- septembar 2022. Kategorija: Autorski tekstovi Izvor: Nezavisnost.org Foto: EPS, Shutterstock
Elektroprivreda Srbije, nekada zamajac razvoja domaće privrede, trenutno se suočava sa verovatno najtežim problemima u svojoj istoriji, što kod približno 29.000 zaposlenih u toj najvećoj državnoj kompaniji izaziva strah za sigurnost njihovih radnih mesta i egzistenciju.
Elektroprivreda Srbije tokom prošle zimske sezone nije proizvela dovoljno struje iz domaćih kapaciteta usled nedostatka uglja iz sopstvenih površinskih kopova i ozbiljnih havarija na proizvodnim postrojenjima. Ranije profitabilni izvoznik, EPS je bio prinuđen da uvozi električnu energiju i to tokom zime kada ona uobičajeno poskupi. Rat u Ukrajini izazvao je cenovnu erupciju energenata, pa je “papreno” poskupela i struja. Zbog toga je ovaj energetski gigant u prvih šest meseci tekuće godine zabeležio gubitak od 418 miliona evra, da bi zaključno sa 30. junom finansijski dug kompanije dostigao neverovatnih 1,5 milijardi evra.
Nestručni partijski kadrovi
Energetska struka jednodušno smatra da je osnovni razlog, bolje reći krivac za loše poslovne rezultate EPS-a nestručno rukovođenje preduzećem od strane kadrova partija na vlasti u poslednjih desetak godina. Zbog toga će Srbija i u nastupajućoj grejnoj sezoni najmanje šest meseci biti prinuđena da uvozi struju u vrednosti od najmanje 1,5 milijarde evra, koliko je potrošila od kraja prošle godine do danas.
Jedan od bitnih razloga zašto EPS ne može da proizvede dovoljno struje, u trenucima energetske krize izazavane ratom u Ukrajini kada bi energetska samoodrživost trebalo da bude ključni oslonac ekonomske stabilnosti zemlje, je i činjenica da više od 30 godina nije izgrađeno nijedno postrojenje za proizvodnju struje. Fiskalni savet (FS) je još u novembru 2019. ukazivao na veliku potrebu za visokim investiicijama da bi se zadovoljila rastuća tražnja za električnom energijom ali i zbog zadovoljenja minimalnih ekoloških standarda. Prema tadašnjim procenama FS, u elektroprivredu je trebalo investirati 5,6 milijardi evra, što bi značilo oko 700 miliona evra godišnje u periodu 2020-2027.
Takav investicioni program još nije započet, a stručna javnost smatra da je to veliki propust nadležnih u državi koji decenijama nisu učinili ništa da dopune i podmlade proizvodni portfolio EPS-a.
Sumorne i ohrabrujuće prognoze
U svojoj najnovijoj analizi o stanju domaće energetike u kontekstu svetske krize FS ocenjuje da će u predstojećoj grejnoj sezoni Srbija morati da uveze znatne količine struje. Naime, EPS-u će nedostajati oko 2.000 gigavat-časova struje pa će morati da uveze približno desetinu sopstvene proizvodnje, što znači da će nastaviti da pravi gubitke. Doduše, prognoziraju se nešto manji gubici nego u zimskoj sezoni 2021-2022. kada je finansijski minus EPS-a iznosio oko 500 miliona evra.
Unekoliko ohrabruje to što FS prognozira “određeni oporavak proizvodnje i posledično smanjenje uvoza za trećinu”, navodeći da će “do opravka dobrim delom doći će po osnovu povećanog uvoza uglja, što takođe donosi određeni finansijski gubitak preduzeću”. Zato, Savet procenjuje “da će potencijalni gubici u narednoj grejnoj sezoni biti oko 400-450 miliona evra, odnosno oko 15 odsto manji nego 2021.”
