- april 2021. Kategorija: Autorski tekstovi, Branislav Božić Izvor: UGS Nezavisnost Fotografije: Medija centar, N1
* Arandarenko: Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu kroz stimulativno upumpavanje novca u privredu i stanovništvo * Đaković: Nova pomoć svim punoletnima iz kredita koje će vraćati svi poreski obveznici * Protić: “Novac iz helikoptera” morao je da bude zamenjen ciljanim merama podrške najpogođenijim podsektorima * Titović: Pomoći onima koji su ostali bez posla zbog posledica pandemije
Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije, prezentovan u februaru i martu, a vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi ovih dana da počne da se realizuje isplatom prvih polovina minimalne zarade za zaposlene. Isplata dela minimalca za mesec mart 2021. godine biće sprovedena 8. aprila, a naredne će uslediti u maju i junu.
Novi set mera podrazumevaće direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim, ali i velikim preduzećima, podršku ugostiteljskom sektoru, hotelima, turističkim agencijama, sektoru prevoza putnika i drumskog saobraćaja, kao i jednokratnu novčanu pomoć građanima i produženje garantne šeme u svrhu održavanja likvidnosti privatnog sektora, saopštila je Vlada Srbije i njeno Ministarstvo finansija.
U novi paket mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije. To su, kako je precizirao ministar finansija Siniša Mali, dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u ostalim firimama znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru.
Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobiće ukupno million i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera, ali ovog puta selektivnije.
Nastavak “bacanja para”
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mihail Arandarenko kaže za portal UGS Nezavisnost da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.
– Ipak, osim tog najšireg kruga neselektivne pomoći u paketu je i krug dodatne pomoći nekim ugroženim delovima privrede i stanovništva. Na dodatnu pomoć moći će da računaju ugostiteteljski objekti i hoteli, prevoznici u putničkom saobraćaju, turističke agencije, vodiči i pratioci. Takođe, svi registrovani nezaposleni moći će ove godine da računaju na dodatnu pomoć, što lane nije bio slučaj. S druge strane, praksa dodatne fiksne pomoći penzionerima postojala je i pre pandemije, kao podrška sve većem broju penzionera sa veoma malim primanjima, ali je sada marketinški “uokvirena” u dodatnu pandemijsku pomoć – ističe Arandarenko.
Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, smatra naš sagovornik, Vlada očigledno i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.
– Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. godine i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije – predviđa profesor Arandarenko.
On napominje da se glavna kritika većine domaćih eksperata i međunarodnih agencija odnosi upravo na dizajn paketa pomoći koji pravi relativno veliku tzv. grešku uključivanja – nepotrebne subvencije firmama koje nisu imale gubitke, kao i pojedincima koji nisu u riziku od siromaštva, niti su iskusili gubitak posla ili pad Prihoda.
– Time se, prema kritičarima, s jedne strane nedovoljno štite oni koji su stvarno ugroženi, a s druge strane kreira javni dug koji će se kasnije solidarno vraćati. Ta kritika zasnovana je na pristupu naknade štete i zaštite najugroženijih, dok je Vladina filozofija izgleda zasnovana na filozofiji stimulativnog paketa. Činjenica je da se Vlada nije posebno potrudila da to potvrdi, niti da javnosti objasni razloge za ovaj izbor, posebno ove godine, kada su argumenti za neselektivni stimulativni paket manje uverljivi. Ipak, stimulativni paket ne predstavlja neposrednu opasnost po javni dug, jer sadašnji nivo javnog duga može da ga podnese – napominje Arandarenko.
Ograničeni resursi, novi dug
Novinarka ekonomske rubrike NIN-a Petrica Đaković, koja je autorka analize Fondacije Fridrih Ebert “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije” smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.
– Veća neselektivnost u prvom paketu može se pravdati nedostatkom i vremena i kapaciteta administracije da sigurno i precizno targetira ugrožene. Kao i činjenicom da smo imali zaključavanje i da su gotovo svi, izuzimajući deo prehrambene, farmaceutske i deo hemijske industrije, bili pogođeni. Već za drugi paket mera je bilo dovoljno vremena da se preciznije utvrdi koji su sektori posebno pogođeni, a koji to nisu uopšte, te da onda u skladu sa tim budu i mere – ukazuje Petrica Đaković za portal Nezavisnosti.
Novinarka smatra da je sa stanovišta opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.
– Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu. Takvu vrstu podsticaja mogu sebi dozvoliti razvijenije ekonomije sa jakom sopstvenom industrijom, jer će na taj način omogućiti povećanje proizvodnje. Srbija neće postići taj cilj što se vidi i analizom prihoda od PDV-a. Sigurno je da je država trebalo da izbegne „bacanje novca“ svima, a što se tiče mera koje su namenjene privredi, odnosno očuvanju zaposlenosti, rešenje je moglo da bude preciznija analiza ugroženosti i jasnije ciljanje onih kojima je pomoć potrebna – objašnjava Đaković.
