Intervju – Zoran Stojiljković, Ljubisav Orbović, Miran Pogačar
Učešće u Radnoj grupi za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada daće mogućnost predstavnicima sindikalnih centrala i URI da reaguju ukoliko on ima štetna rešenja kao što je to slučaj sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika u određenim delatnostima, ali ne i garanciju da će time sprečiti donošenje zakona, čak i ako on bude očigledno loš.
Za razliku od drugih delova sveta – gde na ulice izlaze radnici na mobilnim platformama za dostavu hrane i prevoz putnika – u Srbiji su veliki protest u 2021. organizovali frileseri koji rade na digitalnim platformama. To možda i nije čudno, jer u Srbiji radi između 70.000 i 100.000 radnika na digitalnim platformama, po čemu je naša zemlja mereno per capita u samom svetskom i evropskom vrhu, a radno pravi status mnogih od njih nije rešen na odgovarajući način.
U ovom trenutku digitalni radnici u Srbiji mogu ili da se odluče na zasnivanje radnog odnosa u oflajn svetu ili registrovanje privrednih subjekata. Po poslednjoj dostupnoj analizi (Centar za istraživanje javnih politika), oko polovina anketiranih digitalnih radnika u Srbiji (54%) ima drugi (oflajn) posao ili su preduzetnici i po tom osnovu imaju pristup osnovnom paketu socijalne zaštite. Za ostalih 46% anketiranih digitalnih radnika, koji se nalaze u skrivenoj zaposlenosti, pristup sistemu socijalne zaštite znatno je razuđeniji i nedostupniji.
U svakom pogledu heterogenu zajednicu radnika je, u aprilu ove godine, na ulice izvela odluka Poreske uprave da im naplati zaostale poreze i doprinose pet godina unazad, a u borbi za svoja prava su po prvi put su stupili u kontakt sa dva reprezentativna sindikata u Srbiji i dobili njihovu podršku.
Posle protesta koji je rezultirao delimičnim uspehom – otpisom dela potraživanja, frilenseri koje zastupa Udruženje radnika na internetu (URI), Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije nastavili su saradnju i sada, zajedničkim delovanjem, pokušavaju da u Zakon o fleksibilnim formama rada unesu rešenja koja će bolje zaštiti radno pravni status frilensera.
Ovaj dijalog utroje pokazuje koje su vrednosti i principi zajedničke za UGS NEZAVISNOST, SSSS i URI, i kako sagledavaju prednosti i mane rešavanja radno-pravnog statusa frilensera kroz Zakon o nestandardnim formama rada.
Zbog čega i na koji način sindikati podržavaju radnike na digitalnim platformama u zahtevima i pregovorima sa Vladom RS?
LJUBISAV ORBOVIĆ PREDSEDNIK SSSS: Za oko 80% ovih radnika, rad na internetu je jedini izvor prihoda od kojeg oni obično izdržavaju svoju decu i roditelje. Međutim, njihov radno pravni status nije regulisan nijednim propisom RS i to je razlog što sindikati podržavaju da se rad i uslovi rada ovih radnika urede na način da im se omogući pristup svim pravima iz radnog odnosa.
Njihov najveći trenutni problem jeste da oni sada spadaju uglavnom u grupu samozaposlenih i nisu prepoznatljivi u zakonima, zbog čega se javljaju problemi u vezi sa naplatom poreza koji im nije pravedno obračunat.
MIRAN POGAČAR, PREDSEDNIK URI: Čini nam se da sindikati prepoznaju da se usled digitalizacije svet rada radikalno menja i da je potrebno da se i oni više uključe u organizovanje i zastupanje interesa radnika na digitalnim platformama. Upravo prepoznajući sve veći broj ljudi koji rade preko interneta, kao i njihovu razjedinjenost, sindikati su podržali naše organizovanje i pregovore sa Vladom RS jer su prepoznali upravo mogućnost da se uslovi rada, poreski tretman i radno-pravni status jasnije definišu kroz buduća zakonska rešenja. Naša podrška borbi sindikata za minimalnu cenu rada je solidarne prirode jer nas se pitanje minimalne cene rada direktno ne tiče, ali nam je jasno da bolji uslovi života i veća primanja za većinu ujedno znače i bolji život za sve nas.
