- novembar 2021. Kategorija: Autorski tekst, Bojan Tončić Izvor: UGS Nezavisnost, Foto: N1
U ovoj horor-priči o obespravljenim radnicima iz Vijetnama državni organi kao da su zaboravili na elementarnu ljudskost, ali i na zakonske odredbe po kojima radnici iz inostranstva imaju ista prava kao i domaći.
Vijetnamski radnik Ngjen Van Triu kome je 17. novembra onemogućeno kretanje prebačen je u Beograd gde su ga zbrinuli aktivisti Solidarne kuhinje. Kako smo nezvanično saznali iz nevladinih organizacija, vraćen mu je pasoš, nakon što je, zbog razgovora sa novinarima i pojavljivanja u prilogu TV N1 o nehumanim uslovima u kojima žive radnici iz Vijetnama, dobio otkaz od kineskog Linglonga koji u Zrenjaninu podiže fabriku automobilskih guma.
Do zaključenja ovog teksta (18. novembar) nije bilo reakcije Tužilaštva i policije na samovlasno postupanje obezbeđenja kineske fabrike koje je kidnapovalo pomenutog radnika i sprečavalo prilaz barakama novinarima, sindikalcima i aktivistima NVO koji su došli na lokaciju poznatu kao “Gomex” skladišta, kako bi radnicima dostavili pomoć prikupljenu u centru Zrenjanina.
Radnici iz Vijetnama potpuno su obustavili rad kako bi, po ko zna koji put, skrenuli pažnju poslodavcu na nehumane uslove njihovog smeštaja. Obezbeđenje prostora u kojem su radnici sprečavalo je njihov izlazak, a onemogućeno je bilo kretanje novinarskoj ekipi N1 kojoj je jedan od pripadnika obezbeđenja snimao i zapisao registarski broj njihovog službenog vozila.
Kasno uveče 18. novembra, nakon protesta nevladinih organizacija Astra i Inicijativa A11 upućenih tužilaštvu, policiji, zaštitniku građana i Vladi Srbije, počelo je preseljenje radnika iz Vijetnama u kaštel Ečka, autobusima lokalnog autoprevoznika, rekle su novinaru portala Nezavisnost.org kolege iz zrenjaninskih i beogradskih medija.
Predsednica Vlade Srbije izjavila je da je inspekcija rada stalno na terenu i da je u sredu naloženo da se radnici Linglonga u Zrenjaninu izmeste u drugi prostor.
„Svi koji posluju u Srbiji moraju da posluju u skladu sa našim zakonima, uključujući i Zakon o radu. Ono što nije redu, mogu da uverim sve građane da će Vlada i nadležne službe reagovati“, kazala je Brnabić 18. novembra.
Prevara u prisustvu vlasti
Zaštitnik građana saopštio je, nakon kontrole, da će tražiti informacije od Inspekcije rada i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima o aktivnostima koje su preduzeli u ovom slučaju. U saopštenju izdatom neposredno pred zaključenje ovog teksta, od kancelarije zaštitnika javnost je saznala da je “Sektor za vanredne situacije MUP-a u utorak obavio nadzor u objektima u kojima su smešteni radnici i odmah doneo rešenje o zabrani upotrebe dva objekta u svrhu stanovanja u kojima su smešteni radnici, kao i držanje boca za TNG i buradi za dizel gorivu koji su tamo zatečeni, zbog opasnosti koja od njih može nastati”.
Neobjašnjivo, ali ne i neobično, je to da je policija tek sada saopštila da su objekti opasni po život i da je zabranila njihovu upotrebu. Neko je možda i poverovao.
Ngijen Van Tri, koji je zbog razgovora sa novinarima dobio otkaz, ispričao je da su radnici iz Vijetnama došli u Zrenjanin pre pet meseci i da ih je agencija koja je organizovala posao prevarila jer “ništa nije tako kako im je obećano“, da su im pasoši oduzeti, te da nemaju novac za povratak kući.
U jednoj od baraka koja je davno služila kao stovarište pića, pored gradilišta Linglonga, kako je otkrio novosadski istraživačko-analitički portal Voice, uslovi života su nehumani; radnici žive u hladnoj velikoj prostoriji, većina njih umiva se i pere odeću hladnom vodom, bosi su ili u japankama, kako je prenela reporterka Danasa. Od garderobe imaju samo majice i radne kombinezone, rade bolesni, otrovani i povređeni, naveli su izveštači iz Zrenjanina.
„Nema vode, širi se smrad. U nizu su kuhinja, toalet, kupatilo koji su od zemlje podignuti 20 do 30 centimetara. Kanalizacije nema, pa se ta voda sliva. Bilo bi me sramota da sam na mestu poslodavca“, rekla je Ivana Gordić Perc, novinarka Voice.
Povređeni, bolesni, gladni
Radnici iz Vijetnama prinuđeni su da piju vodu iz gradskog vodovoda koja je 17 godina zabranjena za upotrebu. Jedan od radnika kazao je da je i hrana koju dobijaju loša i nedovoljna.
