NACRT STRATEGIJE SOCIJALNE ZAŠTITE
za period od 2019. do 2025. godine
Predstavnici UGS NEZAVISNOST, zajedno sa ostalim reprezentativnim socijalnim partnerima i predstavnicima civilnog društvau Srbiji, učestvovali su u radu sastanka Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koji je održan 27. maja 2019. godine, u Beogradu. Na sastanku je razmatran tekst Nacrta Strategije socijalne zaštite za period od 2019. do 2025. godine koji je predložilo nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pisma.
Zajednička ocena učesnika sastanka je da se, u kreiranju ovog strateškog dokumenta koje nije uključilo konsultacije ni sa socijalnim partnerima ni sa relevantnim ekspertima, mnogo više računa vodilo o efikasnosti i održivosti sistema socijalne zaštite nego o garatovanim socijalnim pravima građana.
UGS NEZAVISNOST su izneli niz primedbi na ovaj Nacrt koje su, zajedno sa dopisom grupe nevladinih organizacija, u ime RG 17 NKEU, upućene nadležnom ministarstvu, Pregovaračkom timu za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Republičkom sekretarijatu za javne politike, Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom i Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji.
U prilogu se nalaze tekst dopisa i stavovi UGS NEZAVISNOST.
Poštovana/i,
U ime više stotina hiljada pripadnica i pripadnika osetljivih grupa i korisnica i korisnika sistema socijalne zaštite kojima se neposredno bavimo u svom radu, kao i u ime celog stanovništva Republike Srbije kao adresata socijalnih prava garantovanih ratifikovanim međunarodnim instrumentima na osnovu ustavnog načela socijalne pravde, izražavamo svoju duboku zabrinutost zbog teksta Nacrta strategije socijalne zaštite (u daljem tekstu: Nacrt strategije) koji je predstavljen javnosti, uključujući i organizacijama civilnog društva putem konsultacija organizovanih od strane predlagača – Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – tokom maja meseca 2019. godine.
Pored pojedinih netačnih ocena stanja u oblasti socijalne zaštite, načinjenih proceduralnih propusta, kao što je nepostojanje analize efekata na društvo i neadekvatna analiza finansijskih efekata, i formulacija vizije i opšteg cilja koje stavljaju akcenat na efikasnost i održivost sistema socijalne zaštite, umesto na garantovana socijalna prava i pravičnost kao univerzalno načelo, a u skladu sa Evropskim stubom socijalnih prava, skrećemo pažnju na glavni propust predlagača Nacrta strategije, koji se ogleda u tome da se u tekstu Nacrta strategije, uprkos identifikovanim nezadovoljenim potrebama stanovništva u sistemu socijalne zaštite, kao i najnovijim ocenama Evropske komisije, navodi da za implementaciju Strategije nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za funkcionisanje sistema socijalne zaštite.
