Nacrtom amandmana na Ustav Republike Srbije Ministarstvo pravde Republike Srbije ne odustaje od namere da pravosuđe potčini zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, uz proširenje mogućnosti političkog uticaja na rad pravosuđa.
Prema saznanjima koja imamo, iz sredstava informisanja, jer Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ nisu zvanično pozvani od Predlagača Ministarstva pravde RS da uzmu učešće u raspravi i na okruglim stolovima, oko ustavnih amandmana, predlog teksta će početkom oktobra biti upućeni Narodnoj skupštini sa inicijativom za promenu Ustava RS.
Nesporna je činjenica, da celokupna stručna javnost, posle više od godinu dana i dalje upućuje argumentovane kritike, preko najeminentnijih profesora ustavnog prava, teorije države i prava, najviših pravosudnih institucija (Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, apelacionih sudova u Republici Srbiji, dela advokature, strukovnih udruženja sudija i tužilaca i građanskih udruženja), ali Predlagač amandmana je stava da predložena rešenja su jedini pravni osnov za promenu Ustava Republike Srbije.
Nažalost, izvršna vlast se ne obazire i na primedbe međunarodne stručne javnosti: Konsultativnog veća evropskih sudija i evropskih tužilaca, Evropskog udruženja sudija, ali i Venecijanske komisije i dozvoljava da ustavnim amandmanima se sudska vlast stavi u podređen i kontrolisan položaj.
Predloženim rešenjem amandmanskih promena Ustava RS podela vlasti omogućava da izvršna i zakonodavna vlast ograničavaju sudsku i samim tim sudska vlast u svojoj nezavisnosti ostaje samo politička proklamacija.
Amandmanima se omogućuje preispitivanje svake sudske odluke, van suda i to od strane Ustavnog suda RS, koji nije deo sudskog sistema. Dosadašnji rad i neefikasnost Ustavnog suda RS i donošenje odluka, shodno onima koji su na političkoj poziciji, ukazuju da je Ustavni sud RS više politička tvorevina, a ne sud.
Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca je potpuno stavljen pod politički uticaj, čime se potpuno ogoljeno anulira nezavisnost sudstva.
Rešenjima iz amandmana ograničava se načelo slobodnog sudijskog uverenja prilikom odučivanja i nameće se obaveza sudijama da vode računa o ujednačenoj sudskoj praksi, što je u suprotnosti sa izvorima prava, jer sudija treba da sudi na osnovu Ustava, zakona i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Sudije i tužioci se svode na obične državne službenike, koji su pod stalnim pritiskom da prilikom odlučivanja, ako primene Ustav, zakone i međunarodne izvore prava će biti razrešeni, premešteni, disciplinski kažnjavani, bez prava na pravni lek i prava na sudsku zaštitu, što Ustav RS garantuje svakom građaninu.
Degradacijom sudija i tužilaca dalje se slabi sudska vlast, koja u načelu ima nepristrasnost i nezavisnost, a samim tim i ustavno ustrojstvo države, ali i pravo građana na pravično suđenje, što dalje uvodi građane i građanke države Republike Srbije u pravnu nesigurnost i nepoverenje u sistem vlasti države Srbije.