“Voda isto tako, nemamo lekova a svaki dan je neko bolestan. Našu kompaniju nije briga za nas, zadržavaju naš zarađeni novac. Od mog dolaska pre četiri meseca primio sam samo jednu platu. Drže moj pasoš, ne mogu da promenim ni posao ni zemlju” rekao je sagovornik beogradskih medija.
U čitavoj ovoj horor-priči kao da su državni organi zaboravili na elementarnu ljudskost, ali i na zakonske odredbe po kojima radnici iz inostranstva imaju ista prava kao i domaći.
Ministarstvo rada saopštilo je da je gradilište Linglonga “jedno od najkontrolisanijih u srednjem Banatu kada je reč o bezbednosti na radu, zdravlju zaposlenih i radnim odnosima”. Oglasila se i policija sedativnim saopštenjem o tome kako je boravak svih stranih državljana – među kojima ima nešto više od 400 Vijetnamaca – pokriven odgovarajućim dozvolama. Iako je njima onemogućeno kretanje.
Poznavaoci ovog višemesečnog problema uzrok pronalaze pre svega u pokušaju agencije China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, Ogranak, Beograd, da od posredništva i boravka stranih radnika profitira što više, te ih smešta u krajnje nehumane uslove. A glavni posrednik u njihovom dolasku je vijetnamska agencija kojoj su platili po 2.000 do 4.000 dolara za vizu i smeštaj.
Samo civilni sektor i deo medija bavi se ovim problemom, konstatuje Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.
“Položaj ovih radnika je toliko očigledno katastrofičan; hitno smo organizovali prikupljanje materijalne i svake druge pomoći koju ćemo im dostaviti, a njihov slučaj prenećemo Međunarodnoj federaciji rada, to je naša obaveza. Nema sumnje da je reč o robovskom radu bez ikakvih prava zaposlenih, o prekarizaciji radnika koji su došli iz inostranstva. Saznali smo da će nas predsednica Vlade Ana Brnabić pozvati na razgovor i postavićemo pitanje obespravljenih radnika, jer bitku ipak treba dobiti ovde, u okviru socijalnog dijaloga, kakav god on bio. Zasad je izvesno da se država ne bavi ovim problemom i da, kao i godinama unazad, radi u interesu stranog korporativnog kapitala – pomaže mu subvencijama, a on odlazi i radnike ostavlja bez posla”, istakao je Stojiljković za naš portal.
Kompanija Linglong “poučila” je javnost frapiranu snimcima strave i užasa da to „ni slučajno nije izrabljavanje radnika“. U saopštenju su istakli da nemaju radnike iz Vijetnama i da je njih angažovala pomenuta kineska agencija.
Kako je za Nezavisnost.org rekao jedan od novinara iz Zrenjanina, radnici iz Kine zaposleni u Linglongu imaju ugovore, redovne zarade, smešteni su kao podstanari, ali je policiji naloženo da ih ne kontroliše. Ostale strane radnike na gradilištu u gradu policajci razlikuju po zelenim šlemovima i ne kontrolišu njihove isprave.
“Povlašćeni” i eksploatisani
Iako je posmatračima i javnosti jasno da položaj vijetnamskih radnika ukazuje na neku vrstu modernog ropstva, zasad je izvesno da je reč o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije.
Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 koja je direktno uključena u ovaj problem kaže da je malo verovatno to da je “šema u kojoj postoji nekoliko stotina ljudi koji su ovako eksploatisani mogla proći neopaženo nadležnim državnim organima”.
“Zbog toga čitav slučaj još i više uznemirava javnost. Od domaćih organa smo očekivali da se brže uključe u rešavanje problema u kojima su se našli radnici iz Vijetnama. Pre toga smo očekivali da onemoguće da se ovako nešto uopšte dogodi. Rešavanje problema radnika mora ići na dva koloseka, sa jedne strane – radnici moraju biti hitno izmešteni iz nehumanih uslova i mora im se omogućiti da mogu da žive i rade dostojanstveno. Drugi kolosek se odnosi na trgovinu ljudima i na utvrđivanje šta se sve dogodilo u ovom slučaju. Za to su, takođe, nadležni državni organi koji se uključuju, ali sporo i tromo. To uključivanje je istovremeno praćeno pokušajem spinovanja od strane nacionalne televizije, kao i fantomskim saopštenjem Ministarstva rada”, rekao je Čurćić.
On je najavio da će se Inicijativa A11 u narednim danima obratiti i svim relevantnim evropskim telima koja se bave ljudskim pravima i zatražiti njihove reakcije. Dakle, ne EU, već organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Ćurčić je dodao da je neprihvatljivo da na ovakve razmere kršenja ljudskih prava ne postoji odgovor, odnosno da se odgovarajući odgovor mora naći.
Radnike iz Vijetnama preseljavaju u humaniji prostor, a Linglong, kako saopštavaju elektronski mediji, doseljava nove radnike u Zrenjanin. Pedesetak kineskih državljana useljeno je u barake nekadašnjeg GIK “Banat”, u Hercegovačkoj ulici, koje su nekada korišćene za smeštaj izbeglica iz Hrvatske.
Verovatno će i novi strani “pečalbari” dobiti ugovore, a gotovo sigurno i zelene šlemove, simbol zajedničkog posla Srbije i Linglonga.