ZORAN STOJILJKOVIĆ, PREDSEDNIK UGS NEZAVISNOST: Podrška radnicima na digitalnim platformama, pre svega kroz njihovo uključivanje u proces socijalnog dijaloga je, iz pozicije sindikata, potpuno razumljiva. Reč je o fenomenu platformi i njihovog uticaja na radna prava, tržište rada, ali i na reviziju postojećih međunarodnih ugovora i poresku politiku.
Mnoge države su se, što je slučaj i sa Srbijom, pozabavile samozaštitom sopstvenih prihoda, dok je svet digitalnog rada ostao prepušten „tržištu“ koje niko, bar za sada, nema namere da uredi, dok nestaju razlike između formalnog i neformalnog rada.
Izuzev što je, najčešće, sam po sebi prekaran, ovakav tip rada ima potencijal da negativno utiče ne samo na dalju liberalizaciju rada i smanjenja prava po osnovu rada (ugovor o radu, uslovi rada, intenzitet, fiksna zarada, mogućnost edukacije i napredovanja, pravo na bolovanje i socijalno osiguranje, radno vreme i pravo na dnevni ili godišnji odmor, pristup sindikatima), već i na nivo zarada.
Takođe, rad preko interneta uspostavio je nove, nepovoljne standarde merenja i vrednovanja rada. Priznaje se i plaća samo efektivni rad, ali ne i vreme koje je potrebno za pripremu, planiranje aktivnosti, ili dnevni odmor. Istovremeno, „frilenseri“ postaju međusobno otuđeni pojedinci i konkurencija jedni drugima, što ih čini doslovno nemoćnim u ostvarivanju prava po osnovu rada.
Pred našom organizacijom, koja se zalaže za zaštitu prava svih radnika, a ne samo onih sa tradicionalnim ugovorima o radu, svom silinom se otvaraju dva ključna pitanja: jesu li nesigurnost i prekarnost neizbežna sudbina? i gde su u digitalnom svetu granice privatnog i poslovnog – hoće li ugovori, zarade i penzije kakve znamo nestati?
Nova socijalna povelja za digitalnu ekonomiju i transnacionalno zastupanje na digitalnim platformama odavno su postali neophodnost.
Кoje probleme iz oblasti radnih prava sindikati vide kao ključne, kada je reč o radnicima na platformama?
LJ. ORBOVIĆ (SSSS): Frilenseri obično ne zaključuju nikakve ugovore, ne određuju cenu rada niti oko nje mogu da pregovaraju, nemaju obezbeđenu ni minimalnu cenu rada, ne znaju koliko će trajati njihovo radno angažovanje, nemaju sigurnost zaposlenja, tako da stalno strepe od finansijske nesigurnosti. Niko ih ne štiti od otkaza ili mobinga, banke im ne odobravaju kredite niti daju čekove. Iz tih svih razloga potrebno je da se zakonom uredi njihov radno pravni status i da im se omogući da budu pravedno oporezovani, da se sindikalno organizuju i budu u mogućnosti da pregovaraju za bolje uslove rada i zarade, što će se nadamo se omogućiti Zakonom o fleksibilnim oblicima rada.
M. POGAČAR (URI): Rad preko interneta je potpuno nedefinisan, postoje samo određene obaveze prema državi koje su definisane kroz davanja za poreze i doprinose, dok prava ne postoje. Nepostojanje prava iz radnog odnosa, poput prava na kolektivno udruživanje i pregovaranje, vidimo kao ključni problem. Suprotno uvreženom mišljenju da radnici na internetu rade isključivo za veliki broj klijenata, postoji nemali broj frilensera koji su u nekoj vrsti prikrivenog radnog odnosa, te bi pravo na sindikalno udruživanje postojalo da se na njih primenjuje Zakon o radu.