U FS veruju da najveći deo problema u koje je EPS zapao tokom 2021. neće moći da se otklone pre naredne grejne sezone, i potenciraju da je za njihovo rešavanje potrebno otvaranje novih kopova uglja i unapređenje distributivne mreže. Takođe, Savet ocenjuje da je mala verovatnoća da će se značajnije smanjiti cene električne energije na međunarodnom tržištu.
Probleme u predstojećoj zimskoj sezoni može delom da ublaži vanredni uvoz uglja. Planirano je da se tokom 2022. ukupno uveze oko dva miliona tona lignita iz zemalja u okruženju koji bi se mešao sa lošijim ugljem iz Kolubare čime bi se poboljšala proizvodnja u termoelektranama. U FS smatraju da bi na taj način EPS tokom naredne zime mogao da proizvode nešto više nego prethodne sezone, a umanjo bi se i uvoz struje.
“Prekobrojni” i zamrzavanje plata
Veoma nezavidnu situaciju domaće elektroprivrede dodatno pospešuju tvrdnje FS da u EPS-u postoji radni višak od najmanje 10 odsto zaposlenih, i da bi trebalo krenuti u proces “njihovog ciljanog otpuštanja, a ne dobrovoljnog odlaska uz velikodušne otpremnine”. Takođe neprijatan je i stav FS da bi zarade u Elektroprivredi Srbije trebalo zamrznuti do kraja 2023. godine. Naime, FS je poslednjih godina više puta isticao da su prosečne plate u EPS-u više nego u sličnim firmama u zemljama centralne i istočne Evrope.
Kada se svemu tome doda i nedavno aktuelizovana ideja o transformaciji EPS-a u akcionarsko društvo, postaje jasno da oko 29.000 radnika u tom najvećem državnom preduzeću ima razloga za brigu.
Stručnjak za energetiku u konsultantskoj kući Dilojt Željko Marković, inače nekada direktor u EPS-u, izjavio je za Betu da cilj transformacije EPS iz javnog u akcionarsko preduzeće nije u ovom trenutku privatizacija, već da možda jednog dana EPS ponudi svoje akcije na berzi ako to bude bude potrebno da olakša njegovo poslovanje. Marković je kazao da je ta transformacija bila planirana 2013-2014, i da podrazumeva da EPS bude u ovom trenutku zatvoreno akcionarsko društvo sa jednim vlasnikom – državom, a da se njegove akcije za sada ne listiraju na berzi. Odnosno, “ako jednog dana zatreba deo akcija može da se ponudi na prodaju preko berze“.
Marković je rekao da je “praksa u Evropi pokazala da je najbolja forma javnog preduzeća za proizvodnju struje da ostane u državnom vlasništvu zbog energetske bezbednosti“, i ocenio da EPS ni u ovoj kriznoj situaciji nije prinuđen da proda deo akacija jer se smatra da će se i bez toga izvući iz teške situacije.
Na pitanje da li ima viška zaposlenih u EPS-u, Marković smatra da treba uraditi analizu i da možda nema velikog broja prekobrojnih radnika. Nakon što se utvrdi stanje treba ponuditi prekvalifikaciju onima za koje se utvrdi da jesu višak. Marković nije za opciju zamrzavanja plata jer, kako je rekao, zarade treba da zavise od angažovanja i kvaliteta rada radnika, kao i od cene te radne snage sa mogućnošću da se ostavi prostor da se radnici stimulišu, ali i destimulišu smanjenjem zarada.
Radnici najmanje krivi
Dragoslav Ljubičić, član Glavnog odbora Granskog sindikata rudarstva i energetike “Nezavisnost” i glavni poverenik Sindikata EPS “Nezavisnost” u Termoelektrani “Nikola Tesla” (TENT) izjavio je da kao i u svakom drugom preduzeću, tako i u EPS-u, finansijski gubici “nikako ne mogu da budu prijatelj položaja zaposlenih”.