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo do toga da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.
– I zbog toga neselektivna podela pomoći, tzv. “novac iz helikoptera”, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Pored toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva dve društvene grupe, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet – kaže Protić za portal Nezavisnosti.
Selektivna selektivnost
Naš sagovornik objašnjava da je turizam na udaru tokom čitavog toka pandemije, a naročito prekogranični i kongresni turizam, i tzv. “event industrija”, muzičari, te avio i autobuski prevoznici, dok su se ugostitelji sa iole ozbiljnijim merama zatvaranja suočili tek u prvom kvartalu ove godine.
– U delu turizma smo čak bili svedoci neverovatnog odsustva protivpandemijskih mera, usled kojeg su na planinama i drugim turističkim destinacijama Srbije gotovo izostale restrikcije kretanja ljudi, u vreme kada je veliki broj evropskih država koje mnogo više zavise od turizma prigebao mnogo strožijim merama sa ciljem suzbijanja pandemije – ukazuje Protić
Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma “Nezavisnost” potvrđuje da postoje razlike unutar samih grana, ali ističe i da su delatnosti turizma i ugostiteljstva među najpogođenijima od pandemije i u svetu i u Srbiji.
– Policijski čas uveden tokom marta 2020. zbog sprečavanja širenja epidemije zatvorio je vrata mnogima na oko dva meseca, a zatim im je menjano radno vreme i povremeno su zatvarani, zavisno od epidemiološke situacije. Sad je pitanje koliko će trajati mere proglašene sredinom marta ove godine. Zbog toga je dobro što će, prema uredbi Vlade Srbije donetoj sredinom februara, sektor ugostiteljstva i turizma, turistički vodiči i vlasnici rent-a-kara dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Smatramo i da je potrebno pomoći onima koji su ostali bez posla zbog posledica pandemije – ističe Titović.
On napominje i da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.
– Smatramo da treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima – ocenjuje naš sagovornik. Dodaje da su veoma značajne dve nove sektorske pomoći – 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi za gradske hotele, kao i 600 evra mesečno po autobusu za autoprevoznike narednih šest meseci.
Titović navodi da ni danas nema preciznih podataka o tome koliko je ukupno radnika u najugroženijim sektorima izgubilo posao. Prema podacima udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije od marta prošle godine do sredine februara 2021. bez posla je ostalo 1.945 turističkih radnika.
Pravičnost i najveći gubitnici
Za profesora Arandarenka je pitanje pravičnosti u dodeli pomoći kompleksno.
– Mada na prvi pogled ne izgleda tako, smatram da fiksni iznosi pomoći svima imaju pozitivan uticaj na raspodelu, jer makar u nekom procentu smanjuju relativne razlike. S druge strane, kada bi pomoć bila dodeljena samo korisnicima socijalne pomoći i nezaposlenima, to bi manje koštalo, bilo bi i naizgled pravičnije, ali bi ukupni efekti na smanjenje siromaštva i nejednakosti bili dosta manji. Paradoks je u tome što bi u ovom drugom slučaju efekat greške isključivanja nadjačao efekat greške uključivanja, jer mnogi siromašni i lošije stojeći građani nisu korisnici socijalne pomoći ni nezaposleni – objašnjava Arandarenko.
Po njemu su, inače, u poslednjih godinu dana, najgore prošli oni koji su i pre pandemije imali neformalne, nesigurne i slabo plaćene poslove. Ako su se uz to zatekli u najteže pogođenim sektorima, imali su slabe šanse da zadrže posao. Arandarenko je za portal Biznis izjavio i da su „najbolje prošli“ visoko-obrazovani, lica zaposlena u ICT sektoru, industriji. U grupi sa najnižim obrazovanjem pad zaposlenih je za čak 31.000, dok je broj zaposlenih sa srednjim i visokim obrazovanjem porastao za 13.500. Istovremeno, broj neformalno zaposlenih oštro je pao, za više od 30.000, ili oko 7,5 odsto.
Prema procenama sindikata u Srbiji je lane zbog epidemije bez posla ostalo između 40 i 50 hiljada ljudi u raznim, pretežno uslužnim delatnostima. Jovan Protić podseća da je pandemija Kovida-19 uzrokovala veći gubitak radnih sati u svetu tokom 2020. godine nego svetska ekonomska kriza 2009. godine. Doduše, u svetu je već vidljiv trend smanjivanja tih gubitaka, tako da je optimistična procena da bi gubitak radnog vremena u 2021. mogao da iznosi svega 1,3 odsto.
