbrane) i pre samog punopravnog članstva. S tim u vezi, tokom narednih šest meseci pokrenuće se direktni razgovori sa državama kandidatima o prilagođavanju finansiranja i ubrzanju reformi.
Socijalni standardi – nezaobilazni
Evropska konfederacija sindikata je saopštila da podržava nastavak proširenja i evropsku perspektivu za Moldaviju, Zapadni Balkan i Ukrajinu, ali i da se protivi bilo kakvim prečicama bez socijalnih prava.
„Ne može postojati prečica do jedinstvenog tržišta koja zaobilazi socijalne standarde EU. Sloboda udruživanja, kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk moraju biti čvrsti uslovi – koji su merljivi i čije se poštovanje može osigurati – kako pre, tako i nakon pristupanja“, izjavila je Tea Jarc, konfederalna sekretarka EKS-a.
Evropska sindikalna centrala upozorava da predloženi uslovi Evropske komisije za postepenu integraciju obuhvataju spoljnu politiku, vladavinu prava i ekonomsku bezbednost, ali potpuno zanemaruju evropsko radno pravo i socijalne tekovine.
Zato evropski sindikati traže da ugovori o pristupanju i mehanizmi praćenja sadrže jasne i merljive uslove koji štite slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk pre i posle ulaska u EU. Stav EKS-a je da bi ovo trebalo da počne već od Ugovora o pristupanju Crne Gore.
Dok Brisel nudi model prema kojem bi se Srbija i druge zemlje regiona postepeno uključivale u delove jedinstvenog tržišta EU pre punopravnog članstva, EKS upozorava da takvo pristupanje bez striktnog usvajanja evropskog radnog prava može dovesti do eksploatacije domaćih radnika i nelojalne konkurencije.
Evropski sindikati insistiraju na konvergenciji zarada, ukazujući da, sa prosečnim platama koje su znatno niže od proseka EU, zemlje kandidati ostaju u zoni rizika da budu tretirane kao izvor „jeftine radne snage“. Ukazujući da se „ne smeju ponoviti greške iz prošlosti“, EKS podseća da ni 20 godina nakon velikog proširenja 2004. godine nije prevaziđen ogroman jaz u platama (od 4 prema 1). To je dovelo do odliva radne snage, posebno stručnjaka, stvarajući nesigurnost koju koristi krajnja desnica. Bez konvergencije zarada i dostojanstvenog rada, proširenje neće doneti korist radnicima.
Zbog pomenutih rizika, evropska sindikalna centrala zahteva da Evropska komisija i nacionalne vlade sistemski uključe sindikate i organizacije poslodavaca u izradu i sprovođenje svake pojedinačne mape puta za zemlje kandidate.
Priredio S. R. Fotografije: Evropska komisija
