Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Prema odredbama Zakona o radu (’’Sl. glasnik RS’’, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon) – član 32. – poslodavac je dužan da sa zaposlenim, pre stupanja na rad, u pisanom obliku, zaključi ugovor o radu i podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje.
Postoji i više vrsta ugovora o radu van radnog odnosa, kada zaposleni ne zasniva radni odnos, ali sa poslodavcem zaključuje ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i ugovor o dopunskom radu. Zaposleni ne prima zaradu, već naknadu zarade i na istu se plaćaju porezi i doprinosi.
Rad na crno je rad bez ugovora. Zaposleno ili radno angažovano lice nema definisana prava i zavisi od volje poslodavca da li će i u kom obimu ostvarivati svoja prava. Rad na crno je i situacija kada poslodavac zaključi sa zaposlenim ugovor o radu, ali ga ne prijavi na obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, čime zaposlenog lišava prava na zdravstvenu zaštitu i ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a sebe oslobađa plaćanja značajnih novčanih obaveza.
Postoje i slučajevi kada poslodavac prijavi zaposlenog, ali mu ne uplaćuje poreze i doprinose – to se ne smatra radom na crno, ima tretman prekršaja, ali smatramo da je i to vrsta rada na crno. Takođe se često dešava da poslodavac zaposlenima ne uplaćuje ugovorenu zaradu, ili uplaćuje deo zarade na račun sa plaćenim porezima i doprinosima, a deo na ruke, čime direktno utiče na smanjivanje visine penzije zaposelnog. Često se dešava i da poslodavac zaposlenima plaća doprinose na mnimalnu zaradu, a zaposleni deo te zarade mora da vrati poslodavcu po izvršenoj isplati. Ovakvo ponašanje poslodavca ne utiče zaposlenom samo na visinu penzije, već onemogućava i ostvarivanje ostalih prava – npr. dozvoljeni minus u banci, mogućnost dizanja kredita i dr…