Imajući u vidu:
- ocene iznete u najnovijem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji da je: pola miliona stanovnika apsolutno siromašno, a 1,8 miliona stanovnika u riziku od siromaštva; nejednakost u prihodima najveća među svim zemljama u Evropi koje sprovode Anketu o prihodima i uslovima života; nedovoljan i obuhvat i adekvatnost novčanih davanja za zadovoljenje osnovnih potreba; potrebno unaprediti kvalitet usluga i pojačati nadzorne i regulatorne mehanizme, praćenje i vrednovanje; izostao napredak po pitanju usluga socijalne zaštite u zajednici i u procesu deinstitucionalizacije; sistem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti i dalje nesistematično i netransparentno primenjivan,
- komentare Evropske komisije iznete u Oceni Programa ekonomskih reformi 2019-2021.[1] da ne postoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok, da je potrošnja na novčanu socijalnu pomoć na nivou od oko 0,35% BDP-a, što je ispod ne samo evropskih, već i regionalnih standarda, kao i da nema planova za targetirano povećanje socijalne potrošnje u ovoj oblasti,
- da je među potencijalne rizike po pitanju strukturne reforme 20. „Unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti mera socijalne zaštite“ Programa ekonomskih reformi 2019-2021. navedeno „smanjenje ukupnih sredstava u budžetima za 2019., 2020. i 2021. godinu“[2],
- da je Izveštaj o primeni Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji (2016-2017.)[3] koji je pripremljen u aprilu 2019. a usvojen na sednici Vlade Republike Srbije u maju 2019. godine, pokazao da od usvajanja ovog dokumenta 2016. godine nije sprovedena gotovo nijedna predviđena reformska mera u oblasti socijalnog uključivanja i socijalne zaštite,
- činjenicu da se navršava pet godina od održavanja bilateralnog skrininga za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, a da Vlada Republike Srbije još uvek nije usvojila Akcioni plan koji je uslov za otvaranje pregovora u okviru ovog poglavlja, a u kojem značajno mesto u pogledu očekivanih reformi zauzima usvajanje nove Strategije socijalne zaštite,
Zahtevamo da predlagač Nacrta strategije:
- Sprovede analizu finansijskih efekata Nacrta strategije, u skladu sa Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (u daljem tekstu: Uredba),
- Sprovede analizu efekata na društvo Nacrta strategije, u skladu sa Uredbom, a koja propisuje, između ostalog, da su predlagači javnih politika dužni da tokom izrade tog dokumenta, tj. tokom sprovođenja ex ante analize efekata, sprovedu konsultacije sa predstavnicima svih ciljnih grupa i ostalih zainteresovanih strana, koristeći primerenu tehniku konsultacija (čl. 40),
- Pripremi nacrt Akcionog plana za primenu Strategije socijalne zaštite, u skladu sa Uredbom, a koja propisuje, između ostalog, da akcioni plan obavezno sadrži procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju svake od mera i identifikaciju izvora iz kojih se ta sredstva obezbeđuju (čl. 58).
Dalje, zahtevamo od predlagača Nacrta strategije i šefice Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji da, nakon pripreme gore navedenih dokumenata i njihovog stavljanja na uvid javnosti i organizacijama civilnog društva, organizuju dodatne konsultacije o Nacrtu strategije u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, uz učešće predstavnika Republičkog sekretarijata za javne politike, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Međunarodne organizacije rada i Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a u skladu sa članom 6. Smernica za saradnju Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i pregovaračkih grupa sa predstavnicima organizacija civilnog društva, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Privredne komore Srbije nakon dostavljanja Rezultata skrininga, kojim je propisano da ukoliko Pregovarački tim, kao i predsednik pregovaračke grupe oceni da je potrebno, koristeći utvrđeni mehanizam, predstavnici OCD, NKEU i PKS mogu biti konsultovani i o drugim pitanjima u vezi sa pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, i pružiti stručnu pomoć u pogledu pitanja koja su od interesa za konkretne predstavnike OCD, odnosno NKEU i PKS.
U prilogu dostavljamo komentare članica Radne grupe 17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (o poglavljima 2 – Sloboda kretanja radnika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje) i drugih organizacija civilnog društva na Nacrt strategije koji su usaglašeni na sastanku navedene radne grupe održanom 27. maja 2019. godine u Beogradu, na koji su pozvani i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ali se na isti nisu odazvali.
Za dodatne informacije, možete se obratiti Fondaciji Centar za demokratiju koja koordinira RG 17 NKEU.
