22. mart 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Youtube
Poslodavci dominantno poštuju zakonsku proceduru prilikom isplate značajno povećanih zarada, mada ima i onih koji pokušavaju da ‘zakinu’ radnike. Bez obzira u kom sastavu Vlada nastavi sa radom, benefiti programa “Evropa sad” neće biti ugroženi, izjavio je generalni sekretar Unije slobodnih sindikata Crne Gore Srđa Keković za portal Nezavisnost.org
Program „Evropa sad“ je uspeo, svedoči tome rast prosečne plate na iznos od 686 eura, saopštio je euforično crnogorski ministar finansija i socijalnog staranja u tehničkom mandatu Milojko Spajić.
„Po prvi put u istoriji Crne Gore minimalna potrošačka korpa za četiri osobe manja je od prosečne zarade. Minimalna potrošačka korpa iznosi 681 eura, a prosečna zarada je 686 eura“, istakao je “tehnički minister”.
Podrške i sumnje
Međutim, sam Spajić je indirektno ukazao na neizvesnu sudbinu reformi navodeći da građani nemaju razloga za brigu kad je u pitanju „Evropa sad“ – dok traje aktuelna Vlada. Drugačije rečeno, postavlja se pitanje da li će nova manjinska vlada, koju najavljuje mandatar Dritan Abazović, a u kojoj, prema izveštajima crnogorskih medija, osim njega neće biti nikoga iz ranijeg sastava vlade, nastaviti sa uspešnim sprovođenjem ovog veoma ambicioznog ekonomsko-socijalnog programa koji je tek startovao.
Program “Evropa sad”, promovisan i kao “Maršalov plan za Crnu Goru, nije dočekan jednoglasnom podrškom: oprez i rezerve, pa i otpor iskazali su pojedini ekonomski stručnjaci i poslodavci, a posebno politički akteri. Predsednik CG Milo Đukanović je na dan stupanja na snagu programa „Evropa sad“, u intervjuu agenciji Mina rekao da ceni napor za unapređenje životnog standarda građana, ali je iskazao i bojazan da je program „avanturističan“, da će generisati nove potrošačke rupe u državnoj kasi i voditi ka većim deficitima.
Ipak, prvi, dvomesečni rezultati programa “Evropa sad” su veoma ohrabrujući: prosečna neto zarada u Crnoj Gori za januar iznosila je 686 eura, što je 150 eura ili 27,7 odsto više u odnosu na decembar prošle godine. I februarska prosečna neto zarada isplaćena je po programu “Evropa sad”. Svi poslodavci u Crnoj Gori morali su da radnicima povećaju neto zarade za deo dažbina koje su smanjene, a pre svega za trajno ukinut doprinos za zdravstveno osiguranje.
Implementacija programa “Evropa sad” u Crnoj Gori protiče po planu, saopšteno je početkom marta i sa sednice Koordinacionog tela za praćenje tog programa. Zadovoljstvo Vladinog tela podgrevaju, pre svega, podaci Ministarstva finansija i socijalnog staranja da je naplata prihoda za period od januara do februara iznad očekivanja, odnosno iznad plana za sedam odsto, dok je u odnosu na isti period prethodne godine veća čak za skoro 20 procenata.
Iz Vlade CG saopšteno je da je „zadovoljstvo primenom programa Evropa sad uočeno i kod strateških partnera Unije poslodavaca, dva reprezentativna sindikata i Privredne komore“, čiji predstavnici učetvuju u radu Koordinacionog tela, zajedno sa predstavnicima ključnih ministarstava i državnih uprava.
Rezerve poslodavaca
Međutim, na zajedničkom sastanku Unije poslodavaca i Uprave za inspekcijske poslove početkom februara konstatovano je da “deo privrednika neće biti u mogućnosti da izdrži teret novih obaveza, zbog čega će biti prinuđeni na poteze poput smanjenja broja zaposlenih”.