Z. STOJILJKOVIĆ (UGS NEZAVISNOST): Neretko, radnici na platformama i sindikati stvari posmatraju iz različitih uglova. Na primer, nedefinisano radno vreme, stalna dostupnost i broj radnih sati – mogućnost da rade i po 80 sati nedeljno, za deo radnika na platformama je put ka većoj zaradi u trenucima kada im je ona potrebna, a za sindikate je reč o kršenju teško izvojevanog prava na osmočasovno radno vreme. Za mnoge online radnike, a posebno one koji rade preko platformi za dostavu, pitanje bezbednosti i zdravlja na radu je veliki problem, posebno zbog njihovog stalnog učešća u saobraćaju, ponekad i po 12 sati dnevno. Nažalost, većina ovih radnika ni ne zna da postoji zakon koji reguliše oblast bezbednosti i zdravlja na radu, niti da bi trebalo da imaju neka prava po toj osnovi. Formalno nemaju pravo da budu sindikalno organizovani, jer naš Zakon o radu pravo na sindikalno organizovanje garantuje isključivo zaposlenima, što podrazumeva i postojanje ugovora o radu, a ne radnicima, iako se u ILO Konvenciji 87 i Konvenciji 98, koje se odnose na pravo na organizovanje, koristi reč radnik kao mnogo širi pojam.
Кoje probleme iz oblasti socijalnih prava sindikati vide kao ključne kada je reč o radnicima na platformama, a koje frilenseri?
LJ. ORBOVIĆ (SSSS): Oni nemaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, niti imaju zdravstveno osiguranje, nemaju pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo, plaćen odmor. Što znači da u svim napred navedenim situacijama oni ostaju pravno nezaštićeni i prepušteni sami sebi, bez bilo kakve finansijske podrške i pomoći od poslodavca.
M. POGAČAR (URI): Radnici na internetu ne mogu da ostvare nijedno od socijalnih prava iz radnog odnosa, na primer pravo na ograničeno radno vreme, pravo na odmor ili pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, jer ova prava može da ostvari samo zaposleni.
Z. STOJILJKOVIĆ, (UGS NEZAVISNOST): Najveći izazovi se tiču pokrivenosti penzionim i invalidskim osiguranjem (PIO) i osiguranjem u slučaju nezaposlenosti. Digitalni radnici koji su registrovani kao nezaposleni ili kao neaktivni, uprkos svom digitalnom radu, ne ostvaruju ta prava. Najveći broj digitalnih radnika iz Srbije radi duže od tri godine, ali ovaj staž im ostaje neprepoznat. Tako u slučaju prekida digitalnog angažmana, oni nemaju osnov za pripadajuće osiguranje. Neosigurani digitalni radnici retko traže sigurnost kroz ulaganja u privatna zdravstvena, penziona i životna osiguranja, na prvom mestu zato što njihovi realni prihodi nisu toliko veliki koliko se pretpostavlja. Digitalni radnici koji već uživaju osnovnu socijalnu zaštitu (iz radnog odnosa ili na osnovu toga što su preduzetnici) ćešće imaju i privatno osiguranje, bilo da je ono penziono, zdravstveno ili životno, u odnosu na ostale digitalne radnike koji su registrovani kao nezaposleni ili su u skrivenoj zaposlenosti. Ovo ukazuje na nejednakosti u okviru same populacije digitalnih radnika i na stvaranje dve klase – one koja je socijalno obezbeđena po nekoliko osnova, i one koja je, usled pravnog vakuuma, u većem riziku od socijalne isključenosti i siromaštva.
Кoje probleme i na koji način bi mogao da reši najavljeni Zakon o fleksibilnim oblicima rada? Da li postoji bojazan da bi ovaj zakon mogao da dovede do produbljivanja nekih već uočenih problema ili da doprinese fragmentiranju korpusa prava po osnovu rada, kao što bi to mogao biti slučaj sa recimo Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika u određenim delatnostima?
