Nenaplaćena potraživanja Grada Beograda preko 600 miliona evra

9. januar 2021. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar

Od približno 670 miliona evra nanaplaćenih potraživanja Glavnog grada samo „Beograd na vodi“ d.o.o. duguje Beogradu 11,8 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra.

Savet za borbu protiv korupcije je analizirao rad lokalnih samouprava koje ostvaruju izvorne prihode manje od 40 odsto od ukupnog lokalnog budžeta i pored imovine s kojom raspolažu, a po tom osnovu samo potraživanja Grada Beograda iznose preko 600 miliona evra.

Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević je za portal Nezavisnost.org kazao da i ne postoji pravi podaci o imovini kojom raspolažu jedinice lokalne samouprave (JLS).

– Mnogo veći problem je što se razne naknade za korišćenje te imovine ne naplaćuju u zakonskom roku. Tu je jako važno s pažnjom pogledati Beograd, gde se po raznim osnovima potraživanja mere milionima evra da bi ukupna bila preko 600 miliona evra – naglasio je Milićević.

U Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava, koji je dostavljen Vladi Srbije na usvajanje, navodi se da sve analizirane JLS nisu posvetile pažnju optimalnom planiranju lokalnih budžeta, te da se najveći iznosi troše na lokalnu administraciju, a najmanji za esencijalne potrebe, pre svega zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost, ekonomski razvoj i drugo…

– JLS za sve bitne projekte sredstva dobijaju iz republičkog budžeta bilo kroz namenske transfere ili republičke rezerve – objašjava Milićević.

Analizom podataka za Beograd, Novi Sad, Vršac, Niš, Kragujevac, Pančevo, Suboticu, Zrenjanin, Čačak, Vranje i Jagodinu, Savet je uočio da te lokalne samouprave ostvaruju male izvorne prihode, a da je Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila da su nenaplaćena potraživanja na dan 31.12.2020. godine po osnovu izvornih prihoda samo za grad Beograd iznosila približno 670 miliona evra. Od tog iznosa samo „Beograd na vodi“ d.o.o. duguje Glavnom gradu 11,8 milijardi dinara, ili oko 100 miliona evra, navodi se u Izveštaju.

U izveštaju DRI „Efikasnost naplate izvornih prihoda u jedinicama lokalne samouprave“, navodi se da su nenaplaćena potraživanja jedinica lokalne samouprave po osnovu izvornih prihoda na dan 31.12.2019. godine iznosila najmanje 135 milijardi dinara, ili preko milijardu evra, što u proseku predstavlja trećinu godišnjeg budžeta JLS.

U periodu od 2017. do 2019. godine kod 74 odsto JLS je došlo do rasta nenaplaćenih potraživanja po osnovu izvornih prihoda u ukupnom iznosu od 9,6 milijardi dinara, a u istom periodu JLS su otpisale 12 milijardi dinara potraživanja, ili preko sto miliona evra.

DRI u pomenutom Izveštaju takođe navodi, da je zbog manje ostvarenih prihoda u odnosu na planirane u 2019. godini, 129 JLS dobilo dodatne namenske transfere iz budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 4,3 milijarde dinara.

Miroslav Milićević navodi da lokalne samouprave, organizovane da zadovoljavaju potrebe građana na lokalnom nivou, u uređenoj državi treba da budu efikasne i da upravljaju javnim dobrima svrsishodno i racionalno, te da rashodi za njihove opšte usluge nisu najveći, i da su nezavisne od političkog uticaja.

– Funkcionisanje lokalnih samouprava sveukupno se odražava i na državu u celini. Naime, ako JLS imaju visoke rashode, a nedovoljno čine u ostvarivanju i naplati sopstvenih izvornih prihoda, onda su neminovna davanja iz republičkog budžeta, bilo u formi namenskih transfera, republičkih budžetskih rezervi, dotacija i dr., kao i stalnog zaduživanja. Kada izvorni prihodi služe samo da pokriju ogromne rashode lokalne samouprave, ne ostaje prostora za samostalna ulaganja u infrastrukturu, ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, jednom rečju bolji život građana – objašnjava potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije.

