- februar 2022. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: printscrin, shutterstock
Radna i sindikalna prava u kompaniji Štampa sistem učestalo se krše, ali ni posle desetak meseci od isteka kolektivnog ugovora poslovodstvo ne odgovara na uporne pozive Nezavisnosti da se problemi rešavaju na način predviđen Zakonom o radu – kolektivnim pregovaranjem i donošenjem novog ugovora.
Svi pokušaji Granskog sindikata poljoprivrede i prerađivačke industrije (GSPPI) Nezavisnost da se uspostavi bilo kakva komunikacija sa poslovodstvom preduzeća Moj kiosk, koje je zapravo brend kompanije Štampa sistem, do danas su bili bezuspešni i bez ikakavog odgovora. Takvo neobjašnjivo ignorantsko ponašanje ove domaće firme prema sindikatu, koji pripada reprezentativnoj sindikalnoj centrali UGS Nezavisnost, predstavlja grubo kršenje zakonom definisanog prava ali i obaveze poslodavca da učestvuje u socijalnom dijalogu. U Nezavisnosti imaju na pretek razloga za učestala obraćanja poslovodstvu kompanije Štampa sistem s obzirom na ozbiljno ugrožavanje prava njihovih članova zaposlenih u toj kompaniji.
Poverenik Nezavisnosti u firmi Moj kiosk Dejan Ramadanović rekao nam je da radnici „na svojoj koži“ osećaju da su obespravljeni.
– Zaposleni rade u veoma lošim uslovima jer kiosci nemaju tekuću vodu ni toalet. Prinuđeni su da rade prekovremeno, i vikendima, bez nadoknade, i bez prava na slobodne dane. Takođe suprotno zakonu, ne dozvoljava im se da polovinu godišnjeg odmora koriste kada to njima odgovara već samo kada to odluči poslodavac. Većina radnika ne dobija svoje platne liste iako je poslodavac obavezan da ih redovno dostavlja. Pored toga, zaposleni u kioscima nisu dobili maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju za zaštitu od pandemije Kovid-19, iako spadaju u ugroženije radnike jer su stalno u neposrednom kontaktu sa potrošačima, naveo je Ramadanović.
Zbog navedenih problema ne čudi velika fluktuacija zaposlenih u preduzeću. Jedni odlaze, drugi se angažuju, sve češće po ugovorima na određeno vreme. Zato je u ovom trenutku teško reći koliki je broj ljudi i po kom osnovu angažovan u maloprodajnoj mreži širom Srbije. Prema nekim ne naročito svežim podacima, Štampa sistem (Moj kiosk) poseduje najveći lanac kioska na tržištu Srbije koji je u 2019. ostvario ukupan prihod u iznosu od 12,8 milijardi dinara. U kompaniji je u toku te godine prosečno bilo zaposleno 1.780 radnika.
Ramadanović napominje da u preduzeću ne postoji kolektivni ugovor – starome je isteklo važenje a o novom još nema nikakvog pomena, mada je sindikat zvanično podneo zahtev za obnovu kolektivnih pregovora. Tim povodom, poverenik Nezavisnosti je od nadležnih u kompaniji zatražio da objasne „kojim opštim aktom su regulisana prava iz radnog odnosa“ s obzirom da je istekao rok kolektivnog ugovora, koji je važio od aprila 2018. do aprila 2021.
O ozbiljnim problemima zaposlenih u firmi Moj kiosk poverenik Ramadanović je davno informisao svoje kolege u Nezavisnosti koji, kako je već navedeno, mesecima bezuspešno pokušavaju da komuniciraju sa poslovodstvom. Iz Nezavisnosti je početkom juna prošle godine republičkom Inspektoratu za rad upućen zahtev za inspekcijski nadzor zbog „nepravilnosti u postupanju odgovornih lica u Štampa sistemu“.
Nezavisnost je ukazala na bezuspešne pokušaje sindikalnog poverenika Ramadanovića da se problemi reše u neposrednom socijalnom dijalogu. Ukazano je da se zaposlenima, između ostalog, krše zakonaska prava u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora, da im poslodavac već dve godine ne dostavlja obračun zarade, što je takođe njegova obaveza.
Inspektoratu se stavlja do znanja i da je sindikat Nezavisnost u kompaniji još 30. marta 2021. uputio inicijativu za početak pregovora o zaključivanju novog kolektivnog ugovora, ali da se „poslodavac ni posle više od 60 dana nije udostojio da odgovori sindikatu“. Napominje se da je sindikalni poverenik posredno imao uvid u Pravilnik o uslovima rada Štampa sistem i ustanovio da je taj dokument nelegitiman, jer ne sadrži ni datum donošenja, ni broj zavođenja, kako je propisano. Nezavisnost uz to podseća da poslodavac može doneti takav akt samo u slučaju da je tome prethodilo neuspešno pregovaranje o kolektivnom ugovoru, što se, zapravo, nije dogodilo jer nikakvih pregovora nije ni bilo.
U zahtevu inpekciji rada ukazuje se i da Štampa sistem za vreme pandemije Covid-19 nije postupao u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, „jer nije obezbedio zaposlenima maske, dezinfekciona sredstva i nije sproveo druge mere zaštite“. Tako se, kako je napomenuto, „dešavalo da zaposleni koji prodaju maske na kioscima, nemaju masku kao obavezno sredstvo zaštite obezbeđeno od strane poslodavca, već istu kupuju o svom trošku“.