LJ. ORBOVIĆ (SSSS): Postoji opšti trend fregmentiranja postojećeg Zakona o radu i sužavanja svih postojećih prava iz radnog odnosa, što upravo pokazuje i Nacrt Zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, kako je trenutni naziv ovog zakona. Taj nacrt jasno pokazuje nameru da se radno pravni status tako angažovanih lica nedovoljno reguliše. O tome govori i činjenica da ne postoji ugovor o radu, već neko pisano obaveštenje koje radnik dobija o osnovnim uslovima rada.
Pored poljoprivrede u ovaj Nacrt se unose čitavi sektori i osnovna zanimanja, poput građevine, usluga u ugostiteljstvu i turizmu, pomoć u kući, čišćenje i održavanje i čuvanje dece i starih. Time se čitavi sektori prevlače u tzv. poslove „povremenog karaktera“ umesto već postojećih ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu.
Novi Zakon o fleksibilnim oblicima zapošljavanja, mogao da pravno uredi radno pravni status radnika na digitalnim platformama i drugih oblika fleksibilnog rada, na bolji način od sadašnjeg, jer su sada u tzv. sivoj zoni. Međutim postoji i bojazan da bi mogao da ponudi rešenja kao u pomenutom Nacrtu, gde radnici ostaju bez osnovnih prava iz radnog odnosa.
Evidentno je da ideja vodilja onih koji stoje iza ovog Nacrta zakona i prekrajanja Zakona o radu, jeste da u osnovi bude promenjen karakter radnog odnosa, i to u smislu da zaposlenje postane nesigurno i da se ceo sistem svede na to da radnik bude ostavljen sam da se suoči sa poslodavcem. Tvorci ovakvog teksta šalju poruku da je namera da to postane dominirajući oblik radnog angažovanja u Srbiji. Posledica ovakvog koncepta je povećanje eksploatacije zaposlenih.
M. POGAČAR (URI): Tek treba da se vidi da li će se menjati više zakona ili će biti samo donet jedan zakon, ali svakako prava i obaveze se moraju jasno definisati da bi ljudi mogli da nastave da žive i rade. Kao što smo i ranije govorili, obaveze moraju da budu usklađene sa pravima, te ako država ne može da garantuje sva ona prava koja imaju zaposleni, onda je jasno da porezi i doprinosi ne smeju biti na istom ili čak višem nivou opterećenja u odnosu na zaposlenog.
Problem statusa radnika na internetu se može rešavati na dva načina. Prvo, postoji mogućnost da se kroz izmenu više zakona, kao što su Zakon o radu, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, definišu prava i obaveza radnika na internetu. Ovo je možda kompleksniji, ali je svakako bolji način da se ovaj problem reši. Drugi pristup bi bio kroz zaseban Zakon o fleksibilnim oblicama rada, odnosno kroz lex specialis. Ovakav pristup bi bio brži, ali bi nastavio negativnu praksu izbegavanja radnih prava koja bi trebalo biti svakome zagarantovana. Naravno da postoji strah da zaseban zakon predstavlja potajno umanjivanje prava po osnovu rada, ali tek kad budemo videli kako će se razvijati situacija sa radnom grupom, tek tada ćemo moći da govorimo da li je pravac loš ili ne.
Z. STOJILJKOVIĆ (UGS NEZAVISNOST): Za nas u UGS NEZAVISNOST nesporna je potreba da se pitanje frilensera, odnosno online radnika reši kroz Zakon o radu, a ne kroz neki novi zakon koji bi tretirao samo ove grupe radnika. Na skupovima koje smo organizovali izražena je bojazan da će Zakon o fleksibilnim oblicima rada doneti samo delimično rešenje za ove radnike (u smislu da bi mogli da steknu mogućnost primene pojedinih radnih i socijalnih prava, npr. da budu prijavljeni i da im, uz neki sistem uplate doprinosa, teče staž), kao što bi to mogao biti slučaj sa, recimo, Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u određenim delatnostima. Učešće u Radnoj grupi daće mogućnost predstavnicima sindikalnih centrala i URI da reaguju ukoliko uoče slične intencije, ali ne i garanciju da će time sprečiti donošenje zakona, čak i ako bude očigledno loš.
Intervju vodio: Milan Lukić