Postavlja se pitanje zašto se potraživanja ne naplaćuju blagovremeno? Razloge koji dovode do slabe naplate izvornih prihoda DRI je utvrdila na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja u prethodnom periodu i analize stanja u ovoj oblasti. Na osnovu tih analiza DRI je, između ostalog, ustanovila sledeće: „Evidencije o obveznicima i predmetu oporezivanja nisu ažurne, da JLS izdaju mali broj opomena zbog dugovanja obveznika po osnovu izvornih prihoda, a da se mere prinudne naplate ili nedovoljno primenjuju ili gotovo potpuno izostaju. Izvorni prihodi JLS tako postaju nenaplativi zbog zastarelosti, likvidacije pojedinih obveznika ili nemogućnosti naplate iz razloga nepostojanja imovine iz koje bi se potraživanja naplatila“.

Nema sumnje da nenaplaćena potraživanja na lokalnom nivou u 2019. godini od preko milijardu evra i oko 100 miliona evra otpisanih potraživanja zbog nemogućnosti naplate, ozbiljno ugrožavaju ekonomski sistem cele zemlje.

„Za ovakvo stanje nedvosmislena je odgovornost lokalne administracije, jer po podacima u izveštaju Saveta, za samo jedanaest jedinica lokalne samouprave ima blizu osam hiljada zaposlenih lica. Imajući to u vidu, kao i da se veliki broj poslova obavlja elektronskim putem, onda je jedini razlog tom stanju neažurnost, neodgovornost, neuspostavljanje pravih internih procedura, izostanak interne i eksterne kontrole i, konačno, nesankcionisanje za neizvršeno. Pored toga, takvom stanju mogu doprineti i politički pritisci, kao i korupcija“, ocenjuje Milićević.

To što su ostvareni prihodi na lokalu veoma mali, lokalnoj samoupravi nije razlog da smanji troškove. Naprotiv, rashodi za zaposlene i usluge po ugovoru su izuzetno visoki, kao i za specijalizovane usluge. Javne nabavke velike vrednosti se završavaju najčešće s jednim ponuđačem, što svakako stvara prostor za korupciju velikih razmera.

Savet za borbu protiv korupcije predlaže da Ministarstvo finansija preko Poreske uprave i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preispitaju interne procedure kojima se uređuju poslovni procesi u vezi s utvrđivanjem i praćenjem naplate izvornih prihoda i utvrde razloge zbog izuzetno visokih nenaplaćenih potraživanja po osnovu poreza pravnih i fizičkih lica.

– Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da utvrdi razloge zbog kojih je malo učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima i predloži mere da se taj trend promeni, kao i da  aktivnije učestvuje u programskom budžetiranju JLS – ističe se u izveštaju Saveta.

Od Gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, kao naredbodavca za izvršenje budžeta, zahteva se da podnese izveštaj na okolnosti koje su dovele do ogromnih nenaplaćenih potraživanja po osnovu izvornih prihoda grada Beograda.

Milićević kaže da je Ministarstvu finansija predloženo da poveća broj poreskih kontrola kod svih JLS, a posebno kod gradova i opština kod kojih su veći rizici da ne postoje dobre i ažurne evidencije poreskih obveznika.

– Tražili smo da se izvrše izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi kako bi se propisale sankcije za odgovorna lica koja nisu preduzela mere obezbeđenje potraživanja, kao i za odgovorna lica koja nisu preduzela meru prinudne naplate u cilju sprečavanja nastanka zastarelosti potraživanja, rekao je za naš portal potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević.

Iznosi kreditne i druge zaduženosti gradova koje je proveravao Savet za borbu protiv korupcije su ogromni: Novi Sad – 23 miliona evra, Niš – 8 miliona evra, Pančevo – 2,3 miliona evra, Subotica – 8,5 miliona evra i 190 miliona dinara, Zrenjanin – 1,3 miliona evra, Čačak – 134 miliona dinara, Vranje – 666 miliona dinara, Jagodina – 470 miliona dinara.

Tabela: Prihodi, rashodi, priliv iz budžeta Republike Srbije i broj zaposlenih  

* Krediti planirani budžetom su zapravo nepovučena sredstva po osnovu kreditnog zaduženja iz 2017. godine.

Velimir Perović