“Iako je za stanje u EPS-u krivica zaposlenih najmanja, ne znači da je nema. Pod zaposlenim podrazumevam i inženjere, koji su zarad svoje profesionalne časti morali dići glas i skrenuti pažnju javnosti na katastrofalno upravljanje preduzećem. S obzirom na sada skoro već galopirajuću inflaciju, zarade u EPS-u možda neće padati u nominalnom iznosu, ali njihova vrednost je već značajno manja nego u prošlom periodu. Primer su zarade u TENT-u, koje su i u nominalnom iznosu, na nivou iz 2016. godine. Kada sam ja počinjao rad u preduzeću, odnos zarada u Elektroprivredi Srbije i ostatka privrede bio je jedan prema tri u korist EPS-a, sada taj odnos nije veći od jedan prema 1,3. To je možda i najbolji pokazatelj agonije ovog nekada najboljeg srpskog preduzeća”, naglasio je Ljubičić za portal Nezavisnost.org.
Prema njegovim rečima, zbog lošeg finansijskog, ali i tehničko – tehnološkog stanja u preduzeću, sa potpuno nepouzdanom proizvodnjom električne energije, uz lošu hidrološku situaciju, a zbog neispunjenja proizvodnih planova, niti jedan zaposleni u EPS-u ne može sa potpunim mirom imati osećaj sigurnosti na svom radnom mestu. Ipak, on smatra da neće biti otpuštanja radnika u EPS-u.
Stranačko zapošljavanje
“Mislim da otpuštanja nisu opcija, ali plaćena odsustva ili drugi vidovi najave problema su skoro pa izvesni. Već nekoliko puta sam napisao a i izgovarao rečenicu da u EPS-u ima viška zaposlenih i ozbiljnog manjka radnika. Pod tim smatram da je stranačko zapošljavanje u potpunosti narušilo sistematizaciju radnih mesta. Naime, zaposleni po toj liniji veoma retko idu na radna mesta u proizvodnji struje. Takođe, veliki broj inženjera koji su bili na menadžerskim pozicijama u vreme prethodne rukovodeće garniture trpi mobing i potpuno su neiskoriščeni i radno neangažovani. Stimulativne otpremnine iz prethodnih godina su desetkovale broj zaposlenih u proizvodnim ali i na mestima u tekućem održavanju. Administrativnih radnika svakako ima previše i tu situaciju bi trebalo premostiti kroz prekvalifikaciju, ali i kroz zapošljavanje novih radnika ako se pokaže da je to neophodno”, navodi naš sagovornik.
Ljubičić naglašava da u ovom trenutku, uzevši u obzir stanje u energetskom sektoru, kako Srbije, tako i Evrope, nije izgledno a ni potrebno ni poželjno zatvaranje rudnika uglja, upravo zbog neophodnosti proizvodnje dovoljnih količina električne energije.
“Ukoliko bi se to ipak desilo, a u situaciji potpunog odsustva socijalnog dijaloga, naravno da bi dovelo do masovnih otpuštanja. Ja se, ipak, nadam, da takav scenario nije u igri. No, s obzirom, na potpuno odsustvo odgovornosti, aktuelne državne administracije, ni to nije isključeno”, ocenio je Ljubičić.
Na pitanje da li bi EPS trebalo da gradi obnovljive izvore energije poput vetroparkova, solarnih panela i drugih i na taj način poveća sopstvene kapacitete za proizvodnju struje, ali i stvori uslove za zapošljavanje nove radne snage, naš sagovornik naglašava da to javno preduzeće prvo treba da postojeće proizvodne kapacitete dovede u stanje pouzdanosti, Zatim bi trebalo da bude nosilac svih aktivnosti oko obnovljivih izvora električne energije.
“Naravno da bi se na taj način stvarali uslovi za nova radna mesta, ali bi se i zadovoljavali ekološki standardi i zahtevi. Tek u takvoj situaciji moglo bi se govoriti o nekoj vrsti pravedne tranzicije”, zaključuje Dragoslav Ljubičić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Gojko Vlaović, novinar lista Danas