S poštovanjem,
Pokretači inicijative:
- Fondacija Centar za demokratiju
- Trag fondacija
- A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
- Autonomni ženski centar
Dostavljeno:
– Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije
– Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji
– Bojana Tošić, v.d. direktora Republičkog sekretarijata za javne politike
– Žarko Stepanović, v.d. direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom
– Nj.E. Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
[1] https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_2019-2021_erp.pdf
[2] https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/2019/01/Nacrt-ERP-2019-2021.pdf
[3] https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/izvestaji/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/izvestaj-o-primeni-programa-reformi-politike-zaposljavanja-i-socijalne-politike-u-procesu-pristupanja-eu-2016-2017-godine
Nacrt Strategije socijalne zaštite za period 2019. do 2025. godine
- stavovi UGS NEZAVISNOST –
Učestvujući u raspravi o Nacrtu Strategije socijalne zaštite za period 2019. do 2025. godine, kuju je organizovala Radna grupa17 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), UGS NEZAVISNOST su zauzeli sledeće stavove:
- Neprihvatljivo je da se tako značajna Strategija donosi bez ikakvih prethodnih konsultacija sa reprezentativnim socijalnim partnerima, kao i ekspertima iz organizacija i institucija koje se bave ovim pitanjima ili deluju u oblasti socijalne zaštite. Predloženo je da se na neodrživost ovakvog poimanja i prakse ‘’socijalnog dijaloga’’ od strane vlasti u Srbiji, upozori Tim za pregovore za pristupanje EU, kao i druge institucije nadležne za komunikaciju sa EU. UGS NEZAVISNOST otvoreno postavljaju pitanje: Zašto evropske institucije podržavaju mere i ‘’reforme’’ u Srbiji koje za rezultat (ili posledicu) imaju efekte suprotne evropskim standardima?;
- UGS NEZAVISNOST ocenjuju da je ovo još jedna u nisu ‘’formalnosti’’ koje su obaveza države u okviru procesa evrointegracija i da je predlagaču bitna forma, a ne i sadržaj Strategije, odnosno da će i ova Strategija kao i mnoge pre, ostati mrtvo slovo na papiru. Zbog toga, UGS NEZAVISNOST insistiraju na izradi godišnjih akcionih planova kojima će se precizirati: nosioci realizacije, rokovi, potrebna sredstva (logistička i finansijska) i tačno navesti odgovorna lica i institucije za realizaciju Strategije, kao i predeviđene mere u slučaju da se Strategija, odnosno akcioni planovi, ne realizuju u praksi;
- Formalan, a moglo bi se reči i ciničan pristup zradi Strategije, vidljiv je već u datoj definiciji socijalne zaštite koja (citat) ‘’…osigurava blagostanje i dobrobit građana…’’. Kao da ‘’tvorcima’’ Strategije i formulisanja njene definicije nije jasno da tamo gde se veliki broj građana nalazi u stanju socijalne potrebe, nema ni govora o ‘’blagostanju’’, već o pukom fizičkom preživljavanju. To potvrđuje i izuzetno, nerealno niska ‘’granica siromaštva’’ koja osim egzistencijalnog minimuma ne obezbeđuje ni najmanju mogućnost zadovoljenja potreba za obrazovanjem, kulturom i drugim potrebama svakog pojedinca, a kamo li da obezbedi njihovo ‘’blagostanje’’;
- UGS NEZAVISNOST naglašavaju direktnu vezu između ekonomske politike, posebno politike zapošljavanja koju vode aktuelne vlasti i pojedinih tzv ’’reformskih’’ mera koje provode sa stanjem u socijalnoj sferi, odnosno siromaštvom ne samo nezaposlenih već i zaposlenih lica. Kao ilustracija za to može poslužiti: iznos minimalne zarade koji je znatno niži od minimalne potrošačke korpe; ogromna prisutnost nesigurnog (prekarnog) rada i neformalne (sive) ekonomije; stalno pooštravanje uslova za sticanje penzije i podizanje kriterijuma za obračun osnovice za penziju, kao i nezakonito umanjivanje po zakonu stečenih penzija…i dr.;
UGS NEZAVISNOST stoje na stanovištu da se o navedenim stavovima UGS NEZAVISNOST kao i ostalih članica NKEU, obavesti najšira javnost, posebno sve nadležne domaće i evropske institucije i pojedinci.