Iz Unije slobodnih sindikata Crne Gore svojevremeno su upozoravali da neki poslodavci traže načine da zaobiđe zakonske obaveze predviđene programom „Evropa sad“. Tim povodom razgovarali smo sa generalnim sekretarom Unije SSCG Srđom Kekovićem.
“Svakodnevno se susrijećemo sa problemima u isplatama zarada, jer poslodavci na razne načine pokušavaju ‘zakinuti’ zaposlene za stečene benefite. Ipak, možemo reći da su poslodavci dominantno ispoštovali zakonsku proceduru prilikom isplate februarske zarade. Zaposlenima sa manjim koeficijentima, čija zarada bi bez ovog Programa bila daleko ispod 450 eura, je na platnoj listi dodata stavka ‘korekcija zarade’ koja podrazumijeva dopunu zarade do zakonskog minimalnog iznosa“, izjavio je Keković za portal Nezavisnost.org.
Naš sagovornik je potvrdio da je prosečna zarada u Crnoj Gori porasla za 150 evra u neto iznosu, što je, kaže, značajno podiglo standard građana. Većini zaposlenih zarade su povećane za 25 %, mali procenat beleži rast zarade za 17 %, dok je najviše, čak za 80 %, skočila zarada zaposlenima koji su do januara primali minimalnu zaradu od 250 evra.
Keković, međutim, upozorava da su dešavanja u Ukrajini izazvala poskupljenja kako nafte i naftnih derivate, tako i osnovnih životnih namirnica, što delom umanjuje efekte dobro osmišljenog programa “Evropa sad”.
Početkom godine direktor crnogorskog Fonda za zdravstveno osiguranje je ocenio da je planirani budžetski iznos od 332 miliona evra za 2022. godinu nedovoljan za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Benefiti i za poslodavce
Generalni sekretar USSCG podseća da su zaposleni deo benefita Programa “Evropa sad” stekli zahvaljujući upravo ukidanju doprinosa za obavezno osiguranje na teret zaposlenih, koji su iznosili 8,5 % na bruto iznos zarade. Crnogorski Opšti kolektivni ugovor propisuje da je, ukoliko dođe do smanjenja poreza i doprinosa na zaradu zaposlenog, poslodavac obavezan da efekte takvog smanjenja preusmeri u neto zaradu zaposlenog, dok je ostatak doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na teret poslodavca od 2,3 % ostao kao njegov prihod.
“Tako su i poslodavci imali dosta značajne benefite, posebno oni sa velikim brojem zaposlenih. Unija slobodnih sindikata je još ranije u svojim obraćanjima nadležnim institucijama i javnosti upozorila da uslovi za rad zaposlenih u javnom zdravstvu i kvalitet zdravstvenih usluga prema građanima moraju ostati najmanje na istom nivou, jer je Vlada Program ‘Evropa sad’ predložila uz obećanje građanima/kama da sredstava za njihovo liječenje i medicinsku uslugu neće nedostajati, te da će sredstva (332 miliona eura) biti namirena iz ostalih budžetskih stavki prihodne strane Budžeta Crne Gore. Dakle, sredstava za zdravstvo mogu se i moraju obezbijediti povećanjem prihodne strane Budžeta, kroz profesionalnu i neselektivnu naplatu poreza i doprinosa, kao i kroz racionalnu raspodjelu i ekonomično trošenje budžetskih sredstava. Kontinuirano ćemo nadgledati taj proces i nećemo dozvoliti pad kvaliteta usluga u javnom zdravstva”, objasnio je Keković u izjavi za naš portal.
Iz USSCG su ranije upozoravali da deo poslodavaca traži načine da zaobiđe zakonske obaveze predviđene programom “Evropa sad”. Na pitanje da li ima zloupotreba poslodavaca, Keković nam je rekao da neki poslodavci inače koriste razne, često nehumane i nezakonite mehanizme kako bi sebi napravili uštede.