Inspekcija je 6. jula izvršila nadzor u Štampa sistemu o čemu je obavestila GSPPI Nezavisnost kao podnosioca prijave. Prilikom nadzora ovlašćeno lice poslodavca je navelo „da je moguće“ da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora nije dostavljeno „pojedinim zaposlenima“, te da će poslodavac u roku od 60 dana inspektora rada „obavestiti i dostaviti dokaze“ da se u vezi sa pravom na godišnji odmor postupa u skladu sa zakonom. Postupajući inspektor rada je naveo i tvrdnju „ovlašćenog lica poslodavca… da je zarada zaposlenih utvrđena ugovorom o radu i isplaćuje se u skladu sa ugovorom o radu i Zakonom o radu“, a da je Pravilnik o radu koji pominje sindikat zapravo radna verzija akta koji „nije stupio na snagu“ i da „poslodavac nije isključio mogućnost zaključivanja kolektivnog ugovora“. Inspektor rada je doneo rešenje kojim je poslodavcu naložio da sačini i dostavi svim zaposlenima obračun zarada počev od januara 2020, i da pristupi pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora.
Umesto najavljenog dostavljanja dokaza, Štampa sistem je uložio žalbu protiv rešenja inspektora rada kojom je, između ostalog, indirektno osporio reprezentativnost sindikata Nezavisnost. V.d. direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov uvažio je žalbu i 17. decembra poništio prvostepeno rešenje inspektora tako što je odlučio da se „predmet vraća prvostepenom organu na ponovni postupak“!?
Tek će se videti šta će inspekcija rada utvrditi u ponovnom postupku, ali pravnici i sindikalci s puno razloga ukazuju na neke nelogične razloge za poništenje prvobitnog rešenja inspektora rada.
Postavlja se pitanje, na osnovu kojih dokaza je v.d. direktora Inspektorata rada poverovao u žalbene navode Štampa sistema „da dostavlja zaposlenima obračun zarade i naknade zarade“, i da su eventualni propusti zapravo „sporadični“. Takođe je neobično da je za v.d. direktora Inspektorata za rad prihvatljiva tvrdnja da je nalog o započinjanju pregovora nerazumljiv „jer se ne navodi sa kojim sindikatom žalilac treba da pregovara radi zaključivanja kolektivnog ugovora“. Posebno je zabrinjavajuće to što je v.d. direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov prihvatio tumačenje Štampa sistema da je inspektor rada „prekoračio svoja ovlašćenja“ jer „ne može da nalaže pregovaranje sindikata i poslodavaca… već je to isključivo njihova volja i autonomno pravo i sloboda pregovaranja i zaključenja ugovora“.
– Naravno da je kolektivno pregovaranje autonomno i slobodno pravo socijalnih partnera, odnosno poslodavaca i sindikata, ali ovde nije stvar u tome. Reč je o svesnom, namernom izbegavanju da se po isteku starog kolektivnog ugovora započnu pregovori o novom ugovoru. Umesto toga, oni su jednostrano doneli Pravilnik o radu što po Zakonu o radu poslodavac može učiniti samo u slučaju neuspeha prethodno započetih pregovora o kolektivnom ugovoru. Takođe je smešna tvrdnja da ne znaju sa kojim sindikatom treba da pregovaraju i da im, eto, ni inspektor rada to nije znao da kaže, objašnjava Slađana Kiković, šefica Odeljenja za zakonodavnu regulativu i pravnu pomoć UGS Nezavisnost.
Njena koleginica Dragica Mišljenović, viša savetnica za kolektivno pregovaranje UGS Nezavisnost takođe ne krije razočarenje obrtom u tumačenju Inspektorata rada.
– To je neozbiljno pravdanje poslodavca, ali je za razliku od postupajućeg inspektora rada naišlo na neobjašnjivo razumevanje u Generalnom inspektoratu rada. I šta će inspekcija rada u ponovljenom postupku? Da li će da utvrđuje reprezentativnost sindikata? Ili da juri zaposlene i pita ih poimenično kome nije dostavljan obračun plate, prokomentarisala je Mišljenović.
Za predsednika GSPPI Dejana Titovića, predsednika GSPPI Nezavisnost čijem članstvu pripadaju radnici firme Moj kiosk, nema dileme – poslodavac u kompaniji Štampa sistem želi jednostrano da odlučuje o radnom položaju i pravima zaposlenih, iako je postupajućem inspektoru rada, prilikom inspekcijskog nadzora, rečeno da „ne isključuju“ kolektivno pregovaranje sa sindikatom. Zato je u novom pismu, početkom februara, Titović ponovio molbu za održavanje sastanka, razgovora i dogovora o uslovima za rad sindikalne organizacije Nezavisnosti u toj kompaniji.
– U najnovijem dopisu generalnom direktoru kompanije Štampa sistem Vasiliju Zerdu napomenuli da je naš sindikat reprezentativan na republičkom nivou i da smo mu se obraćali više puta ali da nijednom nismo dobili nikakav odgovor. Ne znamo da li menadžeri o našim dopisima uopšte obaveštavaju vlasnika kompanije gospodina Bajčetića, ali takvo ponašanje poslovodstva je zaista krajnje nekorektno, ocenio je Titović.
Dodajemo da takav ignorantski tretman zaposlenih i njihove organizacije ne služi na čast kompaniji koja je dominantna na specifičnom tržištu distribucije štampe, dakle u delatnosti izuzetno važnoj za jedno slobodno i demokratsko društvo.
Inače, mediji su prošle godine, sasvim drugim povodom, objavili da je krajnji vlasnik preduzeća Moj kiosk grupa kompanija Property Plus Establishment iz Lihtenštajna, dok je u evidenciji Agencije za privredni registar kao vlasnik naveden Darko Bajčetić. On je, takođe, evidentiran i kao vlasnik “krovne” kompanije Štampa sistem.
S.Raković
