28.mart 2023. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org Foto: Medija centar
Ekspertski tim Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” predstavio je danas predlog novog zakona o radu koji bi, kako je rečeno, trebalo da zaustavi urušavanje radnog položaja zaposlenih u Srbiji.
“Prava koja predviđa naš predlog ne znače nekakav VIP položaj radnika već minimum radnih prava za dostojanstveni rad”, naglasila je predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić. Dodala je da taj predlog zakona o radu (ZOR) uključuje dobar deo standarda radnog zakonodavstva Evropske unije čime “Nezavisnost” želi da doprinese harmonizaciji propisa Srbije sa normativnim sistemom EU.
Direktorka Centra za obrazovanje i istraživanja UGS “Nezavisnost” Marija Martinić ukazala je da je glavni motiv za izradu novog zakona nezadovoljstvo načinom na koji je 2014. kreiran, bolje rečeno nametnut aktuelni ZOR. Pored toga, “Nezavisnost” nije zadovoljna ni vladinom namerom da se novi zakon donese tek 2025. godine.
U obrazloženju svog predloga “Nezavisnost” ukazuje i na “stalni pritisak međunarodnih finansijskih organizacija i udruženja stranih investitora da se često menjaju zakoni u oblasti radnih odnosa u cilju stvaranja što povoljnijih uslova za ulaganje i stvaranje profita”. To, kako se navodi, “pojačava odgovornost sindikata da ne dozvoli da te promene idu na štetu zaposlenih i da se usvajaju bez znanja, konsultacija i aktivnog učešća relevantnih predstavnika zaposlenih”, kao što se to dogodilo izmenama Zakona o radu 2014.
Članovi ekspertskog tima “Nezavisnosti” – Dragica Mišljenović, Zoran Ristić i Slađana Kiković – predstavili su zakonski predlog koji, po njihovim rečima, ispunjava sve uslove da se već sutra nađe na pregovaračkom stolu sa socijalnim pratnerima – Vladom Srbije i Asocijacijom poslodavaca.
Polazište eksperata prilikom izrade ovog predloga bilo je da se novom ZOR-u mora vratiti karakter sistemskog, odnosno “krovnog” zakona, jer su poslednjih godina usvojeni “brojni zakoni koji su dodatno rasparčali radno zakonodavstvo u Srbiji”.
Jedinstvena definicija zeposlenog
Suštinska izmena zakonskog predloga “Nezavisnosti” odnosi se na definisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih i radno angažovanih lica u Srbiji. Prema ovom predlogu, pod zaposlenim se smatra svako lice koje obavlja rad kod poslodavca, nezavisno od karaktera ugovora o njegovom radnom angažmanu. Dakle prava iz radnog odnosa imaju ne samo zaposleni po ugovorima na određeno i neodređeno vreme, već i lica angažovana po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao i oni koji su angažovani na sezonskim poslovima i radnoj praksi. S tim u vezi predviđene su tri vrste ugovora: na neodređeno i određeno vreme (do 36 meseci) i ugovor o radnom angažovanju (povremeni poslovi, sezonski rad, praksa i slično).
Predlog “Nezavisnosti” definiše i vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostora oslodavca (rad na daljinu i rad od kuće).
Novina je i da se prekovremeni rad (prema obračunu radnih sati) obavezno isplaćuje u novcu, odnosno da se ne može menjati slobodnim danima osim na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i uz saglasnost poslodavca.
Preraspodela radnog vremena može trajati maksimalno do tri meseca u toku kalendarske godine, i može se produžiti na šest meseci ali isključivo kolektivnim ugovorom.
Kod noćnog rada, propisuje se obaveza poslodavca da zaposlene upućuje na redovne lekarske preglede, i to najmanje jednom godišnje.
Ukoliko zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora onda stiče pravo na dodatni odmor u neprekidnom trajanju od najmanje 24 sata.
Uvodi se i obaveza uvećanja godišnjeg odmora u skladu sa kriterijumima utvrđenim zakonom, a zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje odmora posle bolovanja. Prilikom određivanja termina korišćenja godišnjeg odmora poslodavac je dužan da uzme u obzir privatne i porodične potrebe zaposlenog. Pored toga, u slučaju prekida rada ili smanjenja obima posla bez krivice zaposlenog, poslodavac ga ne može uputiti na godišnji odmor. U slučaju da iz navedenih razloga zaposleni bude upućen na plaćeno odsustvo pripada mu naknada u visini 75 odsto njegove prosečne plate u prethodnih 12 meseci.