“Tako je bilo i kod same najave donošenja programa ‘Evropa sad’, krajem prošle godine. Sa više strana smo dobili anonimne dojave da određeni broj poslodavaca priprema aneksiranje ugovora o radu zaposlenih, radi prevođenja sa punog na nepuno radno vrijeme. Kako je minimalna zarada definisana kao zarada koja pripada zaposlenom za ‘puno radno vrijeme’ i standardan učinak, time su poslodavci htjeli izbjeći isplatu punog iznosa minimalne zarade od 450€, ali i da ‘uštede’ na zaradama zaposlenih sa većim primanjima. Mi smo apelovali na zaposlene da takve anekse ne potpisuju, te da ukoliko im to ponudi poslodavac obavezno zatraže pravnu pomoć. Takođe, apelovali smo i na nadležne institucije da na dojave zaposlenih ekspeditivno reaguju i rigorozno sankcionišu takve pojave. U tu kampanju se snažno uključilo i resorno ministarstvo sa Upravom za inspekcijske poslove”, naveo je Keković.
Dodao je da je tako mehanizam zloupotrebe u korenu sasečen pre usvajanja programa “Evropa sad”, i da je do sada u praksi zabeležen neznatan broj takvih zloupotreba.
Međutim, generalni sekretar USSCG napominje da se trenutno susreću sa drugom anomalijom, a to je insistiranje dela poslodavaca da im zaposleni deo isplaćene zarade vrate “na ruke”.
“Po našem zakonu poslodavac zaposlenom zaradu ‘mora’ da isplati preko tekućeg računa, tako da poslodavci nijesu mogli da zaposlenom zakinu zaradu prije njene isplate. Iako prisutna, ova anomalija se u praksi teško otkriva i sankcioniše jer zaposleni ne smiju da se eksponiraju podnošenjem neposrednih prijava iz straha od gubitka posla. Trenutno vodimo kampanju i tražimo efikasne mehanizme za sankcionisanje ove anomalije kroz uključivanje i podršku Inspekciji rada od strane policije i tužilaštva, tako da ćemo shodno zaključku nacionalnog Koordinacionog tijela za implementaciju programa ‘Evropa sad’ na tu temu organizovati jednu multiresornu tematsku konferenciju“, kazao nam je Srđa Keković.
Odustajanje bi bilo pogubno
Naš sagovornik je naveo i da su neki zaposleni i pre uvođenja ovog programa imali zarade u visini nacionalnog proseka, ali tako što su deo zarade primali na ruke.
“Brojni poslodavci su ovo iskoristili, pa su im dio zarade koji su primali preko računa uvećali za benefite programa ‘Evrope sad’, dok su prestali da im isplaćuju ostatak ‘na ruke’ čime su praktično zaposleni došli na isto, s tim što će im sada biti uplaćivani doprinosi za penzijsko osiguranje i na dio zarade koju im je ranije poslodavac isplaćivao ‘na ruke’“, objasnio je Keković.
Generalnog sekretara USSCG smo pitali i za očekivanja te sindikalne centrale od nove vlade koja tek treba da se izabere, a povodom tvrdnji pojedinih političkih aktera da nova manjinska vlada Crne Gore neće moći da nastavi sprovođenje programa “Evropa sad”.
“Očekivanja USSCG su da će, bez obzira u kom sastavu Vlada nastavila sa radom, benefiti programa ‘Evropa sad’ ostati na snazi. Svaka druga situacija izazvala bi očekivano nezadovoljstvo velikog broja zaposlenih i građana/ki Crne Gore, sa kojim nijedna Vlada ne bi voljela da se suoči. Uz krizu koja je pratila tok pandemije, kao i ratne sukobe u Ukrajini, te rast inflacije koji je očigledan, ukidanje ovog programa bilo bi pogubno za ekonomsko-socijalni položaj svih zaposlenih, ali i ostalih građana/ki. Smatramo da je taj scenario nemoguć, te da će ‘Evropa sad’ biti samo početak reformi koje nas dalje očekuju, a sve u cilju daljeg podizanja životnog standarda naših zaposlenih i građana/ki, te daljih integracija Crne Gore u Evropsku uniju“, zaključio je Srđa Keković na kraju razgovora za portal Nezavisnost.org.
Svetozar Raković
