Američki sindikati protiv nemere Trampa da karijerne službenike zameni političkim lojalistima

Naredba o otpuštanju federalnih radnika je izdaja američkih vrednosti koje nalažu da vlada radi za narod, a ne za jednog čoveka, poručila je predsednica AFL-CIO Liz Šuler

Najveća sindikalna federacija u SAD – Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO), ponovo je najoštrije osudila izvršnu naredbu predsednika Donalda Trampa koja bi trebalo da omogući njegovoj administraciji da otpusti hiljade karijernih federalnih službenika i zameni ih političkim lojalistima.

Predsednica AFL-CIO Liz Šuler izjavila tim povodom da „izvršna naredba predsednika Trampa izdaje osnovnu američku vrednost: da naša vlada radi za narod, a ne za političku agendu jednog čoveka“.

Politička čistka neposlušnih

Izvršna naredba predsednika Donalda Trampa kojom se menja status federalnih službenika, poznata je pod nazivom Prilog P/C (Schedule Policy/Career,ranije poznat kao Schedule F). Ova uredba predviđa preraspoređivanje hiljada viših karijernih službenika koji utiču na kreiranje politika u kategoriju zaposlenih „po volji“ (at-will), što značajno olakšava njihovo otpuštanje. Zaposleni obuhvaćeni novom Trampovom uredbom gube uobičajene zaštite i proceduralne prepreke, uključujući dugotrajne procese žalbi, koji su karijerne službenike štitili od političkih smena.

Stručnjaci: Ugroženi profesionalizam i bezbednost

Odmah nakon Trampovog potpisivanja izvršne naredbe 3. juna, usledio je talas oštrih i konkretnih kritika vodećih stručnjaka za javnu politiku i državnu upravu. Zajedničko im je upozorenje da ova mera ozbiljno ugrožava profesionalizam i bezbednost države. Profesor javnih politika na Univerzitetu u Mičigenu Don L. Mojnihan upozorio je na opasne psihološke efekte ove naredbe na eksperte u vladi. “Ako stručnjak zna da može biti otpušten istog trenutka kada predsedniku predoči podatke koji mu se ne sviđaju, radije će ćutati”. Posledica može biti da se oko donosilaca odluka čuju samo politički poželjne informacije, umesto naučnih i objektivnih činjenica. Don Ketl, profesor emeritus za javnu politiku na Univerzitetu u Merilendu ukazao je da otpuštanje nekoliko hiljada ljudi, da bi se postigao cilj da su svi radnici zaposleni „po volji“, zapravo šalje poruka celom sistemu da niko u državnoj službi više ne pruža otpor političkim direktivama. Stručnjak za federalne kadrove Peter Boner, inače bivši menadžer za zapošljavanje u Bajdenovoj administraciji, izjavio je za Blumberg da će Trampova odluka imati „efekat hlađenja“ na javnu službu. Podsetivši da se izabrani lideri oslanjaju na državnu službu kako bi dobili nepristrasne, apolitične i objektivne savete, Boner je upozorio da će federalnim agencijama biti drastično teže da privuku vrhunske stručnjake i naučnike ako se njihov rad i stručnost jednostavno ignorišu ili kažnjavaju otkazom. Skaj Periman, pravnica i izvršna direktorka organizacije Democracy Forward fokusirala se na bezbednost građana: “Državni službenici koji kontrolišu javno zdravlje, zaštitu životne sredine i sprovođenje zakona više neće smeti da prijave korupciju, prevare ili loše upravljanje jer gube proceduralnu zaštitu od odmazde”.

Američki politički nedeljnik Tajm navodi da nova naredba koju je predsednik SAD potpisao 3. juna inicijalno cilja približno 8.000 federalnih radnika, prvenstveno na najvišim nivoima državne službe koji obavljaju poslove od poverenja ili utiču na politike. To je manji broj od ranije procene Kancelarije za upravljanje kadrovima (OPM) koja je sugerisala da bi naredbom moglo biti obuhvaćeno čak 50.000 zaposlenih.

Bela kuća je saopštila da je cilj uredbe povećanje odgovornosti i efikasnosti vlade, odnosno osiguranje da visoki zvaničnici sprovode agendu predsednika bez sputavanja politike kroz administrativne prepreke.

S druge strane, sindikati i organizacije za zaštitu građanskih prava, kao i nezavisni pravni stručnjaci i eksperti za javnu upravu upozoravaju da Trampova naredba politizuje državnu službu, stvara atmosferu straha i omogućava administraciji da otpusti stručnjake i zamenjuje ih politički podobnim kadrovima.