Povećava se dužina plaćenog odsustva do sedam radnih dana s tim da se uvodi i pravo na plaćeno odsustvo u slučaju smrti roditelja bračnog druga.
Poslodavac kod koga je zaposleni stekao status invalida rada neće moći da ga proglasi tehnološkim viškom bez saglasnosti tog zaposlenog.
Zakonski predlog “Nezavisnosti” definiše i zaštitu zaposlene žene koja se vraća sa porodiljskog odsustva ili odsustva zbog nege deteta: poslodavac je dužan da je vrati na isto ili slično radno mesto uz isti nivo prava i za istu zaradu. Ukoliko to nije u stanju, poslodavac je upućuje na plaćeno odsustvo dok joj ne obezbedi odgovarajući posao.
Kod uređivanja zarade, nova je odredba da radni učinak ne može uticati na smanjenje osnovne zarade zaposlenog, čime se izbegava praksa da poslodavci umanjuju čak do polovine zarade pravdajući to neostvarivanjem rezultata rada. S tim u vezi, elementi za utvrđivanje osnovne zarade i radnog učinka utvrđuju se isključivo kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.
Skraćen je rok za isplatu zarade: umesto do kraja meseca mora se isplatiti do sredine meseca (za prethodni mesec).
“Minimalac” kao potrošačka korpa
Minimalna cena rada ne može biti niža od minimalne potrošačke korpe, a s tim u vezi potrebno je češće utvrđivanje “minimalca” u slučaju značajnije promene elemenata za njeno definisanje (rast inflacije itd.). Pored toga, ograničava se na šest meseci period isplate minimalne zarade, uz produženje na još najduže šest meseci ali isključivo uz saglasnost reprezentativnog sindikata. U tom slučaju, poslodavac je dužan da po isteku tog roka zaposlenom isplati razliku između minimalne i ugovorene zarade.
Zaposlenom koga poslodavac upućuje na rad kod drugog poslodavca ne mogu biti umanjena prava.
U slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa novina je da se proglašava ništavim sporazum koji je zaposleni potpisao pod pretnjom, prinudom ili usled dovođenja u zabludu od poslodavca. Pri tome poslodavac treba da dokaže da je sporazum zakonit.
Za nepoštovanje radne discipline ili povredu radne obaveze definisani su disciplinski organi i disciplinski postupak, kao i dvostepenost u rešavanju žalbi kod poslodavca. Rok za zastarevanje povrede radne obaveze je skraćen sa šest i 12 meseci na tri i šest meseci. Novina je da se rešenje o otkazu ugovora o radu ne može dostaviti zaposlenom u toku bolovanja, a uz to je poslodavac dužan da isplati sve neisplaćene zarade i druge naknade najkasnije do dana prestanka radnog odnosa (sada je taj rok 30 dana po prestanku radnog odnosa).
Kod definisanja prava na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad definisan je procenat od 75 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci.
Predviđeno je da minimalna naknada troškova ishrane u toku rada (topli obrok) iznosi najmanje 10 procenata zarade kod poslodavca isplaćene u prethodnom mesecu, a ne manje od 20 odsto iznosa republičke minimalne zarade.
Iznos regresa za godišnji odmor je najmanje 50 odsto prosečne zarade kod poslodavca isplaćene u prethodnom mesecu, a ne manje od jedne republičke minimalne zarade .
Otpremnina za odlazak u penziju se povećava sa sadašnje dve na tri prosečne zarade u Republici Srbiji.
Uvodi se obaveza (sada mogućnost) poslodavca da obezbedi poklone za decu zaposlenog za božićne i novogodišnje praznike.
Predlogom zakona o radu UGS “Nezavisnost” predviđene su i odredbe o zaštiti sindikalnih predstavnika u preduzeću ili ustanovi, kriterijumi i uslovi za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, uslovi za kolektivno pregovaranje, zaključivanje i potpisivanje kolektivnih ugovora, njihovo prošireno dejstvo i slično.
Predlog zakona o radu “Nezavisnost” je kreirala u okviru projekta “Sindikati i radno zakonodavstvo” čiju realizaciju pomaže Fondacija za otvoreno društvo. Predstavnica te organizacije Aleksandra Šanjević ocenila je na konferenciji da su “položaj rada i kvalitet radnih odnosa najvažniji na putu ka ekonomskoj i socijalnoj pravdi”. Zato je, kako je naglasila Šanjević, to tema ne samo u interesu zaposlenih već i svih građana Srbije.
S.Raković