Antiradnička agenda predsednika

AFL – CIO ukazuje da je prilog P/C sledeća faza u Trampovoj antiradničkoj agendi za zamenu državnih službenika političkim lojalistima koji odgovaraju samo njemu.

„Kao što smo videli od njegovog prvog dana na funkciji, predsednik je odlučan da sruši arhitekturu naše federalne vlade i zameni je sistemom korupcije u korist moćnih generalnih direktora i milijardera koji razbijaju sindikate. Stotine hiljada federalnih službenika je otpušteno ili izbačeno sa posla, a milion je lišeno prava na kolektivno pregovaranje i njihovi sindikalni ugovori su pocepani. Radnici koji vode osnovne službe naše zemlje već su dovoljno patili od strane ove administracije“, navodi se na sajtu AFL-CIO.

Uz podsećanje da je ranije ove godine AFL-CIO tužio Trampovu administraciju kada je pokušala da sprovede sličnu naredbu, poruka najveće sindikalne organizacije u SAD je da će nastaviti da se bore za prava „federalnih radnika koji služe Americi“.

AFL-CIO je u martu podneo tužbu u koaliciji sa drugim velikim sindikatima javnog sektora, uključujući Američku federaciju državnih, okružnih i opštinskih službenika (AFSCME), Američku federaciju federalnih službenika (AFGE) i organizaciju za zaštitu uzbunjivača (PEER). Prvobitno se tužba odnosila na Trampovu najavu mere, da bi je 4. martaizmenili i proširili. Tužba podneta Federalnom okružnom sudu u Merilendu direktno napada samu izvršnu naredbu, zvanično administrativno pravilo Kancelarije za upravljanje kadrovima (OPM) i proces reklasifikacije radnika. Postupajuća sudija u ovom slučaju je Pola Kseras.

Tužitelji navode da Trampova naredba krši ustavna prava na pravičan postupak, da predsednik prekoračuje svoja zakonska ovlašćenja i direktno krši federalne zakone o državnoj službi koje je usvojio Kongres, upravo kako bi sprečio korumpirano političko zapošljavanje.

Sudbina tužbe AFL-CIO i partnera trenutno je u aktivnoj fazi, a pravna borba je dodatno eskalirala nakon što je predsednik SAD 3. juna potpisao konačnu izvršnu naredbu.

Pored slučaja u Merilendu, vodi se i paralelni sudski spor pred Federalnim okružnim sudom u Kolumbiji. Ovaj sud se nalazi u Vašingtonu, gde su sedišta Bele kuće i Kancelarije za upravljanje kadrovima (OPM), direktno tuženih u postupku koji je pokrenuo Sindikat federalnih službenika. Sudija je doneo odluku da se formalna izmena tužbe podnese u roku od 14 dana od Trampovog potpisivanja uredbe, što znači da narednih dana tek sledi žestoka pravna borba.

Trampov propali „rat“ protiv sudija

Prošlu godinu su obeležili Trampovi napadi na federalno pravosuđe koji su dostigli vrhunac kada su pojedine sudije blokirale njegove izvršne naredbe o masovnim deportacijama i aktiviranju Zakona o stranim neprijateljima. Usledili su njegovi dramatični zahtevi za smenu saveznih sudija.

Tramp je prvo na svojoj društvenoj mreži Truth Social direktno pozvao na impičment (opoziv) Džejmsa Bosberga, glavnog sudije Federalnog suda u Vašingtonu koji je privremeno stopirao hitne deportacije navodnih članova venecuelanskih bandi.

Još je drastičnija bila šokantna tužba Trampovog Ministarstva pravde protiv svih 15 federalnih sudija u državi Merilend, kako bi se poništilo njihovo kolektivno pravilo koje je omogućavalo migrantima da ustavnim žalbama privremeno odlože deportaciju.

Tim povodom, šef Vrhovnog suda SAD sudija Džon Robertsjavno je prekorio predsednika SAD porukom da u američkoj ustavnoj istoriji dugoj preko dva veka impičment nikada nije i ne može biti odgovor na neslaganje sa sudskom odlukom, već da za to služi isključivo redovni žalbeni postupak.

Trampovi zahtevi i tužbe protiv sudija su potpuno propali na sudovima i u Kongresu. Tužbu protiv 15 sudija u Merilendu odbacio je federalni sudija Tomas Kalen, kojeg je imenovao na tu funkciju imenovao sam Donald Tramp u svom prvom mandatu. Sudija Kalen je taj tužbeni postupak administracije nazvao „potencijalno katastrofalnim“ i osudio kampanju izvršne vlasti koja pokušava da „blati i omalovažava“ sudije zato što donose odluke nepovoljne po Belu kuću.

Priredio S. R.

Fotografije: Bela kuća, Google